Данас је Света Петка, највећа српска светица

Данас је празник који доноси здравље и срећу. Српска православна црква и њени верници славе празник посвећен Светој Петки, Преподобној мати Параскеви, заштитници жена, сиромашних и болесних.

Света Петка је веома поштована и цењена у српском народу. Сматра се заштитницом жена, а према предању, помагала је болесне и хранила гладне. Свету Петку вековима поштују и славе у југоисточној Европи, како Срби, тако и Грци, Румуни и Бугари, а поштују је и поједини нехришћански народи на средњем истоку.

Св. Петка, односно Преподобна Петка – Параскева, светитељка српског порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, турски Бојадос), између Силинаврије и Цариграда. Родитељи Св. Петке били су имућни и побожни хришћани и осим Петке имали су и једног сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонашио и касније постао знаменити епископ Мадитски.

“Након смрти родитеља, млада Петка, жељна живота подвижничког Христа ради, напустила је дом родитељски и отишла најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизивала све до своје старости. Под старост јој се јавио анђео Божји и рекао јој: „Остави пустињу и врати се у твоје отечество; потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу“. Света Петка је послушала глас са неба, оставила омиљену пустињу и вратила се у Епиват. Ту је проживела још две године у непрестаном посту и молитви, а затим предала дух свој Богу и преселила се у рајска насеља. Упокојила се у 11. Веку”, пише у црквеним књигама.

Верује се да се на Калемегданској тврђави налази чудотворна вода која лечи оне који је узимају с вером у Бога и љубављу према Параскеви. Капела Свете Петке на Калемегдану подигнута је на извору, а ту се чувају и два прста њене десне шаке.

Православни хришћани са великим поштовањем славе велики празник Свете Петке 27. октобра (по новом, односно 14. октобра по старом календару), на дан њеног упокојења. Овај дан обележен је црвеним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најраширенијих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.

Њене чудотворне мошти су током времена преношене, најпре у Цариград, затим у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јаши на реци Прут.

А.Ћ.