Перспектива у Општини Грачаница у очима младих

фото: Млада активна Грачаница

Број младих људи, средњошколаца и студената који се исељавају из Општине Грачаница и одлазе најчешће у централну Србију на даље школовање, одакле се мали број враћа, нажалост сваким даном расте, показује истраживање Мреже за грађански активизам под називом “Тиха миграција младих”. Ограничена слобода кретања, релативно мали избор занимања, недостатак посла и лоша перспектива, неки су од разлога исељавања младих људи, по њиховом сопственом мишљењу.

На просторима где на Косову живе Срби, млади немају довољно могућности да се определе за занимање којим желе да се баве и за шта су обдарени, мисли већина средњошколаца, наших саговорника. По њиховом мишљењу, нема довољно средњих школа и смерова за које би се млади определили. Оно што је сигурно, у Општини Грачаница постоји велики број талентованих средњошколаца, али управо су они највише разочарани.

Емилија Ђокић, изузетно талентована за музику, ученица Средње трговинско екномске школе, има примедби и на сам процес образовања.

“Заостајемо за децом из центалне Србије сигурно. Шта ће ученик моћи да уради са медицинском школом ако ученику не може да се одржи практична настава на правилан начин.Не мора то бити медицинска школа, већ било која школа која се налази на овим просторима. Не кажем да ми у знању изостајемо у односу на децу из централне Србије, већ да изостајемо по условима у којима се школујемо”, каже Емилија.

Тинејџери, барем већина оних са којима смо разговарали, иако не верују много да могу да успеју на Косову, имају и предлоге за институције, а њихови ставови о сопственој заједници нису баш охрабрујући.

“На Косову је успети готово немогућа мисија, јер нема услова нити средстава за било какво истицање.А што се опстанка тиче, мислим да би једино политичари могли да подстакну народ и то одређеном финансијском помоћи, како људи не би напуштали своја огњишта, с обзиром да смо изузетно подмитљива нација, нажалост“, речи су Бојана Миладиновића, ученика Средње медицинске школе.

Манастир Грачаница, Фото М. Михајловић

Тинејџери мисле да из различитих разлога, које свакако не одобравају, млади у нашој општини почињу све више да користе опијате

„На нашем поднебљу дефинитивно има превише психоактивних супстанци које су младима на дохват руке у сваком тренутку. То је јако лоше. Такође, слобода кретања нам је прилично ускраћена и она нам највише недостаје“, речи су Теодоре Димитријевић, шеснаестогодишње ученица Медицинске школе у Грачаници.

Представници цивилног сектора морају нешто хитно да ураде, како би заједно са институцијама, зауставили одлив младих.

“Највећи проблем је недостатак новчаних средстава и генерално средстава за један нормалан живот, који овде у већини случајева није могућ. Једина могућност запослења која би им донела одређен новчани приход се може потражити у Приштини, где су смештене одређене међународне организације и приватне фирме, али како да се запослење уопште нађе кад већина припадника српске националности још увек не сме да крочи у Приштину. У српским институцијама генерално посао не можете пронаћи, што су одређена истраживања која смо спровели и доказала.Такође, истраживањима смо доказали да млади масовно одлазе у друге градске средине, најчешће након средње школа, јер је избор за следећи ниво едукације изузетно сужен. А и не само то, проблем је и у томе што млади који упишу факултет на Косову, често бивају разочарани, због превелике теорије коју су научили, али недостатком практичне наставе. То је један од разлога што немају прилика за запослење, јер је пракса и те како важна”, каже Петар Ђорђевић из НВО “Млада активна Грачаница”.

Ова организација је, по његовим речима, настала пре пет година и неки од циљева њеног постојања јесу да младима пружи неформално образовање и да им прошири перспективу кроз корисне друштвене догађаје. Млада активна Грачаница ради на скоро читавом простору Косова, али је фокус на Општини Грачаница.

Млади у Грачаници и околним селима немају велики избор активности, тврди Ђорђевић.

„Једини дани кади су наши млади активни, јесу петак и субота вече, а остатак недеље можемо формулисати као изузетно пасиван. Врате се из школе и листање по инстаграму као водећој друштвеној мрежи им је једина занимација, тако да им цела недеља прође у исчекивању тог за њих славног викенда. Њихово једино “саборно место” су кафићи”, истиче Ђорђевић, што је по његовом мишљењу, поражавајуће.

Неопходно је да институције, али и цивилни сектор и медији обрате више пажње младима, истичући њихове успехе, али и разлоге неуспеха. Без младих и њиховог останка на овим просторима, нема ни опстанка српског народа.

Мила Михајловић (ауторка има 14 година)