КЛОКОТ: ЗБОГ БОЉЕГ СУТРА ДЕДОВИНА НА ПРОДАЈУ

Клокот Бања, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

Општина Клокот смештена на магистралнм путу Гњилане-Урошевац обилује природним богатсвом и лепотама. Најпознатија је по изворима киселе воде и Клокот бањи, за коју се сматра да је једна од најлековитијих за реуматске болести. Осим бање, ово место чува историјске трагове који сежу далеко у прошлост. Храм Светог Николе и пећина смештена подно храма, занимљив пример културно-историјског наслеђа.

Међутим, и поред прилике да постане туристичка дестинација, општину Клокот нису заобишли проблеми социјално-економске природе. После сукоба на Косову 1999. Године, Клокот бања је приватизована, а незапосленост, културна изолованост и политичка превирања, полако али сигурно, утицали су на мештане српске заједнице да активније крену у потрагу за бољим условима живота, ван територије ове општине.

Привремено седиште Општине Клокот, Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн
Хоћемо бољи живот

“Већ дуже време постоји тај уобичајени темпо исељавања људи. Они који не могу овде да се запосле, да издржавају породицу, одлазе, у потрази за послом”, каже дваддесетдеветогодишњи Александар Стојковић из Клокота и додаје да живот у енклави прати недостатак културних дешавања, што утиче на нормалан живот, али и развој младих људи.

Стојковић, који је професор енглеског језика, истиче да људи који су запослени, углавном раде у просвети, здравству и општинској администрацији, али да су радна места у иснтитуцијама попуњена одавно, а другог начина запослења нема.

Некада су школе у Општини Клокот, биле пуне деце. Одељења су бројала и до 30 ученика. Данас се у просеку број ученика по одељењима може избројати на прсте, као и у већини школа у Косовском Поморављу.

Врбовац, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Ове године имамо мали број ученика. У нулти разред (предшколско) је уписано пет ученика, прошле године је било 12, један се ученик исписао, па је ове године у први разред кренуло 11 првака“, каже в.д директор ОШ “Свети Сава” у Клокоту, Владан Богдановић.

Богдановић објашњава да школа тренутно броји укупно 85 ученика, уз напомену да је пре двадесетак година ова бројка била троструко већа. Као разлоге за то наводи смањену стопу наталитета и нагло исељавање Срба због лоших услова живота и рада. Слична је ситуација и у осталим селима ове општине, Врбовцу и Могили.

Слободан Јовановић из Врбовца, отац седморо деце, каже да се врло тешко живи.

“Ја сам отац седморо деце, живим од социјалне помоћи, око 200 евра. Шта могу са тим, а деветочлана породица? Ми смо приморани да бежимо одавде, да напустимо Косово и да тражимо бољи живот, јер овде нема перспективе”, каже Јовановић видно огорчен на актуелну локалну власт. Истиче да општина само уређује инфраструктуру јер како каже, ту може да се манипулише пројектима.

Петар Којић из Врбовца покушава да опстане уз свој бизнис. Држи кафић у овом месту, али каже да је ипак тешко.

Слободан Јовановић из Врбовца, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Одлазе људи, селе се за Србију, за иностранство. Село је скоро празно, нема посла. У мојој улици су само моја деца овде, улица је пуста”, каже Којић са сетом у очима и напомиње да се неколицина младих запослила у школи са непуним фондом часова, два, три, четири, како коме је расподељено.

Најчешће је исељавање појединаца. Углавном су то млади људи који овде не могу да зараде парче хлеба.

“Има примера исељавања неколико породица из Врбовца, претходно из Могиле, неколико из Клокота. Одлазе целокупне породице, миграције појединаца су сталне, млади одлазе у потрази за послом, једним делом одлазе за Србију, али и у иностранство”, прича Дејан Москић из Врбовца.

У општини Клокот пак кажу да је у односу на претходне године, смањен тренд одласка.

