Косовски министар у оставци укинуо забрану за спровођење дозвола за изградњу МХЕ

Изградња мини хидроелектране у Штрпцу, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Министар за животну средину у оставци, Фатмир Матоши (Fatmir Matoshi), дао је овог месеца дозволу за укидање забране за изградњу хидроелектрана на Косову, упркос томе што анализа система водоснабдевања на Косову није завршена, иако је због непостајања исте забрана првобитно уведена, сазнаје БИРН.

Министар за животну средину и просторно планирање у оставци, Фатмир Матоши, почетком овог месеца донео је контроверзну одлуку да укине мораторијум на изградњу хидроелектрана на Косову.

Матоши је ову одлуку донео само две недеље пре одржавања парламентарних избора заказаних за 6. октобар. Одлука је, такође, донета упркос томе што студија изводљивости у вези са водоснабдевањем на Косову и ефектима изградње хидроелектрана – првобитни разлог блокирања постојећих и будућих пројекта – није завршена.

Бивша министарка за животну средину и просторно планирање, Аљбена Рашитај (Albena Reshitaj), увела је мораторијум априла 2018. године као одговор на неколико протеста који су марта месеца одржани у Дечанима и Пећи. Протести су организовани након што је одобрена изградња хидроелектране у клисури Лоћане, близу Дечана.

Грађевинска дозвола за изградњу хидроелектране укинута је на иницијативу министарке. Након појачаног притиска цивилног друштва и открића да је последње истраживање о водоснабдевању на Косову спроведено 1984. године, а да се ово истраживање и дан данас користи за одобрење изградње, Решитај је тада обећала да ће суспендовати све грађевинске дозволе.

„Све док немамо тачне информације, не можемо ни да размишљамо о томе да ли ћемо давати дозволе зато што кршимо закон и основно право грађана на здрав живот“, истакла је Решитај након доношења ове одлуке. „Захтевам да се не предузимају никакви кораци за издавање дозвола за изградњу хидроелектрана све док не добијемо детаљан одговор из Правне канцеларије премијера.“

Поред тога што је Решитај затражила законско тумачење овог процеса од стране Канцеларије премијера, захтевано је и да се изведе студија изводљивости на свим потенцијалним локацијама на којима би се могла изградити хидроелектрана. Ни једно ни друго није никада до краја завршено.

БИРН је дошао до преписке између министра у оставци, Матошија, и генералног секретара Министарства за животну средину и просторно планирање, Арбена Читакуа, у вези са укидањем блокаде коју је Решитај поставила на издавање дозволе за изградњу хидроелектрана. Читаку и Матоши су током ове званичне имејл преписке постигли договор о одобрењу укидања блокаде на издавање свих дозвола које су тренутно у надлежности Министарства за животну средину и просторно планирање.

Читаку је 6. септембра питао Матошија да ли би после распуштања Скупштине било примерено одблокирати процесе за издавање дозволе и зауставити поступак студије изводљивости – што су компаније заинтересоване за наставак изградње хидроелектране затражиле. Према Читакуовим речима, расписивањем нових избора, мораторијум министарке Решитај више није на снази.

„Позивајући се на сталне захтеве странака у вези са њиховим интересовањем за обуставу студије изводљивости за воду и животну средину… С обзиром на то да као резултат распуштања Скупштине споразум бивше министарке Решитај више није на снази, од суштинског је значаја да вам изнесемо предлог о томе како би требало даље да се поступи по том питању“, стоји у Читакуовом имејлу.

Фатмир Матоши је одговорио да се слаже да ће уочи нових избора министарство поново морати да обради дозволе за изградњу хидроелектрана.

„У складу са вашим објашњењем, предлажем да се ви и надлежна одељења фокусирате на спровођење законског оквира за преиспитивање захтева у таквим случајевима“.

БИРН је у среду у току дана упутио питања министру Матошију. Иако је рекао да ће одговорити писаним путем у року од једног дана, министар није одговорио до објављивања ове вести. Матоши је један од кандидата коалиције НИСМА и Алијансе за ново Косово (АКР) за посланика на предстојећим парламентарним изборима.

Изузеци за постојећу хидроелектрану

Изградња и рад хидроелектрана широм Косова је постало актуелно политичко питање последњих неколико година, а које прате наводи о кршењу процедуре и угрожавању животне средине.

Током састанка Енергетског регулаторног одбора (ЕРО) одржаног 11. јула ове године, две хидроелектране у Дечанима, које су у власништву приватне компаније КелКос Енергy, добиле су дозволу да раде још 90 дана. Ова одлука је донета упркос чињеници да КелКос Енергy није успела да продужи дозволу неопходну за наставак рада њених хидроелектрана. Иначе, компанија је дужна да поднесе захтев Министарству животне средине и просторног планирања.

Ово је био други пут да ЕРО даје КелКос-у додатних 90 дана да обезбеди комплетну потребну документацију за наставак изградње хидроелектране и други пут да КелКос није реаговала на време.

Прва одлука, донета 28. марта ове године, обавезала је компанију КелКос Енергy да прибави дозволу од Министарства животне средине и просторног планирања у року од 90 дана како би након тога могла да добије лиценцу за производњу електричне енергије.

БИРН је у јуну 2018. известио да КелКос не успева да обнови дозволе за рад њених постројења у Белају и Дечанима.

Дечански инспекторат је 2016. године тужио КелКос Енергy, чиме је покренут судски поступак против компаније након што је откривено да је планински ланац у Дечанима оштећен, као и због наводног пропуста компаније да се постара да проток воде на реци не падне испод 30 одсто од укупног капацитета реке – што се сматра минимумом неопходним за одржавање екосистема реке.

Како се наводи у извештају инспектората до којег је БИРН дошао, инспектори су открили да је ток реке Бистрице потпуно поремећен дуж отприлике седам километара, као резултат тога што је вода улазила у цеви турбина како би се произвела електрична енергија. Жалба је достигла своје законско ограничење 14. фебруара ове године, тако да случај никада није изведен пред суд.

Настављају се протести против изградње хидроелектрана

Само два дана након што је ЕРО донео одлуку, у Дечанима је одржан протест против наставка изградње хидроелектране.

НВО Еколошко одговорна група (ЕРА) са седиштем у Пећи организовала је протест групе грађана у близини хидроелектране Белаја на реци Бистрици. Демонстранти су носили транспаренте са натписима „Зауставите илегални рад хидроелектрана у Дечанима“ и симболично положили венце у близини хидроелектране.

И у општини Штрпце је 23. јануара одржан протест против изградње хидроелектране. Становници општине протестовали су против изградње мини хидроелектране у месту Обереке, наводећи да је током изградње загађена вода коју користи локално становништво.

Још један протест одржан је 25. фебруара у Пећи, где се на хиљаде људи окупило на главном градском тргу како би протестовали против плана за изградњу још једне хидроелектране на реци Бистрици.

Текст је изворно преведен са енглеског
Извор: Коссев, Prishtina Insight