Danas je Sveta Petka, najveća srpska svetica

Danas je praznik koji donosi zdravlje i sreću. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik posvećen Svetoj Petki, Prepodobnoj mati Paraskevi, zaštitnici žena, siromašnih i bolesnih.

Sveta Petka je veoma poštovana i cenjena u srpskom narodu. Smatra se zaštitnicom žena, a prema predanju, pomagala je bolesne i hranila gladne. Svetu Petku vekovima poštuju i slave u jugoistočnoj Evropi, kako Srbi, tako i Grci, Rumuni i Bugari, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku.

Sv. Petka, odnosno Prepodobna Petka – Paraskeva, svetiteljka srpskog porekla, rođena u gradu Epivatu (Pivat, turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada. Roditelji Sv. Petke bili su imućni i pobožni hrišćani i osim Petke imali su i jednog sina, Jevtimija, koji se za života roditelja zamonašio i kasnije postao znameniti episkop Maditski.

“Nakon smrti roditelja, mlada Petka, željna života podvižničkog Hrista radi, napustila je dom roditeljski i otišla najpre u Carigrad, a potom u pustinju Jordansku, gde se podvizivala sve do svoje starosti. Pod starost joj se javio anđeo Božji i rekao joj: „Ostavi pustinju i vrati se u tvoje otečestvo; potrebno je da tamo predaš svoje telo zemlji, a dušom da se preseliš Gospodu“. Sveta Petka je poslušala glas sa neba, ostavila omiljenu pustinju i vratila se u Epivat. Tu je proživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi, a zatim predala duh svoj Bogu i preselila se u rajska naselja. Upokojila se u 11. Veku”, piše u crkvenim knjigama.

Veruje se da se na Kalemegdanskoj tvrđavi nalazi čudotvorna voda koja leči one koji je uzimaju s verom u Boga i ljubavlju prema Paraskevi. Kapela Svete Petke na Kalemegdanu podignuta je na izvoru, a tu se čuvaju i dva prsta njene desne šake.

Pravoslavni hrišćani sa velikim poštovanjem slave veliki praznik Svete Petke 27. oktobra (po novom, odnosno 14. oktobra po starom kalendaru), na dan njenog upokojenja. Ovaj dan obeležen je crvenim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najraširenijih krsnih slava u srpskom narodu, a mnogi vernici je smatraju svojom zaštitnicom (posebno žene, deca i stari) i slave kao preslavu (drugu krsnu slavu) po svim slavskim običajima.

Njene čudotvorne mošti su tokom vremena prenošene, najpre u Carigrad, zatim u Trnovo, pa opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada se nalaze u Rumuniji, u gradu Jaši na reci Prut.

A.Ć.