Новинари отимани и убијани на радном задатку, киднапери и убице непознати

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Петнаесторо медијских радника, Срба и Албанаца, нестало је или убијено на Косову од 1998. до 2005. године. И после две деценије, нису позната имена злочинаца. Удружење новинара Србије, на иницијативу генералног секретара овог удружења Нина Брајовића, урадило је истраживање о судбини отетих и убијених новинара. Истраживање је урадила новинарка Јелена Петковић, а резултате свог четворогодишњег рада, предочила је косовском тужилаштву. До данас нема оптужница, иако истраживања откривају доста доказа, фотографије, а у неким случајевима и имена отмичара. Удружења новинара Србије и Косова, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Приштини и шефа ове мисије Јана Братуа, одржало је међународну конференцију у Грачаници, на којој су представљени резултати истраживања УНС-а о судбини отетих и убијених новинара. Упућене су и препоруке надлежним међународним институцијама, као и косовском и српском правосуђу, а позвани су сви грађани који имају било какве информације о несталим и убијеним новинарима, да то пријаве надлежнима или удружењима новинара.


На Косову је киднаповано и убијено 15 новинара: Ђуро Славуј, Ранко Перенић, Африм Малићи, Љубомир Кнежевић, Мило Буљевић, Александар Симовић, Момир Стокућа, Енвер Маљоку, Шефки Попова, Ђемајљ Мустафа, Беким Кастрати, Бардуљ Ајети, Крист Гегај, Шабан Хоти и Марјан Мелонаши.

Већ више од две деценије, породице отетих и убијених медијских радника, постављају само једно питање: Зашто? Зашто су убијани новинари на радном задатку, без пушке у рукама? Ко је убијао новинаре? Одговора нема, ниједна оптужница није подигнута за отмицу и убиство петнаесторо медијских радника, Срба и Албанаца.

„Желела бих да апелујем на све да ова агонија престане. Ми имамо право да сазнамо шта се са њима десило“, каже супруга несталог новинара Ранка Перенића, отетог на путу између велике Хоче и Ораховца, 1998. године. Сестра убијеног Момира Стокуће, Бранка Дамјановић каже да се нико није интересовао да истражи убиство њеног брата.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Једини који се заинтересовао је Нино Брајовић и сада ви“, рекла је Дамјановићева са сузама у очима, обраћајући се новинарки Јелени Петковић која је радила истраживање о убијеним и отетим новинарима.

О свом пријатељу, киднапованом и убијеном новинару и књижевнику, Александру Симовићу, емотивно је говорила Ивана Петровић, главна и одговорна уредница „Сити радија“ из Ниша.

„То је био човек чија је смрт најбоље показала сав бесмисао свих ратних глупости, убистава, свега. Просто, Александар Симовић је био човек саткан од свих финих ствари. Он је просто био човек који није умео да мрзи и није био свестан различитости људи“.

Јан Брату: Нестали новинари нису статистика

Шеф мисије ОЕБС-а на Косову Јан Брату се од доласка на ову позицију залаже за расветљавање судбине несталих и убијених новинара. Једини је пружио подршку Удружењу новинара Србије и Друштву новинара Косова и Метохије приликом постављања спомен плоче отетим медијским радницима Ђури Славују и Ранку Перенићу, која је рушена седам пута.

Јан Брату, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Ми смо овде да обелоданимо права свих новинара који су ућуткани или су им животи били угрожени док су обављали своје задатке. Наша мисија позива на проналажење одговорних и кажњавање свих који прете и угрожавају слободан рад новинара”, рекао је Брату и додао:

“Говорим о људима који нису статистика и бројеви, већ људи који су имали породице”.

Живојин Ракочевић: Како може човек да нестане?

Новинар и књижевник Живојин Ракочевић се запитао како може човек да нестане? Он се осврнуо и на улогу Еулекса у проналажењу отмичара и убица.

„То је административна инерција која је прогутала нечији живот. Стичете утисак да они желе да се отарасе те приче и да она нестане са несталима“.

