Слобода кретања на Kосову – између формалних споразума и реалности

Споразум о слободи кретања потписан је у јулу 2011. године између Београда и Приштине, у оквиру техничког дијалога посредованог од стране Европске Уније, чији је циљ био да реши проблеме слободе кретања, те, у ствари, представља одговор на питање на који начин грађани могу да се крећу унутар Kосова, односно питање преласка са Kосова у Србију и обрнуто. Споразум утврђује низ прописа о личним документима (попут личних карти), возачких дозвола, као и регистрационим таблицама за моторна возила и њихово осигурање.

Овај споразум је омогућио грађанима Kосова и грађанима Србије да се слободно крећу у оквирима територија Kосова и Србије. Исти предвиђа да се административна линија може прелазити са личним картама, да се не морају користити путне исправе (пасоши) и са те стране споразум јесте омогућио грађанима да користе своје право на слободу кретања, без улажења у питање статуса Kосова.

Успевши да постави таква правила да свако може слободно да се креће, без обзира на административне процедуре, велики део грађана је почео да користи погодности које је Споразум донео. Број људи који користи погодности споразума је из године у годину у значајном порасту. На основу извештаја који је објавио Центар за регионализам 2013. године, утврђено је да је просечан број особа које путују са Kосова у правцу Србије, на годишњем нивоу, достигао бројку од 144.319 лица, од којих је 4.811 на дневном нивоу. Што се тиче прелазака из Србије на Kосово, 142.209 лица је путовало на годишњем нивоу у овом правцу (4.740 на дневном нивоу).

Ови подаци показују значајан раст мобилности људи између Kосова и Србије, нарочито уколико се упореде са прва два месеца након увођења нових прописа. Они такође показују раст броја прелазака преко административне линије, чак и када се упореде са периодом од пре новембра 2011, када је уведен режим осигурања. Сви ови трендови су доказ интереса грађана да остваре своја права на слободу кретања, упоредо задовољавајући своје економске, личне и остале интересе са обе стране административне линије.

Споразум је омогућио слободно кретање за све људе, без обзира на врсту докумената коју поседују. Међутим, ситуација са возачким дозволама, као и са личним документима, остаје комплексна. Дозволе које су издате косовским Србима од стране Србије нису признате од стране Kосова.

Додатни проблем се јавио и са питањима регистарских таблица. Док је Kосово забранило употребу српских таблица са префиксима општина и градова са Kосова, Србија признаје само KС таблице (које задржавају неутралност статуса), али не и РKС (које представљају Републику Kосово). За друге (РKС), није онемогућен улазак у Србију, али када желе да уђу у Србију, добијају привремене таблице на административном прелазу.

Договор о возачким дозволама и регистарским таблицама је од велике важности, јер је омогућио држављанима обеју страна, без обзира на околности, да имају могућност да користе своја возила, те да адекватно управљају истим. Циљ договора је био да се омогући слободно кретање возила, иако је то постао део проблема, узевши у обзир различите позиције које зависе од врсте докумената и регистарских таблица које појединци поседују. Ипак, са закључивањем Меморандума о разумевању у вези са осигурањем возила, смањењени су трошкова и поједностављиван прелазак преко интегрисаних прелаза, што је значајно олакшало превоз између територија, те последично смањило време чекања на прелазима.

Споразум о слободи кретања је са собом донео многе бенефите и допринео високом степену нормализације живота на Kосову. Скоро осам година након потписивања, стиче се утисак да је, упркос чињеници да споразум није решио све проблеме, заиста пружио лек у области слободе кретања, те да је дефинитивно решио неке од већих проблема.

 

Бобан Стојановић

Политиколог и докторанд на Факултету политичких наука у Београду

Овај чланак је омогућен уз финансијску помоћ амбасаде Kраљевине Норвешке на Kосову и Европске уније. Садржај ове публикације је одговорност Групе за јавно заговарање политика између Kосова и Србије и ни на који начин се не може сматрати да одражава ставове амбасаде Kраљевине Норвешке или Европске уније, те Портала Грачаница Онлајн.