Данас је Велика Госпојина слава Грачанице

Српска православна црква и верници данас славе празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина. То је један од дванаест највећих хришћанских празника а у Грачаници се прославља као сеоска слава. Поводом прзаника у Манастиру Грачаница биће служена празничка литургија.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару, а 28. августа по грегоријанском и новојулијанском. До тог празника траје и двонедељни пост.

Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђеоском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Срби веома поштују Богородицу, па широм земље многе породице славе данашњи празник као своју крсну славу. И велики број цркава и манастира СПЦ слави Велику Госпојину као своју славу.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа победио Персијанце.

Предање каже да је Богородица живела 60 година (према неким изворима 72), те да је надживевши сина, као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију. Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице, па стоји само предање да је по распећу Господа, Богородица наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све време до смрти провела у Јерусалиму.

У тренутку смрти Богородице „апостоли почеше певати у славу Божју…, а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола“.

„Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију…, апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку“.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фрескосликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.

Данас посебно жене иду на причест, зато што се Богорица сматра заштитницом жена и мајки.

Време између две Госпојине, Велике и Мале ( од 28. августа до 21. септембра) назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање плодова и лековитих трава.