БЛИЗУ СТОТИНУ МЛАДИХ ОТИШЛО ИЗ РАНИЛУГА, МАЛТА ОБЕЋАНА ЗЕМЉА ЗА РАНИЛУЖАНЕ

Ранилуг, фото: ГрачаницаОнлајн

Општина Ранилуг или Доња Морава како је у народу овај крај познатији, одувек је било место пуно људи. Место у којем су се од сеоске вреве и гужве, аутомобили једва пробијали до жељених дестинација. Данас је сиутација сасвим другачија. Улице су пусте, кафићи празни, школе полупразне. Као да живот полако почиње да бледи. Проблеми социјално-економске природе нису заобишли ни ову општину смештену уз Биначку Мораву. У последње две-три године из Ранилуга и околних села отишло је близу стотину људи.

У Општини Ранилуг изражен је тренд одласка младих на Малту. После Малте следи Немачка, Чешка, Словенија, Швајцарска, али и Београд.

„У последње две године имамо велики талас одласка младих на Малту. Не могу да причам у њихово име, али могу да се ставим на њихово место, нису могли да опстану овде. То су деца која су преживела рат, а много година је прошло, бољег живота нема и више немају времена за чекање. Мислим да је око двадесетак, а можда и више младих људи отишло да ради на Малту. Тамо нису велике плате, али нешто ипак зараде“, каже Зоран Станковић из Невладине организаије „Центар за друштвену афирмацију“.

Млади разочарани у систем, у нефункционисање поделе послова на основу талената и квалификација, трбухом за крухом одлазе у бели свет.

Због неуређености система, нефункционисања пензисјког и здравственог осигурања, али и политичких прилика, двадесетдвогодишњи младић из Ранилуга који због породице која је остала на Косову није желео да открива своје име, на Малти је већ две године. У телефонском интервјуу путем фејсбука испричао нам је да се на овом острву добро снашао.

Ранилуг, фото: ГрачаницаОнлајн

„Радим као електричар, добио сам боравишну визу, имам њихову личну карту. Задовољан сам платом, имам и пензијско и здравствено осигурање. Све је добро, посла има, једино су станови прескупи, цена једнособног стана је у просеку око 500 евра месечно. Цена хране је слична као и код нас“, рекао је И.Т и додао да политика која се тренутно води на Косову иритира омладинце који не желе да се продају за јефтине политичке паре и зато одлазе. Потврдио нам је да око двадесеторо младих из ове општине тренутно живи и ради на Малти.

У Дреновцу, селу које броји свега двадесетак кућа, за нешто више од годину дана отишло је око десеторо младих.

„Због недостатка посла и проблема политичке природе отишло је најмање шест младића након завршене средње школе, само у овој години. Углавном су то млади од 20 до 25 година“, каже бивши новинар и професор енглеског језика Милош Ристић из Дреновца.

Директор пољопривреде, шумарства и руралног развоја у општини Ранилуг, Иван Денчић истиче да би све било другачије када би на Косову био развијен привредни сектор.

Иван Денчић, Директор пољопривреде, шумарства и руралног развоја у општини Ранилуг, фото: ГрачаницаОнлајн

„Овде на Косову и у Општини Ранилуг све је мање привредних субјеката који раде, немамо где да запослимо стручни кадаар, па је једина опција где људи могу да раде, општине, школе и здравствене установе. Велико је незадовољство код младих, не могу да планирају породице, каријеру, не могу да напредују у области за коју су се школовали. Због тога се одлучују на тај корак, на одлазак за бољим животом“, каже Денчић и напомиње да је буџет општине мали, тако да они нису у стању да обезбеде нова радна места.

НЕ ЖЕЛИМО ЦРНО БЕЛИ СВЕТ

А они који су остали, муче се и воде борбу са ветрењачама.

„Тешко је, уз помоћ родитеља покушавам да развијем бизнис, јер сам немам прихода. Куцао сам на разна врата за запослење, али увек је та прича – „дођи сутра, остави број телефона“, а наравно нико никада није позвао. И због тога млади одлазе“, каже Стефан Алексић из Великог Ропотова, који је у Београду завршио школу за модног дизајнера. Додаје да из његовог села одлазе да раде тешке грађевинске послове у Београду, иако имају средње, па чак и високо образовање.

Велико Ропотово, општина Ранилуг, фото: ГрачаницаОнлајн

Никола Арсић из Одевца има деветнаест годна и већ има планове да оде најпре у централну Србију, а онда можда и негде даље.

