Vlaga i garež prete Crkvi Bogorodice Ljeviške

Katedralna crkva Bogorodica Ljeviška, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Katedralna crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, koja se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, samo delimično obnovljena, polako gubi bitku sa vremenom. Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, garež i vlaga prete da unište ono što nisu učinili ljudi 2004. godine, kada je crkva oskrnavljena i zapaljena.

„Zenica oka moga gnezdo je lepote tvoje“, urezano je arapskim slovima u priprati crkve Bogorodice Ljeviške, posvećenoj Uspenju Presvete Bogorodice. Postoje nekoliko predanja ko je autor ovih stihova, ali je svakako neko ko je bio zadivljen lepotom i sjajem Ljeviške, kako crkvu kraće i od milja zovu Prizrenci. Pored Prizrenske Bogoslovije, manstira Svetih Arhangela, hrama Svetog Đorđa, crkve Hrista Spasa i crkve Svete Nedelje, petokupolna crkva Bogorodice Ljeviške, posebno se ističe svojom lepotom u nekadašnjoj pretonici cara Dušana, u Prizrenu. Crkva je za vreme turske okupacije pretvarana u džamiju, freske su izgrebane i premalterisane, a 2004. je zapaljena.

Zenica oka moga gnezdo je lepote tvoje, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Danas je ona, samo delimično obnovljena, još uvek opasana žicom, a unutrašnjost se oseća na garež, dim i vlagu. Bogorodicu Ljevišku, biser srpske arhitekture i slikarstva nisu uspeli da unište ljudi, ali je sada može uništiti vreme.

„Crkva je podignuta na temeljima vizantijskog hrama, a Stefan Prvovenčani je prvi obnovio tu katedralnu crkvu. Ovo što sada vidite, podigao je kralj Milutin od 1307. do 1309. godine. Crkva je vizantijskog stila i zanimljiva je spolja zato što je građena od sige i opeke i jako je retka, ali je zanimljiva i iznutra. Oslikali su je braća iz porodice Astrapa“, priča nam jerej Đorđe Stefanović, dok prstima prelazi preko prelepih i jedinstvenih fresaka, kako bi uklonio garež i dodaje:

jerej Đorđe Stefanović, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Crkva je na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Sve to nam govori da je crkva jako značajna za celokupan narod. Što se tiče nas pravoslavnih, mi pravoslavni Srbi imamo vredno nasleđe Svetog kralja Milutina i kroz njegovo nasleđe stolovali su ovde i episkopi, bila je to katedralna crkva u kojoj je bila mitropolija, u kojoj su služili naši arhijereji, nažalost samo do dolaska Turaka kada je bila pretvorena u džamiju. Opet po oslobođenju se vraća u crkvu i sada mi ponovo služimo u ovoj crkvi, nažalost ne uvek, već samo o Bogorodičinim praznicima i kada imamo uslova za to, kada je lepše vreme“.

Na Kosovu i Metohiji je 1999. i 2004. godine zapaljeno i srušeno preko 150 srpskih crkava i manastira. I dok se nekim svetinjama više ne nazire ni temelj, pojedine su obnovljene. Nažalost, kompletna obnova nije završena, čak i na srednjovekovnoj crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu koja se nalazi na listi Uneskove kulturne baštine.
Kosovska policija i dalje čuva crkvu, a sveštenik Đorđe Stefanović kaže da sa komšijama žive u miru:
„Nemamo problema sa komšijama. Problem je obnova crkve. Potrebna je restauracija, potrebno je sređivanje crkve“.
Katedralna crkva Bogorodica Ljeviška, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Sveštenik Đorđe moli sve one koji to mogu, da pomognu da se crkva obnovi, da se spreči dalje propadanje.

„Potrebno je čišćenje unutrašnjeg dela, potrebno je očistiti garež. Postoji dosta i vlage, ali najveći problem je ova garež, jer je crkva bila zapaljena i čitavom površinom je zagaravljena. To nam je na početku potrebno i potrebna nam je jedna vrsta drenaže. To je osnovno, a posle toga struja i da se vidi krov i nadamo se da će u narednom periodu to da bude sređeno. Kada se srede i očiste zidovi, potrebno je uraditi celokupnu drenažu i delimično popraviti krov. Nadamo se da ćemo posle toga da stavimo i reflektore kakvi su u manastirima Dečani i Gračanica, koji ne smetaju freskama, a za posetioce će to da bude jako značajno. Za sve to je potrebno dosta novca i vremena i ja pozivam Vladu Republike Srbije, od koje jedino možemo i da očekujemo takvu vrstu pomoći, da nam pomogne. Pozivam Ministarstvo kulture i molim da se ljudi probude i da dođu da nas posete i da zajedno obnovimo ovu našu svetinju“, apeluje otac Đorđe, čvrsto rešen da spreči propadanje vanvremenske lepote.

