Двојезичност на Косову случајна

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Закон о употреби језика се на Косову и даље не поштује, иако је ситуација боља него пре формирања Канцеларије повереника за језике. Поред труда малобројних запослених у овој институцији, још увек нема довољно политичке воље за спровођење закона у потпуности, недостају стручни преводиоци и лектори. То је само део закључака учесника дебате о двојезичности на Косову, коју је организовала НВО Комуникација за развој друштва (ЦСД).

Професорка српског језика и књижевности Ана Костић, повереник за језике Славиша Младеновић и преводилац Бруно Незирај, сложили су се да се језичка права недовољно поштују, посебно језичка права српске заједнице, али и сами Срби не предузимају довољно активности, како би остварили своја права. Двојезичност на Косову не постоји, тврди Повереник за језике Славиша Младеновић.

“Двојезичност на Косову у последњих тридесет година је само производ случајности. То није резултат неке стратешке акције власти, како би се постигао одређени циљ, да људи говоре језик окружења, да имамо професионалце који говоре оба службена језика, како би се спроводио закон или како би се спроводила комуникација или интеракција међу становништвом. Резултат тога је и ниво спровођења Закона о употреби језика. Баш зато што ми немамо обучене стручне превидоце, већ су они или производ некадашњег образовног и институционалног система или су ови млађи данас производ случајности, имамо лош ниво спровођења Закона о употреби језика”, објаснио је свој став повереник за језике.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Да је српски језик на Косову угрожен, сложили су се и учесници дебате, али и присутни представници цивилног сектора и грађани. За професорку српског језика и књижевности Ану Костић, српски језик на Косову је у истом стању као и српски народ.

“Он је запостављен, занемарен и угњетаван, у сваком смислу и погледу”, тврди професорка Костић.

Закон о употреби језика је добар и у европском је духу, међутим његова примена је проблематична. По мишљењу учесника дебате, различити су разлози због којих се Закон о употреби језика не поштује, али су се сложили да ситуација није добра и да се морају пронаћи механизми како би се ситуација поправила, по угледу на земље у којима су језичка права у потпуности регулисана.

“Закон није заживео из разлога што је однос према том закону такав, било већине или мањине, било представника или мањине или већине. Тај закон, рекао бих, није ни донесен на природан начин. Проблеми са којима смо се након тога суочили или аргументи који се јако често користе као разлог за непоштовање тог закона су недостатак образовног кадра и недостатак буџета, али нисмо видели ни пуно акције да се ти проблеми реше, осим од стране малог броја актера или мојих колега из канцеларије. Можемо рећи да је политичка воља један од битнијих елемената непоштовања Закона о употреби језика”, истакао је Славиша Младеновић.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Преводилачке службе које се најчешће, после политичара оптужују за неравноправност употребе српског и албанског, као службених језика на Косову, као и за квалитет превода, имају проблеме. Мале плате преводилаца у јавном сектору, један је од главних разлога што стручни преводиоци не желе да раде у институцијама.

“Као и у свим осталим струкама, непрофесионализам влада и у нашим редовима. Знам, имам и добрих колега, има колега који су бољи од мене, има који су на мом нивоу, аи има и колега који су далеко од пожељног нивоа. Доста људи не ради у јавном сектору због ниских плата. Дакле, приходи су један од важнијих разлога зашто људи не раде за јавни сектор и зашто већина ради у приватном сектору. Најважније је, чини ми се, образовање. Дакле, не постоји одговорајуће образовање”, мишљење је преводиоца Бруна Незираја.

Нажалост, нису само институције и преводиоци криви за, како је речено на дебати, лоше стање српског језика. Запостављена је ћирилица, а пише се и “ошишаном” латиницом.