Будимир Ничић: Тражимо да се открије права истина о страдању наших колега без обзира на националност

Председник Удружења новинара Србије на Косову, Будимир Ничић је рекао да удружења неће одустати од расветљавања судбине отетих и убијених новинара.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Надамо се да ће сви нерешени случајви отмице и убиства наших колега бити расветљени. Нећемо одустати од тога да сазнамо, ко их је и зашто убио, због чега нико за то није одговарао. Тражимо да се открије права истина о страдању наших колега, без обзира на националност и да кривци буду процесуирани и кажњени”, рекао је Ничић, нагласивши да новинарска удружења траже оснивање комисије која би се бавила истраживањем случајева убијених и несталих новинара и медијских радника.

Гентиана Беголи Пустина: Сваког дана ћемо питати ко је и зашто убио наше колеге

Председница Удружења новинара Косова, Гентиана Беголи Пустина, позвала је колеге новинаре да сваког дана траже одговор на питање, где су и зашто нестали новинари и ко их је и зашто убио?

„Пред нама је дуг пут, каснимо, јер је прошло двадесет година, али нећемо стати јер су то људи који су једни од нас. Желимо да починиоци буду изведени пред лице правде”, истакла је Пустина.

Зекрија Шабани: Потребно је да они нађу свој мир, да се обележе гробови

Новинар Инфокус портала Зекрија Шабани је подсетио да се још увек на Косову не зна ништа о судбини око 1.600 лицака и да нико није довољно радио на расветљавању њихове судбине.

„Апелујем на све колеге и чланове породица да нам кажу све што знају о нашим колегама која нам је можда непозната. Потребно је да они нађу свој мир, да се обележе њихови гробови“, рекао је између осталог Шабани.

У другом панелу Конференције о несталим и убијеним новинарима на Косову, говорило се о институционалној одговорности у решавању случајева убијених и несталих новинара на Косову.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Веран Матић: „Шокиран сам чињеницом да број убијених новинара на Косову никоме ништа не значи“, казао је између осталог, Веран Матић, председник Комисије за истраге убијених и несталих новинара у Србији.

Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије каже да је убијањем или киднаповањем новинара убијена демократаија.

“Новинарство је непрекидна борба против неправде. Ми ћемо да се боримо да правда стигне”, рекао је Брајовић.

Рикардо Гутјерез из Европске федерације новинара каже да се данас осећа посрамљено. „Посрамљен сам што нисмо успели да погурамо домаће и међународне власти, јавне власти, када говоримо о овим случајевима“, рекао је Гутјерез.

Беким Бљакај, директор Фонда за хуманитарно право у Приштини већ двадесет година прикупља податке о несталим и убијеним жртвама. Ти записи о злочинама пренети су у „Косовску књигу памћења“.

“Тужилаштва могу у нашим канцеларијама наћи опште податке о злочинима, али не верујем да је то довољан материјал да се подигну оптужнице. Обавеза је Тужилаштва да даље ради на проналаску доказа“, истиче Бљакај.

Паул Флин из мисије Еулекс у Приштини каже да је питање ратних злочина у фокусу мисије и Еулекс је ту да подржи процес владавине права.

„Никада није донета одлука да се не ради на случајевима новинара и они су стављени под случај несталих лица“, каже Паул Флин из мисије Еулекс.

Марек Антони Новицки, бивши омбудсман на Косову се у време свог ангажовања на Косову бавио и питањем нестанка лица. Каже да је и тада постојао ограничен приступ документима и да је сарадња са Унмиком била на нивоу конфротације.

„Када смо тражили тај приступ, одговор је био „Вама није дозвољено да видите досије“. И једини одговор који смо добијали од Унмика је „да истрага и даље траје и ми ћемо да вас обавестимо о детаљима“. То је једино што смо могли да кажемо породицама“, казао је Новицки.

На конференцију, иако су позвани, нису дошли представници УНМИК-а.

А.Ћ.