Контаминиране коверте или медији?

Преживесмо и ове косовске изборе. Нема још резултата, гласови се пребројавају, па опет броје, па контролишу, као да има 100 милона гласача. Али, да се потврде, разумем, да не буде грешке, јер је овде немогуће да буде грешке, нема куповине гласова, нема притисака. Не дај Боже, нит је било, нити ће да буде. Изборни процес је овде на највишем могућем нивоу, кажу и „европејци“. До душе, у српским срединама и не баш, по њиховом мишљењу, али у Србици, Ђаковици, Качанику, Сувој Реци, све супер. Дакле, тамо где нема Срба, нема ни проблема.

Оно што је обележило последње ванредне парламентарне изборе на Косову, није победа Аљбина Куртија. Главна вест је да једино на овим изборима, умало да дође до масовног тровања и то ковертама, веровали или не. Али, и то смо преживели. О тровању, међународни посматрачи ћуте. Можда нису ни смели да уђу тамо где се као у Чернобилу, у белим оделима, са маскама на лицу, одвијао процес у демократској атмосфери. Нешто се ту не слаже, сложићете се?

пише: Анђелка Ћуп, фото: ГрачаницаОнлајн

Елем, лично сам била на вратима просторије где су се верификовали ти „контаминирани гласачки листићи“, а сниматељ ове редакције још ближе и нећете веровати, ни свраба, ни алергије, ни гушења, ништа. Питам се, да ли смо ми то толико огуглали да нам ни „хемијски отрови“, не могу ништа. До душе, мало ми се повраћало, али не од коверти, већ од сцене. Верујте, нормалном човеку је просто морало да буде мука од представе зване „приштински Чернобил“.

Моје цењене колеге и колегинице које извештавају на албанском (не баш све, али велика већина), пресудиле су још 13. октобра. Тровање је сигурно, само се нису сложили око броја отрованих, па је цифра ишла од 26 до 12 верификатора који осетише чудне текобе после додира са ковертама расељених Срба. Рекоше моје колеге: „Србија је послала отров“. Када лабараторије у Приштини показаше да отрова није било, онда почиње утркивање да се образложи претходна вест.

Једни објавише да је једнонационалну алергију изазвао неки материјал од кога се у Србији штампају фискални рачуни и коверте, други да је у питању средсто за чишћење намештаја, а трећи да је у питању средство за прскање воћа. Шта да се ради? Вероватно верификатори који су осетили алергијске реакције не чисте намештај, не прскају воће и не узимају у руке фисклане рачуне. Све се то слаже, градски људи, не раде у пољу, не чисте ни кућу ни канцеларију, а о фискалним рачунима да и не говорим. Вероватно људи Имају послугу, па чисти и иде у набавку. Друго објашњење немам. Можда га буде имало Специјално тужилаштво које је преузело случај „једнонационалне алергије“.

Било је и колега који су ишли и мало шире, па су нашли наводне стручњаке за хемијске отрове, па објавили да их Србија шаље на Косово, али заиста не заслужују ни минимум моје пажње, а ни вас који ћете ово да прочитате. Углавном, гласове из централне Србије избројаше и сви живи, хвала Богу. И нико није задржан ни на инфективној клиници. И то је добро.

Очекивала сам од колега да демантују сами себе, да уредници упуте неко извињење, али тога није било. Очекивала сам реакције Независне комисије за медије и Савета за штампу, али су и оне изостале. Вероватно се нико није жалио, а заштитиници новинарских права и права читалаца, гледалаца и слушалаца, немају људе који би пропратили све то.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Али, није први пут да је реакција поменутих изостала. Није је ни било, када је који месец пре избора, на јавном сервису освануо текст пун увреда и говора мржње против наше колегинице Бранкице Ристић. До душе, тада је била реакција, чини ми се главног уредника, али није било извињења. Да се огради цео колектив, синдикат или не знам већ ко, о томе нема ни говора. А и што би то радили, када их нико неће позвати на одговорност. Сетимо се како је било 2004. године.

И шта даље? Чекамо сада да се те најчувеније коверте на свету, у којима су гласови опет Срба, врате из нама непознате земље, где су послате на накнадно испитивање.

За то време, моје колеге, овај пут, извештачи на српском, хвала Богу, мали део, преноси извештаје Централне изборне комисије без провере, другим речима, нетачне. У дану када се броје исти они „контаминирани“ гласови, они објавише да је Централна изборна комисија забранила бројање гласова који су дошли из централне Србије. И опет ништа. Нема извињења, само стидљиво промене вест и ником ништа.

Драге колеге, драги пријатељи, који извештавате на свим језицима света, људски је погрешити, али је и људски да се упути извињење, барем јавности која нас прати. То не боли, а враћа веру у нашу професију. Хвала.