Први онлајн албанско – српско – албански речник представљен у Приштини

Фото УНМИК

Речник од 20.000 речи покренут је 26. септембра, на Европски дан језика, од стране Специјалног представника Генералног секретара и шефа УНМИК-а, Захира Танина, повереника за језике на Косову, Славише Младеновића, министарке локалне самоуправе, Адријане Хоџић и амбасадора Уједињеног Краљевства у Приштини, Николаса Абота.

УНМИК и ИОМ подржали су нови онлајн албанско-српско-албански речник. Ово је први стандардни речник израђен након више од 30 година од стране лингвиста из Београда и Приштине што представља важан моменат обновљене сарадње.

У свом обраћању, СПГС Танин је захвалио ИОМ-у и Британској амбасади на њиховој подршци и честитао академицима на њиховом достигнућу.

Нагласио је значај ове иницијативе у духу Форума за изградњу поверења 2018. у Љубљани, на којем су учење језика и језичка разноликост идентификовани као централни елементи међуетничког помирења и дијалога.

Навео је да “језичке препреке могу обесхрабрити заједнице од потпуног остваривања њихових људских права и основних слобода, стварајући или продубљујући неповерење.”

Речник представља део ширег програма за језичка права, подржан је од стране Британске амбасаде у Приштини и УНМИК-а и обухвата онлајн платформу за учење језика ВоцУп, која има више од 22.000 јединствених корисника, као и курсеве на бази учионица у више општина широм Косова.

У свом обраћању, амбасадор Абот је истакао да је потребна даља подршка институцијама у њиховим напорима за примену језичких права и закона, поново потврђујући подршку своје амбасаде иницијативама за језичка права.

Комисија лингвиста укључених у израду речника дискутовала је о изазовима приликом састављања речника након толико година, имајући у виду еволуцију језика, али и јединствен значај који језик има за дефинисање и обликовање заједница и друштва.

Речник ће у наредним годинама бити проширен на 50.000 речи.

Покретање програма обухватило је и приказивање краћег документарног филма, произведеног од стране УНМИК-а и ИОМ-а, којим су подељене приче косовских мултилингвиста чији су животи обликовани учењем другог језика.

Више од 150 академика, представника међународних организација, дипломатских мисија, косовских институција и цивилног друштва је присуствовало догађају у приштинској библиотеци.

Овај пројект је директно повезан са адресирањем кључних елемената неколико препорука са Форума о изградњи поверења Уједињених нација, одржаног у Љубљани у мају 2018. године, а посебно се односе на језичка питања:

Имплементирање релевантног законодавства/прописа и политике који се односе на употребу језика у системима владавине права, укључујуц́и: а) верификацију тачности и квалитета превода закона са албанског на српски језик и обрнуто и њихово приближавање; б) обезбеђивање ресурса (одрживо финансирање и адекватно особље) за потребе превођења / тумачења; ц) развој и / или набавка наменског софтвера за превођење; и д) обезбеђивање обуке за учење језика (курсеви албанског, српског и други (и) где је потребно) за сво особље правосудног система.

Потребно је успоставити Регистар квалиfiкованих и лиценцираних преводилаца. Требало би да буде уведено додатно тестирање и вериfiкација диплома.

Јавни службеници који говоре два језика би требало да буду плаћенији. Требало би да буду уведене стипендије за учење језика других заједница.

Препоруке објављене у Извештају Омбудсмана из 2017. које се односе на Канцеларију повереника за језике морају да буду спроведене.

Јавни универзитет би требало да уведе Катедру за учење српског језика.

На централном нивоу потребна је fiнансијска помоћ међународних институција и организација како би било ангажовано више преводилаца. Осим тога, мере које Канцеларија повереника за језике има на располагању морају да буду појачане и коришћене. Поред тога, (за превазилажење проблема лошег квалитета превода) потребна је реорганизација процеса превођења докумената и сва документа би требало да буду превођена у једној канцеларији од стране квалиfiкованих и обучених тумача/преводилаца. Службеници за лекторисање и коректуру би требало да изврше проверу свих докумената пре њиховог слања Скупштини.

Поново увести на Филолошком факултету у Северној Митровици и Приштини посебну катедру за учење албанског/српског језика и културе.

Увести у наставне програме основних и средњих школа изборне предмете за учење регионалних језика.

Охрабрити Министарство образовања и све релевантне институције на Косову да обезбеде могућност становницима Косова (нарочито новинарима како би ојачали њихове капацитете да извештавају о питањима која се односе на невећинске заједнице) да науче неки од званичних језика без обзира на место пребивалишта путем формалног и неформалног образовања.