Грачаница: Одржан комеморативни скуп посвећен новинару Николи Бешевићу

Никола Бешевић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

У Дому културе „Грачаница“ одржан је комеморативни скуп посвећен недавно преминулом новинару и ликовном ствараоцу Николи Бешевићу. Колеге и пријатељи Бешевића памте као веселог, искреног човека који је бескрајно волео свој посао.

Никола Бешевић је свој професионални живот посветио новинарству, а најдуже је радио у редакцији листа „Јединство“ где је уређивао Културну рубрику. Посебно је пратио токове на савременој сликарској сцени и пратио рад сликара Косова и Метохије пишући о њима, говорећи на изложбама и подржавајући њихов рад и у послератним периоду.

Комеморативном скупу присуствовали су породица, пријатељи и колеге који су на почетку минутом ћутања одали почаст недавно преминулом новинару.

Његова супруга, такође новинарка Арменија Бешевић се кроз сузе захвалила присутнима и организаторима комеморативног скупа.

„Мислила сам да сам јака, али сада видим да сам слаба. Он ме је увек бодрио, `ти можеш`. Он никако није могао да прихвати како су ишле ствари, био је јако искрен и никада му новац није био битан“, казала је Арменија.

фото: РадиоКИМ

Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић казао је да Николу памти као веселог, искреног човека који је бескрајно волео свој посао.

„Приштине је била његов живот, он је тамо остао ових 19 година, то је била његова љубав, али то је био и његов пакао претпостављам. Он се осећао обавезним и дужним да шаље информације са целог Косова, тиме је инфицирао и Арменију и они су заједно гинули за то, да пошаљу информацију, да ураде нешто за своје редакције у Београду“, казао је Брајовић и дадао да је Никола заслужио своје место у српском новинарству.

„Ако бих у једној реченици оквалификао новинара Николу Бешевића, могао бих слободно да утврдим да је Никола Бешевић врло необична појава у српском новинарству на КиМ“, казао је новинар и публициста Ђорђе Јевтић.

„Појавивши се на косовско-метохијском новинарском небу и обревши се у редакцији `Јединства` осамдесетих година када је то небо већ било премрежено развијеним и већ национално уобличеним медијима, и на српском и на албанском и на турском језику, Бешевић је у то небо ушао као на отворена врата и врло брзо постао једна од најсветлуцавијих звезда, звезда која је за кратко време засијала пуним сјајем“, на овај начин је Јевтић описао професионални живот Николе Бешевића.

О Бешевићу је говорила и новинарка Момирка Чанковић, која је имала прилике да у „Јединству“ блиско сарађује са њим.

„Он је пре свега фантастично познавао свој посао и као такав није имао нимало сујете у себи. Од таквог човека сте само могли да учите, апсолутно ништа друго“, казала је Чанковићева присећајући се момената из тог периода.

„Један град сачињавају духови људи, дух Николе Бешевића је био фокусиран на сликарство и на праћење слика“, казао је новинар Живојин Ракочевић.

„На праћење једне озбиљне сликарске школе, на праћење људи којима је он посветио свој живот, своју љубав за сликарство и свој таленат и дубоки осећај сликарства. Важно је да знамо колико је подстрека дао људима после рата у оснивању малих сликарских школа. Те наше животне слике су сталне и блиске том сликарству апсурда и апсурдног живота који смо ми живели“, истакао је Ракочевић и излагање завршио реченицом из једног од последњих Бешевићевих текстова:

„Љубав јесте једна хемија која може да има експресивни звук“.

Извор: РадиоКИМ