Značaj crkve za Srbe na Kosovu je ogroman, ističe Đorđe i naglašava da je Prizrenu vraćen „stari duh dolaskom mladih bogoslovaca i njihovih profesora“.

Katedralna crkva Bogorodica Ljeviška, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Srba je u ovom gradu malo, ali se mladi sveštenik nada da će se vratiti. Svestan je da nema škole na srpskom, nema bolnice, nema posla, ali očekuje da će se nešto promeniti na bolje.

„Prizren je značajan jer su tu naši istorijski koreni. Značajan je zbog Bogoslovije, zbog Bogorodice Ljeviške, zbog Svetih Arhangela gde je sahranjen i gde su bile mošti cara Dušana. Prizren je bio prestonica i na jako malom prostoru ima mnogo svetinja i mnogo kultura se mešalo. Sa pravom se može reći da je ovo carski grad“, objašnjava jerej Đorđe i nastavlja:

„ Inače, naš narod dolazi iz centralne Srbije, iz Crne Gore, iz dijaspore, dolaze da posete Prizren, Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku. Ovo je sada za nas srpski Jerusalim. Nažalost, sada nas ima jako malo u samom gradu, pa ljudi dolaze samo na pokloničko putovanje i hodočaćće u Prizren, pa i u našu Bogorodicu Ljevišku.“

Katedralna crkva Bogorodica Ljeviška, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn
Đorđe Stefanović je rođen u Valjevu, a bogosloviju je završio upravo u Prizrenu. Sa suprugom i bebom živi u samom centru grada, u parohijskom domu iza crkve Bogorodice Ljeviške. Nisu usamljeni, kaže:
„Drugačije je kada je čovek među svojima, to je čak i najbitnije. Onda je mnogo lakše. Dobro nam je, organizujemo se, našli smo neka svoja interesovanja. Ja sam zaposlen u Bogosloviji kao ekonom, tu ima dosta posla, ovde služim u ovoj crkvi, a služimo i u Sabornom hramu Svetog Đorđa. Supruga radi po kući. Jedno vreme je radila tu u obdaništu, imamo obdanište za četvoro dece i uglavnom prođe dan“.

“Svadba u Kani”, “Isceljenje slepog”, “Bogorodica Eleusa sa Hristom hraniteljem”,Kupanje Hrista”, “Strašni sud”, “Hristos na putu za Emaus”, portreti vladara iz loze Nemanjića u prirodnoj veličini, najpoznatije su freske.

This slideshow requires JavaScript.

„Na freski „Kupanje Hrista“, Bogorodica je u haljini sa specifičnim bojama. Svetlozelena pozadina, tamno plava gornja haljina i ljubičasta donja, uz primrak ili uz sveće, daju trodimenzionalni efekat. Još jedna freska daje takav efekat, a to je „Hristos na putu za Emaus“, koja se nalazi u lađi crkve. To je jevanđeljska priča, iza Hristove glave je kapija grada Jerusalima, a desna greda prelazi preko leve, a u produžetku je grad Jerusalim“, ponosno nam pokazuje freske starešina crkve Bogorodice Ljeviške i ističe posebnu važnost fresaka koje prikazuju lozu Nemanjića:

„Tu je Simeon Mirotočivi, sa njegove desne strane je Sveti Sava, sa leve strane Stefan Prvovenčani, do njega je Stefan Dečanski. Simeon Mirotočivi privodi svoju porodicu i sve hrišćane raširenim rukama, a nasuprot njega gospod blagosilja njihov ulazak u samu crkvu. Sa desne strane gospodnje je kralj Milutin kao ktitor crkve i tu su natpisi ko je podigao crkvu i ko je oslikao. Sve to nama znači mnogo jer komšije svojataju crkvu kao njihovu zadužbinu a nas nazivaju uzurpatorima. Ovi podaci mnogo govore o istoriji same crkve i ovde je sve jasno.“

Ostavljam oca Đorđa iza bodljikave žice i uskom uličicom, popločanom kaldrmom, odlazim iz Prizrena, moleći Boga i ljude da se sačuva slava čuvene Ljeviške i da se njena lepota ne pretvori samo u sećanja.

 

Anđelka Ćup