На данашњи дан рођен Вук Стефановић Караџић

Вук Караџић је био писац, филолог и реформатор српске азбуке и правописа. Рођен је 7. новембра 1787. године у селу Тршић, недалеко од Лознице. Преминуо је 7. фебруара 1864. године у Бечу.

Вук је једна од најзначајнијих личности српске културе и књижевности прве половине 19. века. Сакупљао је српске народне песме и реформисао азбуку и ћирилично писмо, а његовим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, чиме је славеносерпски језик замењен српским језиком.

Отац Вука Караџића се звао Стефан, а мајка Јегда (девојачко Зрнић). Породица Караџић је у Тршић дошла из Дробњака, док Зрнићи потичу из Озринића код Никшића. Стефанова и Јегдина деца махом су умирала па су му дали име Вук, како би га заштити од „вештица и духова“.

Сломом Првог српског устанка 1813. године из Неготинске крајине одселио се у Земун, одакле је убрзо отишао у Беч.

У аустријској престоници упознао је осамнаестогодишњу Ану Марију Краус, ћерку богатог трговца и његовог станодавца. Иако је пре ње волео две жене, Ружу Тодорову, лепотицу из Тршића и Сару Карапанџић, удовицу из Неготинске крајине, Вук се заљубио у Ану и одлучио да је ожени. Имали су тринаесторо деце, од којих је чак једанаесторо умрло, у детињству или раној младости.

Године 1818., Вук Караџић је објавио прво издање „Српског речника“. Грађу за овај речник Вук је пронашао у говору народа у Србији, Срему и Војводини, а састојао се од укупно 26 270 речи. Пуни назив првог српског речника био је „Српски речник истолкован немачким и латинским речима“.

Исте године објавио је и проширено издање своје граматике која је радикално променила дотадашње поимање језичких правила. У граматици је упростио азбуку и правопис, па је употребио Аделунгов принцип „Пиши као што говориш, а читај као што је написано“. За разлику од филолога Саве Мркаља, Вук је сматрао да сваки глас мора да има само једно слово, што је увелико поједноставило граматику и правопис.

Из дотадашње азбуке избацио је све непотребне знакове који су се писали, али се нису изговарали. За разлику од тога, Вук је створио нове знакове тако што је поједина слова стопио с танким полугласом. На пример, „л + ь -> љ“, „н + ь -> њ“. Слово „ђ“ Вук је прихватио од Лукијана Мушицког, а „џ“ је преузео из старих румунских рукописа. Слово „ћ“ потиче из старих српских рукописа, а „ј“ из латиничног писма.

Вук Стефановић Караџић је умро 7. фебруара 1864. године у Бечу. Његови посмртни остаци пренесни су 12. октобра 1987. године у Београд, и сахрањени уз највише државне почасти у порти Саборне цркве. Сахрањен је поред Доситеја Обрадовића. Вуков језик је званично усвојен као књижевни језик тек 1868. године, четири године након смрти.