Породице киднапованих и несталих на скупу у Грачаници: И после две деценије наша борба на почетку

Удружење породице киднапованих и Срба несталих током и пре ратних сукова на Косову и Меотхију организовале су данас у Грачаници протесни скуп са кога је поручено да се породице неће смирити све док правда не буде задовољена, а одговорни за киднаповања и убиства њихових најмилијих изведено пред лице правде.

 Породице су поручиле да је и после две деценије њихова борба за истином и правдом на самом почетку.

„Боли неизвесност и неправда, али највише од свига боли што се нико не оглашава. Скоро свакодневно имамо састанке и слушамо обећања која до данас нису испуњена. Сви политичари кажу да ово болно питање никако не сме да има било какве везе са политиком, али се оно и те како користи у политичке сврхе. Кажу да је питање несталих особа приоритет, закажу састанке, дођу сликају се и оду. Њихови једини одговори су да је формирана нова Радна гурпа или Комисија и то је све. Који су то њихову циљеви породице и саме виде“, рекла је у уводном обраћању, председница Уније српских Удружења породица кинапованих и несалих лица са КиМ, Силвана Маринковић.

Силвана Маринковић, председница Уније српских Удружења породица кинапованих и несалих лица са КиМ

Маринковићева је подсетила да се одуговлачењем откривања и кажњавања одговорних скреће пажња са теме киданпованих и нестали и тако губи драгоцено време.

„Неизвесност и чекање нас убија, ко се то игра са нашим судбинама. Наводи Дика Мартија више се не помињу иако је то једно време била главна тема“, подсетила је Силвана Маринковић и додала да се код породица се у том моменту појавила нада да ће сазнати судбину својих несталих.

„ Још увек се питамо да ли су они продавали органе наших најмилијих и код кога су завршили ти органи. Да ли можемо некада да упознамо ту особу код кога је завршио орган нашег нестлалог“, рекла је Маринковићева.

Стриц убијеног седамнаестогодишњака из Грачанице Димитрија Поповића, песник Ратко Поповић, обративши се скупу, подсетио је да су Срби велики народ са дугом традицијом културом и живљењем на овим просторима.

Песник Ратко Попоивћ

„Дивљи и дивља Европа дошли су по наше животе. Зашто? Зато што смо велики, имао срца зато што имамо душе и они су покушали да ликвидацијом једне цивилизације, једног древног народа надоместе сву своју несрећу и срџбу, рекао је Поповић.

Он је додао да је „славољубљиви српски народ са ових простора Балакана увек сведочимо о себи због чега су му, нагласио је, узимали животе „како би га уништили, одсецали главе да би надоместили своје болесне умове, чупали срца да би их ставили у своја трула телеса“.

„Такође су нам вадили очи да би прогледали топлином наших очију“, рекао је Поповић и додао своје жртве требамо памтити и захтевати да се сазна права истина и њима и о њиховом страдању.

Протести породица киднапованих и несталих 2019.

Председница Уније српских удружења породица киднапонаих и несталих лица на КиМ Силвана Маринковић упутила је апел домаћим и међународним институцијама да како је рекла,  коначно предузму конкретне кораке у циљу решавања судбине киданпованих и несталих.

Маринковићева је позвала представнике међународних организација да из фиока изваде доказе о убиствима које скривају и тако помогну породицама киднапоавних и несталих лица да коначно реше двадесетогодишњу агонију“.

Осим стотинак мештана Грачанице који су присуствовали скупу, предтсавника Амбасаде САД-а у Приштини, и радника овдешњег Дома Здравља,новинри су уочили да скупу није присуствовао нико од представника власти ни по косовском ни по српском систему.


Бисерка Јовић

Бисерка Јовић која од рата живи у Крагујевцу трага за било каквом информацијом о својој седамдесетогодишњој мајци Драгици Станковић која је 1999. године киднапована на кућном прагу.

„Није хтела да напусти кућу нити гроб мог оца Војина Станковића кога је пре тога сахранила“, прича Бисерка док рукама стишће мајчину урамљену фотографију који држи у крилу. То је све што јој је од ње остало.

„Ја знам да она после толико година не може да буде у животу, али да ми је да јој макар тело пронађем и сахраним је крај оца, лакше би ми било. Овако живимо у некој нади, а ни сама не знам шта чекам и чему да се надам, јер су нас сви изграли и преварили“, прича Биесерка.

Каже да се обраћала свима и Међународном Црвеном крсту, и ОЕБСУ и ЕУЛЕКСУ И УНМИКУ, да су чак и у бунару са припадницима КФОР-а тражили не би ли можда пронашли тело њене мајке, али безуспешно.

Бисерка је без речи, стишће слику, и каже да не престаје да верује једино у Божју правду.


И. М.