“Када говоримо о запостављању ћирилице, ту смо сами криви. О такозваној ошишаној латиници, такође можемо да говоримо као о нашој кривици. Међутим, глобализација уопште и тренд увођења електронских форми и скраћеница у српски језик, није проблем само нашег језика. То је проблем у читавом свету. Оно што је веома важно, јесте да би требало порадити на кадровском оснаживању. Када завршите факултет, то није знак да сте ви савршени у том послу. То је само почетак и морате да радите на себи и да посећујете семинаре, али не оне семинаре преко којих неки људи треба да зараде неки новац, а не могу то да ураде регуларним путем. Потребни су семинари у правом смислу те речи, они који ће да буду корисни, а то су семинари са примерима за правилну употребу језика. Такође, катедре би требало да буду ојачане”, предлаже професорка Костић и додаје:

“На оваквом простору, какав је наш, треба много више енергије употребити и убедити добре ученике да се уписују на Учитељски факултет, а не само на Филолошки факултет. Није проблем Филолошког факултета непознавање језика и културе говора, већ је то проблем који се ствара још у колевци, у повоју, у почетку школовања, када су учитељи у питању”, закључује Костићева и наглашава да нажалост, лоши ученици уписују Учитељски факултет. Због тога, по њеном мишљењу, касније деца не знају добро ни математику, нити језик, нити су добро опредељена ка друштвеним или природним наукама.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Бруно Незирај је подсетио на последње резултате ПИСА тестирања:

“И Србија и Косово су заузели много лоша места, тако да бих ја поновио да је главни проблем образовање, посебно зато што познајем и образовање на српском и на албанском језику на Косову, јер сам део мог школовања завршио на српском, део на албанском. Понављам, главни проблем је можда образовање али и та историја од пре двадесет година и она после тога. Ако говоримо о преводу на српски и албански језик, проблем је и непостојање катедре, било на српском универзитету у Митровици, Универзитету у Приштини или на било ком другом универзитету, дакле, непостојање катедре за превод на ова два језика”.

Катедра за српски језик на Приштинском универзитету, као и катедра за албански језик у Митровици, али и повећање броја студената албанологије на универзиту у Београду, само је једно од решења, које зависи од политичке воље, мисле учесници дебате о двојезичности на Косову, међутим, потребно је нешто учинити пре или упоредо са тим.

Бруно Незирај мисли да цело косовско друштво не поштује законе.

“Људи на законе гледају као на неку нужну ствар која не мора да се поштује уколико нема никакве присиле, зато је потребно мењати свест код свих заједница, било да су то Албанци, Срби или друге заједнице”, каже Незирај.

По мишљењу професорке Ане Костић, поштовање језичких права и Закона о употреби језика, може да се реши на два начина:

“Једно од решења је да ми сами, својом иницијативом нешто учинимо по питању побољшања стања нашег језика и наше културе на простору на којем живимо. Са друге стране, институционална је обавеза свих да то чине, јер су се обавезали многим документима да ће српски језик да буде равноправан и равноправно коришћен и употребљаван”.

Канцеларија повереника за језике, и поред малог броја људи и скромног буџета, од оснивања до данас, решила је око 80% жалби које су се односиле на кршење језичких права. Међутим, на адресу те институције не стиже довољан број жалби, као ни у институције које језичка права крше. Неопходно је, пре жалбе Канцеларији повереника, жалбу упутити управо онима који не испуњавају законске обавезе и знатно активније и организованије приступити кампањи за поштовање једног од основних људских права, а то је право на свој језик и писмо.

“Познавајући ситуацију на терену, нисам задовољан бројем жалби које добијамо од грађана, а које се односе на крешење језичких права. Управо из тог разлога, пуно је иницијатива које покрећемо сами, пуно је ствари које решавамо сами. Видим да енергија за подношење жалби нестаје и верујем да је то зато што људи имају утисак да нема сврхе жалити се и да влада опште незадовољство нивоом остваривања свих права, а не само језичких”, закључује Младеновић и понавља да број жалби није у пропорцији са бројем проблема који су очигледни.

Осим у локалним и централним институцијама, како је истакнуто на дебати, Закон о употреби језика се крши и на декларацијама робе широке потрошње и на упутствима за употребу која се налазе на лековима. Тиме могу да буду угрожени и животи људи, сматрају учесници дебате, а такође је непојмљиво да у законима и Уставу Косова има по неколико хиљада грешака, када је у питању превод на српски језик. Због свега тога је потребна шира друштвена акција, закључено је на дебати на тему “Двојезичност на Косову, игра превода”.

Дебату је организовала Комуникација за развој друштва (ЦСД), уз подршку Косовске фондације за отворено друштво, у оквиру пројекта Грачаница друштвени клуб.

А.Ћ.