Kosovo, 100 dana posle izbora: Politička situacija nije dobra

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Politička situacija na Kosovu nije zadovoljavajuća i trenutna institucionalna i politička kriza negativno utiče na sve građane, a posebno na ugrožene grupe, manjinske zajednice i mlade ljude, smatraju profesori Ismet Hajdari i Aleksandar Đikić. Oni su na debati pod nazivom “Kosovo, 100 dana posle izbora”, koju je organizovala NVO “Komunikacija za razvoj društva”, takođe rekli da je odgovornost na strankama koje su osvojile najviše glasova, ali da se pribojavaju eventualnih socijalnih nemira zbog kašnjenja formiranja nove vlade, kao i zbog skoro nemogućeg, kako su rekli, potpunog poštovanja predizbornih obećanja, a to je oštra borba protiv korupcije, nepotizma i ekonomske krize. Debata je organizovana u okviru Gračanica – društveni klub, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Trenutna politička situacija na Kosovu je prilično loša i negativno utiče na život građana, na ekonomski razvoj, međuetničke odnose, ali posebno na život mladih, složili su se profesori Ismet Hajdari i Aleksandar Đikić, kao i prisutni na debati koju je organizovala Komunikacija za razvoj društva.

“Očigledno je da ovakvi vakuumi na političkoj pozornici izazivaju probleme i sami po sebi predstavljaju korak unazad u odnosu na političke i opšte društvene procese. Naravno da se takve situacije koje su pune neizvesnosti, negativno reflektuju na građane, posebno na mladu populaciju koja ionako nema mnogo razloga da bude zadovoljna stanjem u društvu i perspektivom koja stoji pred njima”, istakao je između ostalog Ismet Hajdari, profesor na Međunarodnom koledžu u Mitrovici.

Njegov kolega, profesor na istom koledžu, ali i na Poljoprivrednom fakultetu Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Aleksandar Đikić, smatra da želja mladih da odu sa ovih prostora, najbolje govori o njihovom stavu o političkoj situaciji.

Aleksandar Đikić, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Najbolje o političkoj situaciji svedoči to kako se mladi odnose i kakve planove imaju za svoju budućnost. Ako većina mladih ljudi ne vidi svoje mesto u ovoj sredini i namerava da ide negde, nevezano gde, čak i na mesta za koja nemaju predstave kako izgledaju, dakle po principu, spašavaj se ko može, onda vam je jasno da je politička situacija daleko od dobre”, rekao je Đikić.

Manjinske zajednice su ranjive i svaki, pa i najmanji politički sukob, kao i nefunkcionalnost institucija utiču na njihov opstanak i razvoj. Učesnici debate smatraju da je Srbija najveći poslodavac za kosovske Srbe, ali da se sredstva neravnomerno raspoređuju, dok o ostalim manjinskim zajednicama, osim uoči izbora, retko ko vodi računa i razmišlja o njihovoj perspektivi.

“Srpska zajednica nije u nekom bog zna kakvom dobrom položaju. Mnogo je razloga za to, i političkih i ekonomskih. Ako se ovakvo stanje nastavi i održi još neko vreme, a ne vidim da će da bude bolje jer ovo traje još od rata na ovamo, da se jednostavno vodi neka politika koja nije organski povezana sa potrebama naroda, bojim se da će ići ka gorem položaju srpskog naroda na Kosovu i da će ići ka gorem ekonomskom položaju, a samim tim i ka iseljavanju sa ovih prostora”, misli prof. Đikić.

Za profesora Hajdarija je neosnovano što se svi međuetnički i međunacionalni odnosi na Kosovu svode samo na odnose između Albanaca i Srba i što potpuno ostaju po strani i što su potpuno marginalizovane ostale manjinske zajednice.

Ismet Hajdari, foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“Ja mislim da je ostalim manjinskim zajednicama stvarno veoma teško i da se nalaze u veoma teškoj situaciji u odnosu na srpsku zajednicu koja je, da tako kažem, privilegovana, jer se o njoj govori, o njoj se vodi računa, o njoj se vode pregovori, dok ostale manjinske zajednice funkcionišu na marginama društva, sa veoma malo sredstava i sa veoma malom društvenom pažnjom i brigom, tako da ako se nastavi ovaj trend, ja se plašim da će se te manjinske zajednice izgubiti i da će izgubiti svaku priliku da imaju neku efikasniju i značajniju budućnost”, dodao je on.

Učesnici debate nisu zadovoljni koliko Srbi koji žive na Kosovu imaju mogućnosti da sami utiču na promene i da sami odlučuju o svojoj budućnosti, kao i da artikulišu svoje potrebe. Kapaciteti postoje, samo je potrebno aktivirati ih.

“Moram da kažem da ima kapaciteta, iskren da budem ima, ali bih dodao, još uvek ima. To ne može da traje večno. Imali smo jednu ozbiljnu društvenu elitu do 1999. godine, nakon toga je to drastično smanjeno, očuvalo se i obnovilo nešto tokom dvehiljaditih godina, ali s obzirom da je jedna takva društvena elita nepoželjna u nekom javnom diskursu, doći će do toga da više nećete imati tog materijala od čega ćete moći da napravite jednu elitu. Imaćete samo političare, prost narod i to je to”, stav je Aleksandra Đikića.