Божидар Дејановић, градоначелник Клокота, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Опао је тренд исељавања, али иду људи лагано. Неко оде, неко се врати, један брат оде, један остане. Доста грађана ради у образовању и здравству испред иституција Републике Србије и косовских институција. На тај начине се становништво задржава. Има их доста који обрађују земљу и уједно примају плату. Ако неко оде, углавном се сели за иностранство”, каже градоначелник Клокота Божидар Дејановић.

Дејановић истиче да се по његовим информацијама, у последње две године иселило свега некоико породица.

По речима градоначелника, општина Клокот ће у наредном периоду радити на проналажењу услова за отварање нових радних места, у општини, вртићу и школи, како би младим људима омогућила да се запосле у складу са стручним квалификацијама и добију прилику да оснују породицу у свом родном месту.

“Продајем кућу због одузетог парчета хлеба”

Да се људи исељавају из ове општине показују нам и табле са огласима о продаји кућа. На само неколико десетина метара од школе, на капији окачена табла са натписом “Продајем кућу због одузето парче леба”. И на улазу у село окачена табла са сличном поруком.

Продајем кућу због одузетог парчета хлеба, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Те табле су постављене док ја још нисам био градоначелник. Људи махом од 2000. године продају имовину. Можда се неко није иселио, али је продао њиву или је имао две куће па је продао једну. Има неколико окачених таквих табли и пре мог доласка, а неколико је постављено када сам ја постао градоначелник. Људи постављају табле са натпсом да продају имовину из различитих разлога, у неким случајевима и због политичких”, наглашава Дејановић.

Из општине Клокот поручују да би продаја имовине и исељавање могло да наруши етничку структуру општине, која је за сада већински српска.

Канализација сан Клокоћана

Велики проблем у свим селима ове општине је нефункционисање канализационе мреже.

“Инфраструктура је добра, путеви су добри, али канализацију немамо”, прича нам даље Петар Којић из Врбовца.

Врбовац, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

“Канализација не функционише скору у ниједном селу у потпуности, а још се снабдевамо водом из сеоских бунара. Пијаћа вода је угрожена, јер самим тим што не постоји канализација, људи су морали да ископају септичке јаме.

Да је канализациона мрежа озбиљан недостатак, потврђује нам и први човек Клокота.

“Канализација је велики проблем. У Врбовцу је то главни проблем, у Клокоту на пар места су цеви попуцале. И у Могили је канализација проблем, али се надамо да ћемо у сарадњи са општином Витина решити овај проблем”, обећава Дејановић тврдећи да је општинска администрација доста урадила на побољшању инфраструктуре, али и на сигнализацији поред школа и фрекфентних путева.

Лутрија – или добијеш или изгубиш

Услед недостака развоја индустрије, становници општине Клокот који су вољни да остану на својој земљи, баве се углавном пољопривредом.

Они који се баве пољопривредом, знају да је овај посао сличан лутрији, или добијеш или изгубиш. У читавом Косовском Поморављу не постоји изграђена противградна мрежа, па је рад пољопривредника као руски рулет, кажу мештани. За неколико минута могу изгубити месеце рада и труда.

Врбовац, фото: М. Живковић, ГрачаницаОнлајн

Паприка и кропрмпир су повртарске културе које су најзаступљеније, међутим, бије се битка и за пласман робе. Због неразвијеног тржишта, тоне паприке и кромпира у многим случајевима не могу да нађу пут до купаца. Недовољно развијено тржиште, кочница је пољопривредном прогресу. У већини случајева, каже нам педесетогодишња мештанка села Могиле, вредне руке домаћина су више уложиле него зарадиле. Загарантован откуп на велико, решио би муке вредних повртара из ове општине, тврде мештани у Могили.

Општина Клокот формирана је 2010. Године, на основу плана Мартија Ахтисарија Обухвата насељено место Клокот и села Врбовац, Могила и Грнчар. Броји близу 5.000 становника, од тога око 1.500 Албанаца.


Маја Живковић


Чланак је настао у оквиру пројекта “Колико су локалне самоуправе отворене за грађане” који реализује ЦБС уз подршку Косовске фондације за отворено друштво. Ставови изнети у чланку и видео снимку су искључива одговорност аутора и ни на који начин је представљају ставове КФОС-а.