Prvi onlajn albansko – srpsko – albanski rečnik predstavljen u Prištini

Foto UNMIK

Rečnik od 20.000 reči pokrenut je 26. septembra, na Evropski dan jezika, od strane Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara i šefa UNMIK-a, Zahira Tanina, poverenika za jezike na Kosovu, Slaviše Mladenovića, ministarke lokalne samouprave, Adrijane Hodžić i ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u Prištini, Nikolasa Abota.

UNMIK i IOM podržali su novi onlajn albansko-srpsko-albanski rečnik. Ovo je prvi standardni rečnik izrađen nakon više od 30 godina od strane lingvista iz Beograda i Prištine što predstavlja važan momenat obnovljene saradnje.

U svom obraćanju, SPGS Tanin je zahvalio IOM-u i Britanskoj ambasadi na njihovoj podršci i čestitao akademicima na njihovom dostignuću.

Naglasio je značaj ove inicijative u duhu Foruma za izgradnju poverenja 2018. u Ljubljani, na kojem su učenje jezika i jezička raznolikost identifikovani kao centralni elementi međuetničkog pomirenja i dijaloga.

Naveo je da “jezičke prepreke mogu obeshrabriti zajednice od potpunog ostvarivanja njihovih ljudskih prava i osnovnih sloboda, stvarajući ili produbljujući nepoverenje.”

Rečnik predstavlja deo šireg programa za jezička prava, podržan je od strane Britanske ambasade u Prištini i UNMIK-a i obuhvata onlajn platformu za učenje jezika VocUp, koja ima više od 22.000 jedinstvenih korisnika, kao i kurseve na bazi učionica u više opština širom Kosova.

U svom obraćanju, ambasador Abot je istakao da je potrebna dalja podrška institucijama u njihovim naporima za primenu jezičkih prava i zakona, ponovo potvrđujući podršku svoje ambasade inicijativama za jezička prava.

Komisija lingvista uključenih u izradu rečnika diskutovala je o izazovima prilikom sastavljanja rečnika nakon toliko godina, imajući u vidu evoluciju jezika, ali i jedinstven značaj koji jezik ima za definisanje i oblikovanje zajednica i društva.

Rečnik će u narednim godinama biti proširen na 50.000 reči.

Pokretanje programa obuhvatilo je i prikazivanje kraćeg dokumentarnog filma, proizvedenog od strane UNMIK-a i IOM-a, kojim su podeljene priče kosovskih multilingvista čiji su životi oblikovani učenjem drugog jezika.

Više od 150 akademika, predstavnika međunarodnih organizacija, diplomatskih misija, kosovskih institucija i civilnog društva je prisustvovalo događaju u prištinskoj biblioteci.

Ovaj projekt je direktno povezan sa adresiranjem ključnih elemenata nekoliko preporuka sa Foruma o izgradnji poverenja Ujedinjenih nacija, održanog u Ljubljani u maju 2018. godine, a posebno se odnose na jezička pitanja:

Implementiranje relevantnog zakonodavstva/propisa i politike koji se odnose na upotrebu jezika u sistemima vladavine prava, uključujući: a) verifikaciju tačnosti i kvaliteta prevoda zakona sa albanskog na srpski jezik i obrnuto i njihovo približavanje; b) obezbeđivanje resursa (održivo finansiranje i adekvatno osoblje) za potrebe prevođenja / tumačenja; c) razvoj i / ili nabavka namenskog softvera za prevođenje; i d) obezbeđivanje obuke za učenje jezika (kursevi albanskog, srpskog i drugi (i) gde je potrebno) za svo osoblje pravosudnog sistema.

Potrebno je uspostaviti Registar kvalifikovanih i licenciranih prevodilaca. Trebalo bi da bude uvedeno dodatno testiranje i verifikacija diploma.

Javni službenici koji govore dva jezika bi trebalo da budu plaćeniji. Trebalo bi da budu uvedene stipendije za učenje jezika drugih zajednica.

Preporuke objavljene u Izveštaju Ombudsmana iz 2017. koje se odnose na Kancelariju poverenika za jezike moraju da budu sprovedene.

Javni univerzitet bi trebalo da uvede Katedru za učenje srpskog jezika.

Na centralnom nivou potrebna je finansijska pomoć međunarodnih institucija i organizacija kako bi bilo angažovano više prevodilaca. Osim toga, mere koje Kancelarija poverenika za jezike ima na raspolaganju moraju da budu pojačane i korišćene. Pored toga, (za prevazilaženje problema lošeg kvaliteta prevoda) potrebna je reorganizacija procesa prevođenja dokumenata i sva dokumenta bi trebalo da budu prevođena u jednoj kancelariji od strane kvalifikovanih i obučenih tumača/prevodilaca. Službenici za lektorisanje i korekturu bi trebalo da izvrše proveru svih dokumenata pre njihovog slanja Skupštini.

Ponovo uvesti na Filološkom fakultetu u Severnoj Mitrovici i Prištini posebnu katedru za učenje albanskog/srpskog jezika i kulture.

Uvesti u nastavne programe osnovnih i srednjih škola izborne predmete za učenje regionalnih jezika.

Ohrabriti Ministarstvo obrazovanja i sve relevantne institucije na Kosovu da obezbede mogućnost stanovnicima Kosova (naročito novinarima kako bi ojačali njihove kapacitete da izveštavaju o pitanjima koja se odnose na nevećinske zajednice) da nauče neki od zvaničnih jezika bez obzira na mesto prebivališta putem formalnog i neformalnog obrazovanja.