Петер Хандке, сведок патње и достојанства Срба

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

У Дому културе у Грачаници одржана је свечана академија у част овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност, Петера Хандкеа. Уз присуство епископа рашко призренског и косовско метохијског Теодосија, Срби из Грачанице, али и из Велике Хоче и читавог Косова и Метохије, изразили су задовољство због тога што је Нобелова награда додељена великом пријатељу српског народа.

Иако је на ширем друштвеном плану Хандкеова улога изузетна, пресрећни смо што припадамо народу које овај интелектуалац воли и цени, само је једна од порука која се могла чути на академији коју је у грачаничком Дому културе, у организацији Матице српске, библиотеке Матице српске и Српског народног позоришта из Новог Сада, организована у част овогодишњег добитника Нобелове награде и пријатеља српског народа, Петера Хандкеа. Овај велики писац је после ратних сукоба 1999., често посећивао Србе који су остали да живе на Косову и Метохији. Делио је њихову патњу, али био и сведок њиховог достојанства у том трпљењу. Небројено пута је боравио у Великој Хочи, често без икакве најаве и доносио помоћ за угрожене. То су, између осталог, истицали говорници о познатом светском књижевнику.

„Нажалост, ми као народ немамо ни слободу ни срећу да бирамо ни непријатеље ни пријатеље. Непријатељи нас нађу намерно, а пријатељи случајно дођу. Велики писци су увек били апостоли пријатељства, а на самом крају 20. века, који је био погубан за српски народ и демографски и демократски, плејади наших пријатеља великана пера, придружио се и Петер Хандке, који буквално креће пешице кроз Косово и Метохију и Босну и Херцеговину и упоређује војне извештаје са ситуацијом на терену. И управо тако Хандке постаје парадигма слободе говора, мишљења и перецепције расуђивања слободе“, истакла је Бранкица Костић, директорка Народне библиотеке у Грачаници на Академији посвећеној Хандкеу и додала:

„Та људскост и достојанство, уставри су мастило Хандкеовог пера, а 2009. године, искрено и срдачно, српски народ је Хандкеову књижевност уврстио у своју и својим Нобелом, златним пером Кнеза Лазара, наградо Петера Хандкеа на двадесетим Видовданским свечаностима, не за једно дело, већ за читав његов књижевни опус. Десет година касније се Хандкеова књижевност окитила Нобелом. Тада је према њему кренула харанга лажи, хајка оних који не познају, не само Хандкеово књижево дело, већ не читају уоште, нити се труде да своје видике прошире кроз писану реч.“

Оцењујући да је књижевност као уметност тријумфовала, Костићева је казала је да је прелеп осећај припадати народу којег овај интелектуалац воли, цени и подржава.

„Хвала Петер, за свако слово, за сваку писану и изговорену реч и кад год дошао, добро дошао кући“, поручено је са академије из Грачанице.

Захваливши се Матици српској и библиотеци Матице српске на организацији ове академије, Живојин Ракочевић, директор Дома културе у Грачаници, казао је да је Хандке Србе са КиМ претворио у сведоке, односно да их је препознао, као што су и они њега.

„То је урадио у времену када смо се питали, има ли неко да нас воли, да каже ико нешто лепо за нас“, подвукао је Ракочевић.


Nа Академији посвећеној овогодишњем добитнику Нобелове награде Петеру Хандкеу, говорили су: председник Матице српске Драган Станић, Селимир Радуловић, управник библиотеке Матице српске, Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта, Живојин Ракочевић, Дејан Баљошевић, Ратко Поповић, Новица Соврлић, Ђорђе Јевтић, Зоран Ђорђевић и Бранкица Костић. Хандкеове текстове су читале глумице Српског народног позоришта из Новог Сада, Соња Дамјановић и Јелена Срећков.

А.М.