Коначни споразум отвара пут у европску породицу

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Косовски и српски медији су последњих дана преносили изјаве чешког председника Милоша Земана, који је боравио у званичној посети Београду, пре свега оне које су се тицале његовог личног става о косовској независности. Земан је и раније износио лични став да је његова земља погрешила што је признала независно Косово, а током посете Србији он је то поновио и чак казао да Чешка треба да повуче своје признање.

Након посете Србији, Земан је чешкој агенцији вести “ЦТЦ” изјавио да када би Косовом управљале демократске партије, никада не би тражио повлачење признања. Он је изнео да се његов став о повлачењу признања заснива на два “аргумента”.

Један се тиче постојеће Резолуције чешког парламента, којом се тражи повлачење независности Косова, додајући да ову иницијативу није поштовао тадашњи премијер Мирек Топланек.

“Други аргумент је Трибунал у Хагу који се бави ратним злочинима извршеним на Косову. Ви треба да знате да политичари који се тамо упућују су челници вођени од једног премијера против којег се води истрага због ратних злочина, неки други су због привредног криминала. Ја ћу настојати да дам те аргументе”, изјавио је Земан.

Шеф чешке дипломатије Томаш Петршичек је реагујући на изјаву председника Земана поручио да Чешка има коректне односе и са Косовом и са Србијом и да је међу земљама које су признале Косово јер је то у интересу европске безбедности.

„Чешка подржава земље Западног Балкана, дакле и Србију на путу у Европску унију. Косово смо 2008. године признали, и у интересу је наше безбедности и транспарентности наше спољне политике да ту ништа не мењамо“, навео је Томаш Петршичек.

Чешки премијер Андреј Бабиш је на конферницији за штампу, током одржавања Самита премијера земаља “Вишеградске групе и Западног Балкана” у Прагу, коментаришући изјаву председника Земана око могућности повлачења одлуке о признању независности Косова, изјавио да ово нису нове изјаве председника, односно да је сличан став изнео и 2013. године као и да је спреман да о томе разговара и са другим политичким истанцама.

“Спољна политика Чешке је увек у рукама Владе. Не видим ниједан разлог да Чешка промени свој став према Косову”, изјавио је Бабиш, преносе косовски медији.

Ипак Радио слободна Европа, јуче је пренела и изјаву српског председника Александра Вучића , који је након сусрета са папом Франческом у Ватикану изјавио да су Чеси искрени пријатељи Србије, али да државе, посебно оне које су “у једном блоку” не мењају често своје одлуке.

„Ми бисмо то волели, али не мислим да је то реално и једноставно. Хвала нашим ческим пријатељима, хвала бескрајно Земану, хвала Бабишу, али да не правимо од њега непријатеља ако не буде одлуке коју бисмо ми волели“, рекао је Вучић.

Иначе након сусрета са папом Франческом, Вучић је изјавио и да Ватикан жели разговоре и мирно решење између Срба и Албанаца.

„Србија је чврсто уверена да разговори представљају једини пут за решавање свих отворених питања, због чега смо се и након увођења такси уздржали од реципрочних мера и било каквих потеза који би додатно отежали постојеће стање“, изнео је став Вучич.

Медији преносе и да је изјавио да српска страна “наставља конструктивно залагање за проналажење одрживог и компромисног решења за питање Косова искључиво путем дијалога, док приштинска страна повлачењем ирационалних једностраних потеза и константним провокацијама онемогућава било какав дијалог и договор“.

Оно што очекује међународна заједница је обнова дијалога између два круга избора, превремених парламентраних избора на Косову 6. октобра и локалних избора у Србији, најављених на пролеће.

У овом циљу се очекује да Косово посети специјални амерички изасланик за Западни Балкан Метју Палмер, а своју посету региону завршили су и амерички сенатори Крис Марфи и Рон Џонсон. У интервјуу за Глас Америке редакције на украјинском језику, Рон Џонсон је изјавио да су посетили Косово и Србију да би видели да ли је могуће постићи споразум о њиховим међусобним односима.

“Оно што могу да кажем је да две земље имају челнике који разумеју да је у интересу обе земље да оставе по страни разлике и постигну споразум. Међутим, проналажење тог споразума је веома тешко. Обе земље траже веће укључивање Сједињених Америчких Држава (САД)”, истакао је Џонсон додајући и да је то Америка то урадила, али не у смислу да утиче на нешто или врши притисак да се нешто уради, већ једноставно да се подрже челници обеју земаља ако буду постигли споразум.

“То је непходно како би се убедили народи Косова и Србије, јер то може да буде споразум који може да им се не допада, баш као Преспански споразум. Грађани Грчке и оног што је данас Северна Македонија нису били задовољни њиме. Потребна је политичка храброст за постизање овог Споразума. Верујем да обе ове земље, након не пуно месеци ће се сећати овога и рећи: зашто смо то преувеличавали? Зашто смо се свађали тако пуно?”, изјавио је поред осталог Џонсон.

И извршна директорка организације “Нова перспектива” Џоана Хансон је поред осталог изјавила да у наставку дијалога између Косова и Србије постоји могућност постизања неке форме територијалног споразуума између Косова и Србије, али да и унутар ових држава има великих противљења оваквом решењу.

“Питање је да ли би било прихватљив такав споразум за међународну заједницу и међународне институције, посебно за Европску унију”, запитала је Хансон.

Она сматра да би споразуми постигнути у Бриселу требали у потпуности да се имплементирају и да се “комплетира” пут ове две земље према учлањењу у Европску унију.

“Ту би у правом тренутку било укључено коначно реципрочно признање. Не мислим да неко ново питање треба да буде укључено у преговоре. Треба да будемо стрпљиви, дипломатија тражи време. Лидери држава треба да са пажњом оцене реаговања и њихов речник, и да имају на уму да се разумевање и споразум тичу побољшања живота њихових грађана и изградње поверења између две државе и заједница унутар Косова”, сматра Џонсон.

КосовoЛajв – Виолета Ороши Беришај