Veče u društvenom klubu: I film i knjiga, akcenat ipak na knjizi!

Film ili knjiga, šta radije biraju mlade generacije? Zašto se više gleda nego što se čita? Da li isti doživljaj imamo posle pročitanog ili odgledanog? O ovim temama su mladi u Gračanici razgovarali u okviru „Večeri u društvenom klubu“ koje u Centru za građansku energiju ( CEC) organizuje Komunikacija za razvoj društva (CSD).

Knjiga protiv filma – debata o izabranim delima koja su ekranizovana zaokupila je pažnju velikog broja mladih, a na zadatu temu razvila se dvočasovna diskusija u Centru građanske enegrije u Gračanici.

„Ja lično uvek bolje doživim knjigu jer ostavlja prostora za razmišljanja i zamišljanja“, kaže srednjoškolka iz Gračanice Nikolina Živić. Ona dodaje da film, na neki način, ograničava gledaoca, ne ostavljajući mu prostor za maštu.

Foto: CSD

Istog mišljenja je i njena drugarica Kristina Andrejević.

„Ono što prvo pogledaš ili pročitaš ostaviće veći utisak na tebe. Kada bih birala između knjige i filma uvek bih prednost dala knjizi“, izričita je ova devojka.

Lični doživljaj dok se neko književno delo čita nikako ne može da se poredi sa idejom ili predstavom reditelja, zato je u odnosu na filmsku umetnost, sportskim jezikom rečeno, knjiga u blagom vodstvu.

„Definitivno, prednost dajem knjizi i uvek će za mene knjiga biti u prednosti u odnosu na film. Dosta čitam, više nego što gledam filmove i ne bih mogla da uporedim ni jednu knjigu sa filmom koji je nastao po njoj. U filmu je reditelj doneo priču na mali ekran ili veliko platno onako kako je on video, zamislio i tako je predstavio nama, dakle, to je rediteljev lični doživljaj, dok u knjizi individua koja je čita stvara sliku o pročitanom, to joj budi maštu, ona zamišljaš likove, tako da sam ja uvek za knjigu“, kaže Svetlana Đokić iz Gračanice.

Foto: CSD

OFF: Mladi treba da gledaju, ali i da čitaju poručeno je na tribini

„Poruka za mlade je da ne budu lenji i da uz pomoć knjige mogu da stvore neki novi svet, da uvek biraju knjigu i da je čitaju, što više čitaju to će više da izgrađuju sebe da unapređuju svoju kulturu izražavanja, dok je u filmu sve servirano tako da je na gledaocu da samo prođu kroz film i tako ostaje uskraćen za jedan drugačiji doživljaj“, naglašava Đokićeva.

Mnogi su se posle pročitane knjige razočarli kada su odgledali njenu verziju na filmskom platnu, međutim, s druge strane, ne sme se zanemariti činjenica i da bi mnoga književna dela  ostala u potpunosti anonimna da nisu ekrnaizovana jer su reditelji od njih napravili izvanredne filmove. Najbolji primer za to su pojedina kultna ostvarenja Alfreda Hičkoka, rečeno je tokom večeri društvenog kluba. Život se ne može zamisliti ni bez knjige ni bez filma, a zaključak je da jedna umetnost dopunjuje drugu, nikako je ne potire ili guši.

I. Miljković