„Bosiljko devojko, ti Božje dete, na poklonjenje tebi dolazimo“, arhimandrit Ilarion

foto: GračanicaOnlajn

Porta crkve Preobraženja Gospodnjeg u Pasjanu bila je danas mala da primi nekoliko hiljada vernika koji su došli na prvu godišnjicu kanonizacije najmlađe svetiteljke, Svete Velikomučenice Bosiljke Pasjanske.

Svetom arhijerejskom liturgijom je načalstvovao episkop budimljansko- nikšićki Joanikije, uz sasluženje episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Teodosija, episkopa kumanovskog Joakima, monaštva i sveštenstva Eparhije raško -prizrenske.

U prigodnoj besedi, episkop budimljansko-nikšićki je istakao da je počastvovan prisustvom ovolikog broja vernika.

„U tim vremenima bila su velika iskušenja, možda veća nego što su ova danas. I tada su Arnauti želeli da proteraju Srbe sa Kosova i Metohije, otimali žene i devojke da bi potisnuli naš narod. Ali naš narod je ovde ukorenjen vekovima. Naš narod je ovde podigao prekrasne svetinje“, rekao je vladika Joanikije.

Nakon liturgije priređen je bogat kulturno umetnički program.

foto: GračanicaOnlajn

U Žitiju Svete Bosiljke piše da je Bosiljka Rajčić rođena u Pasjanu kod Gnjilana, u 19. veku. Porodica Rajčić je inače poreklom iz okoline Kragujevca, odakle se preselila blizu Kumanova, a zatim nastanila u Pasjanu kod Gnjilana u 18. veku. Bosiljka se odlikovala krotkom naravi, iskrenošću, trudoljubljem i poslušnošću. Od malih nogu pomagala je svojoj porodici u kućnim poslovima i poslovima oko stoke, braći i ocu na poljskim radovima i oko ogreva za zimu.

Kada je napunila 17 godina, roditelji su je iz sela prvi put poveli u Gnjilane, na Ivanjdan, kada se u gradu skuplja narod iz svih okolnih sela.

Zbog svoje lepote, Bosiljka nije ostala nezapažena, pa je ubrzo privukla pažnju Albanca iz Depca, koji ju dugo pratio i vrebao priliku da je otme. U jesen, Bosiljka se zajedno sa ocem i bratom uputila u šumu kod Belog kamena, na Stružinama, daleko iznad sela. Trojica Albanaca su iskoristili priliku, ugrabili devojku i odvukli je prema Karadaku, pucajući sve vreme na njenog oca i brata.

Bosiljkina porodica i rodbina, zajedno sa sveštenikom iz Pasjana je nekoliko dana kod turskih vlasti u Gnjilanu pokušavala da dokaže da je mlada Bosiljka oteta. Zbog svoje naklonjenosti prema Arnautima, kako piše u Žitiju, turske vlasti su otezale istragu, verujući da će se devojka pomiriti sa trenutnom situacijom.

U domu otmičara, Bosiljka je svakodnevno bila izložena uvredama i ucenama da primi islam i da se uda za otmičara. Neprestano su je ubeđivali, nisu joj dozvolili da spava niti da jede ili pije. Uprkos svemu, Bosiljka je odolevala svim iskušenjima, a gubeći strpljenje, njen otmičar je još više mučio, tako što joj je sekao kosu, pržio tabane, gazio i tukao po licu i slabinama.

foto: GračanicaOnlajn

 „Ja svoju veru imam. Ne treba mi bolja, jer je nema. A što se tiče udaje, ja sam već zaručena, ja imam svog zaručnika. Ristos je moj izabranik. Ja samo njemu pripadam, nikom drugom. Ja se ne odričem moga boga i moje svete vere, kao ti, koju žalim. Tako se ne spasava duša, već se gubi“, govorila je Bosiljka ženi koja je primila islam i koja ju je nagovarala da i ona to uradi.

Usledila su nova mučenja, oblačenje u dimije i navlačenje zara na lice, koje je Bosiljka cepala sa sebe. Ponižen i posustao, njen otmičar je odlučio da pogubi devojku. Pozvao je dvojicu svojih rođaka, sa kojima je iznemoglu devojku odvukao konjem do reke Lapušnice, gde su je izboli noževima, a nakon toga joj komadali telo.

Nakon stradanja, turske vlasti su dozvolile Bosiljkinoj rodbini i ostalim Pasjancima da sahrane devojku, pored stare crkve, a kasnije prilikom obnove, njeni posmrtni ostaci uzidani su u crkvu Svetog Preobraženja u Pasjanu.

Pre nekoliko dana, Bosiljkine mošti su sahranjene u kivot kraj oltara.


Pesma Sv. Bosiljki (sastavio arhimandrit Ilarion, iguman manastira Draganac)
Sveta Bosiljka

Zamirisa Morava Binačka

Posveti se vera devojačka.

Rastrgnu se marama i bošča

Pa se prosu po proplanku cveće…

Bosiljak miriše sve više i više,

iz prečistih rana razbacanih;

gde padoše mošti posejane

da iz njih procveta Pasjane.

Za mirisom rode doletiše

Devojačku čednost zakriliše

Pa je visoko u nebo vinuše

I u temelj Crkve položiše.

Il’ to behu ptice il’ anđeli Bož’ji

Koji mudru djevu pred Ženika vode

Jer ga je izabrala, verna mu ostala.

Sad je prima Hristos u carstvo slobode.

 

Bosiljko devojko! Ti Božje dete!

Na poklonjenje tebi dolazimo,

Da ti rastrgnute kosti celivamo;

Da s’ bosiljem život udišemo.

Izgubljeni damar pronađemo.

Pred ikonom tvojom da se preobrazimo.

 

Da te lepu k’o Simonidu gledamo;

U stub Crkve uzidanu da te opevamo.

Da slavimo Boga koji te ovenča:

O carskom ti imenu vaseljena priča.

Da čuvamo Ime kojega se nisi odrekla.

Da ne poreknemo sebe „straha radi judejskoga”.

 

Pregršt moštiju o tajni nam peva

Sa horom mučenica i nevesta neba:

Život je još davno pobedio zloga;

Dete Vitlejema je jače od Iroda;

A kosovsko dete vrata preklanoga

Silnije od prodavca vere i izroda.

 

Pevaju nam ptice pasjanskoga neba

Iz visokog gnezda koje sve nadgleda:

Obećano Carstvo već je nastupilo

I kosu smrti navek zatupilo;

Zemljo mučenika, krvlju zakrštena;

Božija je sila u nemoći savršena!