„Нема перспективе за младе, млади одлазе у иностранство, одлазе и у Србију. Посла нема, нема културних дешавања“, каже Никола.

„Код нас је црно бели свет, више је црни него што је бели. Тешко се живи, баш из тог разлога што нема посла. Ко не би остао тамо где се родио да живи, ко би ишао даље?! Да има посла, сви би се ми „завртели“ овде. Нама је село буквално празно“, истиче видно разочаран Алексић.

За медицинаре најпримамљивији је одлазак у Немачку.

„Ситуација је јако тешка, они који су се запослили пре неких десетак година и добили решења за стално, имају посао. Људи са дипломама одлазе на привремени рад у Немачку, на Малту и исписују децу из школе. Тешко се опстаје, неки покушавају са пољопривредом, неки су на социјали, сналазе се људи. Они који су завршили медицину, уче језик и одлазе за Немачку. Нема фабрика, а тек нема посла за људе који су позавршавали неке занате. Људи немају где да се запосле, у складу са својим образовањем и струком“, каже мештанка Ранилуга која није желела да каже своје име, плашећи се да није рекла нешто што ће можда засметати одређеној политичкој струји.

„Једини велики проблем код нас је незапосленост и то код младих. Млади одлазе у великом броју. Најчешће у иностранство“, каже двадесетдеветогодишња Јагодинка Макић из Глоговца.

Кормињане, општина Ранилуг, фото: ГрачаницаОнлајн

Ситуација је, по речима наших саговорника, више него алрмантна. Оно што је најгоре, наши саговорници се не надају позитивним променама.

„Генерално, увек постоји шанса да се у животу нешто промени, да иде ка бољем или буде горе. У нашем случају се увек очекује да се промени на горе, зато што је таква политичка ситуација. Велике политичке игре утичу на нормалан живот становништва у Ранилугу, а и у Косовском Поморављу генерално“, гледиште је Зорана Станковића из невладиног сектора.

Оно што је данашњем друштву потребно јесте оживљавање привреде.

„Уколико у скорије време не дође до неког економског развоја и отварања фабрика, и то мало људи што је остало, отићи ће. Решавње ових проблема зависи од саме општине и државе Србије“, поручила је социолошкиња Марија Цветковић из Кормињана.

КУЛТУРЕ НИ ЗА ЛЕК

Културни живот у овој општини сведен је на неколико манифестација у години. То је проблем који погађа читаво Косовско Поморавље.

Општина Ранилуг, фото: ГрачаницаОнлајн

„Проблем културе код нас је што та култура није институционализована као у Грачаници, Косовској Митровици, Лепосавићу, Звечану. Тамо се институције културе директно финасирају из буџета Владе Србије. Овде се културна дешавања организују на волонтерској бази. Када би свако радио свој део посла, када би се политичари бавили политиком, пекари правили хлеб и када би сви радили свој посао, свима би било лепше.“, истиче Зоран Станковић и наглашава да Ранилуг од средине, где се стално нешто дешавало, престаје то буде.

„Потребна су чешћа културна дешавања, бар једном седмично, како би се људи мало опустили и изашли из свакодневнице. Омладина нема где да изађе, да се дружи, да се бави неким културним активностима“, каже Цветковићева.

По речима Ивана Денчића, директора општинског одељења за шумарство и рурални развој, запослени у општинској администрацији у Ранилугу се труде да финансирају културне догађаје.

„Мислим да је почело да се ради у Ранилугу, када су у питању културна дешавања. Прикупили смо нека средства за покретање биоскопа и дајемо максималан допринос, онолико колико можемо, за организацију Видовданских свечаности и Првомајских игара“, каже Денчић.

Живот младих, али и оних старијих, у Општини Ранилуг, по њиховим речима, празан је и досадан и одвија се у изолованој средини, у неколико села. Млади у овом делу Косова, поред потраге за послом и културним дешавањима, вапе и за комадићем градског ваздуха и живота. Кажу да су осуђени на живот у селима и да велики број не зна ни како изгледа прави биоскоп или позориште. Можда то некоме изгледа неважно, али Ранилужани више не могу само да слушају „можда ће сутра бити боље“. Они то сутра желе сада и одмах, али нажалост, изгледа да их бољи живот чека само негде далеко, у некој туђој земљи.

Ана Марковић


Чланак је настао у оквиру пројекта “Колико су локалне самоуправе отворене за грађане” који реализује ЦБС уз подршку Косовске фондације за отворено друштво. Ставови изнети у чланку и видео снимку су искључива одговорност аутора и ни на који начин је представљају ставове КФОС-а.