Косовско Поморавље: Кад привреда посутстане, пољоприведа живне

Поврће у Косовском Поморављу

Косовско поморавље је од давнина познато по доброј и родној земљи, али и вредним домаћинима. Након што су после 1999, године затворена бројна предузећа и привреда пропала,  многи грађани су остали без посла. Иако је Гњилане био један од најразвијенијих индустријских градова, данас у њему не  ради ни једна фабрика, због чега су се многи становници околних села окренули пољопривреди, пре свега повртарству.

Трајан Денић из Горњег Кусца, скоро 15 година бави се пластеничком производњом парадајза. Идеју је добио када је остао без посла.  Има шест пластеника, а квалитетoм својих производа, већ је освојио тржиште у Гњилану. У једном дану зна да прода и више од 300 килограма овог поврћа, по цени од евра по килограму.

Потражња за парадијзом је велика, тако да породица Денић производи неколико сорти.  Кажу да не користе хемикалије, већ поврће прскају искључиво природним средствима.

„Имамо три врсте (парадајза), стандардни новосадски јабучар, имамо пинк и парадајз паприку. Идем на природну производњу, да буде еколошки, користимо мање пестицида. Користимо природну заштиту и прихрану, а као резултат тога добијамо много квалитетнији производ“, каже Трајан Денић.

Парадајз садржи минималан број семеники, јарко црвене и розе боје, одличан је за салате и сваку врсту зимнице. На овом газдинству призводе и парадајз у облику паприке. Продају на пијаци у Гњилану, али им неретко купци  долазе и код куће.

Ове године, због лоших временских услова и кише у мају и јуну, парадајз је спорије сазревао и касније се појавио на тржишту. Обилне кише су лоше утицале на сваку све врсте поврћа, кажу агрономи, али и додају да је тренутно стање ипак  задовољавајуће.

Већ у јуну су забележене високе темепратуре, али је поврће уз стручну негу „добро прошло“. Како би дошло до равномерног сазревања, Денићи су морали да поставе заштитну мрежу која штити од сунца, аил и од града.

Породица Денић тренутно под засадом има 1.300 корена парадајза и 3.000 корена паприке. Поред тога имају и око 300 корена диња. За диње у косовском поморављу постоји потражња, посебно код припадника албанске националности.

Село Кметовце, познато је по производњи купуса. Ранијих година је свака парцела близу Биначке Мораве била засађена овим поврћем, међутим данас је много мање људи који се баве овим послом, разлог је не постојање тржишта.  Ипак и даље има домаћина којима је овај посао породична традиција.

Породица Јаћимовић из Кметовца се више од две деценије бави производњом поврћа. Ове године су на 20 ари засадили купус и кромпир. Јаћимовићи кажу да је за сада стање купуса добро, а да је биљка у фази раста. Расад купуса су сами произвели, а ове године под засадом имају око 3.500 корена  домаћег и на четири ари хибридног купуса, у зависности од тога шта купци траже.

„Купус је јако квалитетан, а једна главица достиже тежину и преко 8 килограма. Људи обично прскају земљу против корова, а ја сам обрадио земљиште тракторском фрезом и ручно окопао. У току једне седмице два пута сам га заливао. Потребна је и заштита од инсеката. Сада су лептири, доћи ће и гусеница за који дан и мора да се уради заштита“, каже Зоран Јаћимовић.

На скоро 10 ари Јаћимовићи су засадили и кромпир, а имају и парику, парадајз и лубеницу.  Своје производе продају на пијаци у Кметовцу. До прошле године су одлазили и до Гњилана, али због лошег здравственог стања више не могу, како кажу, недавно отворена пијаца у селу им је од велике користи.

„Прошле године у почетку  је главица купуса  била 1 евро, а касније за килограм 30, 25 центи. Цена кромира је тренутно 50 центи“, каже Лозица Јаћимовић, каја поред бриге о поврћу  спрема и зимницу коју продаје, а најбоље муштерије су им, каже, Албанци.

Продаја и куповина су и даље једна од основних ствари које повезују комшије Србе и Албанаце. Пијаца у Гњилану, смештена код цркве Свети Никола и управо је то место у овом граду где се може видети мултикултуралност.

Маја Живковић  РТВ ПУЛС