Српска песма у Приштини: Национални ансамбл Венац одржао пробу у Српском културном центру

фото: Венац

После 1999.године у Приштини су ретки тренуци када се може чути српска песма. Да се српска традиција не заборави и да се чешће чује песма Срба у Приштини, побринули су се Национални ансамбл Венац и Српски културни центар. После двадесет година, у Српском културном центру у Приштини, данас је своју прву пробу у највећем косовском граду, одржала певачка група Националног ансамбла Венац.

У сали Српског културног центра, чије зидове красе слике и фотографије старе Приштине, заориле су се данас и старе српске традиционалне песме са Косова и Метохије, песме које су на тренутак зауставиле време. Учинило се као да није прошло двадесет година од протеривања извођача тих песама и чувара културне баштине српског народа, заједно са својим народом из главног града Косова и Метохије. Али, полиција испред зграде Српског културног центра и девастиране околне српске куће подсећају да се много тога променило и да после оружаних сукоба на Косову, Приштини недостаје преко 40.000 Срба.

Већина данашњих играча и певача није била активна док је Венац радио у Приштини, ансамбл је подмлађен, али ипак код свих, у сваком тону се данас назирала сета и жал за оним чега више нема, за градом који је Србима тако близу, а тако далеко.

фото: Венац

„Осећај не могу да опишем…Прелепо је… Не могу да кажем да немам трему. Трема је присутна јер после толико година поново певам у Приштини. Велика ми је част и задовољство и много сам срећна што сам овде. Овде сам рођена, одрасла, овде сам почела да радим“, испрекидано, са сузама у очима покушава да објасни како се осећа, Јованка Ађанчић Цеца, добро познато лице свима који прате наступе Венца.

„Проба у Српском културном центру овде у Приштини, за мене је јако емотивна и више од пробе. Све што сам научила, научила сам овде у Приштини, радећи са својим колегама. Било је тешко када смо напустили наш град и јако је сада леп осећај што смо поново ту. Видим да младе колеге и колегинице осећају ту нашу емоцију “, додаје Славица Капетановић, тражећи кроз прозор неко познато лице, за које зна да одавно више није ту.

Професорка традиционалног певања Сања Ранковић, први пут је у Приштини била за време бивше СФРЈ, када су се управо ту одржавали Дани музичких академија ондашње велике Југославије.

„Тада сам уживала у овом граду, а сада сам по мало тужна, јер знам да овде нема пуно Срба. Са друге стране, с обзиром да нема довољно људи који би могли да оживе овај простор Српског културног центра, драго ми је и срећна сам што управо Венац својим радом оживљава овај простор. Сваки долазак у Српски културни центар је од великог значаја за све нас, од великог значаја за српску заједницу на Косову и Метохији. Ово је простор где би требало да се одиграва различити културни садржај“, прича професорка Сања, како је зову певачи и играчи Венца и додаје да је простор Српског културног центра удешен у народном духу овог краја, тако да је амбијент изузетно пријатан, а ова архитектура подсећајући на давна времена, све посетиоце враћа у прошлост, у нека боља и срећнија времена

фото: Венац

За кореграфа Милоша Цилета Митића, данас је значајан дан и значајан датум.

„Данашња званична прва проба Венца у Приштини је само део процеса повратка ансамбла у место где је и настао. Ми смо у Приштини присутни од оснивања Српског културног центра, а овај дан ће бити записан као први радни дан после немилих догађаја од пре двадесет година и надамо се да ово неће да буде само редак пример, већ да ће ово да буде једна лепа навика да ансамбл овде, колико то услови дозвољавају изводи један део свог програма. Оно чему се искрено надам и очекујем да то буде што скорије, јесте повратак ансамбла Венац овде, одакле је и потекао“, каже млади шеф ансамбла Венац.

Ни ова проба није могла да прође без будног ока директорке Снежане Јовановић. Док је певала заједно са својим певачима, размишљала је о речима које је пре ње изрекао шеф ансамбла.

„Ова прва проба после 1999. веома је емотивна за играче који су радили у Венцу док је био у Приштини, а код мене лично се јавља жеља да се Венац овде врати. И све што чешће долазим у Српски културни центар и пролазим поред наше старе зграде у центру Приштини, у мени се буди све већа у већа жеља да се што пре вратимо. На неки начин, ову пробу доживљавам као стицање навике да ћемо сутра да будемо ту где и припадамо, у својој Приштини“, истиче директорка Венца и додаје да се Венац у Српском културном центру осећа као домаћин.

фото: Венац

И док чекамо да се Венац врати у Приштину, а са њим и протерани Срби, у ушима нам одјекују звонки гласови певачке групе Венца и старе добре мелодије, „Срце ми болује“, „Цвето мори Цвето“, Излегни, Марче, излегни“.


Српски културни центар се налази поред цркве Светог Николе у Приштини и отворен је на Сретење (15. фебруара) 2018. године, уз благослов Епископа рашко- призренског и косовско- метохијског Теодосија. Иако је отворен са великим ентузијазмом, једину помоћ за функционисање добија управо од Националног ансамбла Венац и Скупштине града Приштине, измештене у Грачаницу, каже представница овог центра Душица Васић.


Анђелка Ћуп