Дијаспора тражи једноставнији процес гласања

Централна изборна комисија је саопшила да ће 17. септембра извлачењем одредити редослед политичких субјеката на гласачким листама за превремене парламентарне изборе који ће се одржати 6. октобра.

Иначе, домаће невладине организације имају могућност да аплицирају за мониторисање ових избора до 27. септембра, док стране организације и медији могу да се акредитују за праћење избора до 1. октобра.

Сутра истиче рок за грађане Косова, са правом гласа који тренутно живе и раде у земљама западне Европе, да аплицирају за учествовање у гласању за један од 25 политичких субјеката, односно за 20 политичких партија, 4 коалиције и једног независног кандидата.

Према Ваљмиру Ељезију, портпаролу Централне изборне Комисије, до 8. септембра је за учествовање у гласању на превременим парламентарним изборима аплицирало преко 13 хиљада грађана који живе ван Косова. Ељези је објаснио да се апликације на адресу Централне изборне комисије могу послати путем емаил-а, путем поште и факса и да је за разлику од претходних избора одржаних 2017. године, када су потенцијални гласачи за пријаву имали осам дана, за ове изборе имају на располагању 12 дана.

Ипак, грађани који живе у дијаспори незадовољни су компликованим начином пријаве и гласања на изборима који се одржавају на Косову. Они сматрају да би омогућавање гласања у склопу амбасада у земљама где живе, не само скратило процедуру гласања, него би много већи број грађана били заинтересовани за учествовање у изборним процесима.

Како преноси дневни лист “Зери”, Авни Дервиши политиколог и активиста за јачање косовске дијаспоре у Европи, сматра да се косовски политичари обраћају дијаспори само пред изборе, дајући бројна обећања у корист грађана који живе у земљама западне Европе и само током летњих месеци, када највећи број грађана проводи годишње одморе на Косову, којом приликом потроше милионе евра.

“Ван ова два периода, за њих не постојимо. То се може слободно поредити са родном равноправношћу или јачањем жене, о чему се у политичким партијама на Косову говори и обећава, или 8 марта, или када се одржава предизборна кампања. Значи, нема поверења”, изјавио је за лист “Зери” Дервиши.

Љиза Гаши, челница организације “Гермин”, која се бави питањима косовске дијаспоре је за “Зери” изјавила да је њена организација тражила од Централне изборне комисије да се елиминишу проблеми који су били евидентирани на изборима одржаних 2017. године, као што је блокада е-мајла. Она је истакла да се поново касни у детаљнијем информисању косовских грађана који живе у дијаспори.

“Каснимо што се тиче дела информисања и едукације гласача ван земље. Ма колико изгледао лак процес, то су детаљи за које гласачима ван земље треба много више информација”, изјавила је Гаши и додала да је веома важно да се изврше измене у Закону о изборима.

„У овом правцу се током године радило заједно са Комисијом за законодавство и заинтересованим странама. Овај закон би олакшао гласање ван земље, нудећи друге алтернативе, као на пример гласање у дипломатским мисијама за све држављане ван земље“, изјавила је Гаши.

Бивши посланик Социјалдемократске партије Косова Фатон Топали, сматра да је веома велико интересовање косовских држављана који годинама живе и раде у дијаспори за гласање на изборима, али да управо због дуге процедуре и других препрека, многи од њих никада нису успели у томе.

И председница Централне изборне комисије Ваљдете Дака сматра да је процедура гласања грађана који живе ван Косова законски комплексна, али да се не могу избећи те процедуре.

„Рокови су веома кратки, процедуре су компликоване и то је нешто што не можемо да изменимо без обзира на жеље“, изјавиила је Дака за Радио слободна Европа.

Иначе, још прошле године је председница Централне изборне Комисије Ваљдете Дака у емисији „Факт Плус“ на телевизији „Трибуна Цханнел“ изјавила да не постоји политичка воља да се оконча изборна реформа.

„Реформа је започела у 2011. години и није окончана. Сви су понављали да је потребна изборна реформа. Само започети, а не завршити, значи ништа. Пуно је техничких питања, а потребан нам је Закон за Централну изборну Комисију, јер у њему има нејасноћа. Потребан је један закон за Централну изборну комисију, један закон за политичке партије“, изјавила је тада Дака.

У интервјуу за лист “Епока е Ре”, такође прошле године, Дака је истакла да је важно да се изборне реформе изврше у периоду између одржавања избора и додала да део реформи треба да буду и гласачке листе, гласање ван земље, условно гласање, именовање комисионара и начин на који се пребројавају гласови.

Политичке партије, и поред свих потешкоћа са којима се суочавају гласачи, држављани Косова који живе у земљама Западне Европе, очекују од њих да се у већем броју пријаве за гласање.

Тако се Фатмир Љимај, лидер Социјалемократске Иницијативе обратио писмом косовској дијаспори од које је затражио да дају свој допринос у изградњи Косова.

“Као Социјалдемократска иницијатива и као кандидат за премијера Косова, ми смо започели другачије да приступамо дијаспори. Не дијаспора само да дође и посети Косово, да шаље свој новац, него ми желимо да се чврсто повежемо са нашим људима који живе и раде у дијаспори”, написао је поред осталог Љимај, позивајући их да дођу и професионално служе Косову, али и са инвестицијама, проналазећи заједнички интерерс.

“Социјалдемократска иницијатива, путем стварања унутрашњег департмана за дијаспору, стреми да буде глас сународника, без обзира у којој од земаља живе или њихове политичке оријентације. Третирање дијаспоре као дела Косова, као и стварање простора за њихово директно укључивање у стварању политика је корисно, посебно за нашу државу. Улога дијаспоре у свим фазама стварања државе и изградње државе је неспорна, зато је признање дијаспоре као уставне категорије неопходно”, истакао је Љимај.

И лидер Покрета Самоопредељење Аљбин Курти је позвао косовску дијаспору да се масовно пријави за гласање на превременим парламентарним изборима, поручујући да је за њихову регистрацију потребно да издвоје само четири минута.

Иначе, на превременим парламентарним изборима који ће се одржати 6. октобра, право гласа ће имати преко милион и 972 хиљаде грађана Косова, а са листа је уклоњено 33.791 име, или преминулих особа или грађана који су одустали од косовског држављанства. У односу на 2017. годину, на изборним листама ће за ове изборе бити преко 81 хиљаде грађана више, који ће имати прилику да први пут гласају.

КосовoЛajв – Виолета Ороши Беришај