Postizborni vakuum negativno utiče na sve sfere društvenog života, ali i na odnose u regionu, a posebno na dijalog koji se u Briselu odvijao između Beograda i Prištine. Stav učesnika debate je da dijalog nema alternativu, da se mora nastaviti, ali daleko transparentnije i da se na stolu u Briselu nađu teme koje su važne za živote ljudi, kao i da se ispoštuje sve dogovoreno.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Ipak, najnoviji dogovori oko uvođenja avio linije između Beograda i Prištine pokazuje da se dijalog i dalje vodi daleko od očiju javnosti, što nije dobro za građane, smatra Aleksandar Đikić.

“Sa više mesta, od više zvaničnika, od ljudi pogotovu ako ste i u kontaktu sa nekim od zvaničnika, vi ste mogli da čujete unazad dve godine, možda i više, da je briselski proces u nekoj blokadai, u ćorsokaku, kao da se ni o čemu ne pregovara, međutim, malo po malo pa čujete da se nešto dešava, kao što se desila ta odluka o uvođenju avionske linije, što ne mora da bude ni dobro ni lošr, ali svedoči o tom karakteru briselskog procesa koji ima nedostatak od samog početka, a to je da je netransparentan. Ako vi tražite neko rešenje koje će da bude u interesu naroda, koji je onda razlog da narod ne zna ništa o tome o čemu vi ustvari pregovarate? Da li pregovarate o tehničkim pitanjima, da li o političkim? Sve što se čuje, čuje se iz nekakvih medijskih, manje ili više pouzdanih izvora, a ustvari političari na taj način samo puštaju probne balone da vide kako će narod da reaguje. Očigledno je da se iza paravana nešto odigrava a meni je žao što to nije transparentno”, naglašava prof. Đikić.

Sličnog mišljenja je i Ismet Hajdari:

“Ja mislim da nemamo mnogo razloga da budemo prezadovoljni briselskim pregovorima i sa onim što su oni postigli do sada, ali mislim da je to i dalje jedini format koji uspeva da tako, tako, održi zajedno pregovaračke strane i da omogući njihovu komunikaciju čak i situacijama kada postoje blokade i zastoji u ovim pregovorima, kao što je ovo poslednje što se desilo, što je usledilo nakon uvođenja tarifa na proizvode iz Srbije. Ja mislim da je briselski format pregovora do sada doneo nekoliko veoma značajnih stvari. Ja sada sa kosovskom ličnom kartom mogu da putujem bez ikakvih problema u Srbiju, što ranije nisam mogao. To je nešto što je postignuto ovim briselskim sporazumom. Naravno, očekivao se mnogo veći broj i mnogo brži progres u ovim pregovorima, očekivalo se mnogo više rezultata koji bi pružali osnovu za konačni finalni dogovor, to sve naravno nedostaje, ali to ne znači da treba odustati od pregovora. Svaki pregovori, bilo kakvi da su, ipak su bolje i idelanije rešenje nego ne pregovarati i svađati se ili ne daj Bože, ratovati”, zaključuje prof. Hajdari.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Politički i institucionalni vakuum, ali i eventualno nepoštovanje izborne volje građana nije bezopasno. Kosovo je još uvek postkonfliktno društvo i uvek postoji opasnost da dođe do nemira, socijalnih ili čak i onih rušilačkih.

“Odgovornost je velika na ovima koji su dobili najviše glasova. Dakle, Samoopredeljenje je vrlo lako moglo da formira vladu. Zašto to nisu uradili, možda postoje različoita objašnjenja? Možda se plaše da je formiraju jer su njihovi glasači pretežno mladi ljudi, pretežno nezaposleni, koji imaju velika očekivanja. Oni su možda svesni toga da ta očekivanja ne mogu da ispune. To je jedan razlog, a da li to može da bude opsanost, odgovor je, može, jer je taj korpus tih glasača, mlada populacija koja je na Kosovu preko 60% nezaposlena i ona očekuje neko rešenje za svoju egzistenciju. Ne kažem da će da dođe, ali ako ne bude tih rešenja, može da dođe do jedne “socijalne bbombe” i u takvim nekim previranjima će kosovsko društvo da bude u ozbiljnom iskušenju”, misli prof. Đikić.

“Ja ne očekujem nemire u smislu sukoba na ulicama, ali ne verujem da će se članstvo Samoopredeljenja, ljudi koji su glasali za njih, a to su uglavnom mladi, nezadovoljni, frustrirani ljudi, bez jasne perspektive, ja ne verujem da će se oni lako pomiriti sa činjenicom da Samoopredeljenje, po drugi put ostane van vlasti, iako po drugi put ubedljivo pobeđuje na izborima. Ne treba isključiti ni tu mogućnost, ali mislim da mnogo veće šanse i mnogo više mogućnost i dalje ima politički proces, odnosno pronalaženje zajedničkog jezika između ove dve partije”, optimističan je Hajdari.

Ako više od 100 dana traju pregovori dve stranke o formiranju nove vlade, što liči samo na pregovore o podeli vlasti, a ne i o programu za poboljšanje života građana, takva vlada po mišljenju profesora Hajdarija ne može da bude dugovečna.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

“To je vrlo loša predispozicija, čak i ako budu postigle sporazum. Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova će ući u koaliciju sa tim negativnim iskustvom, da su više od tri meseca pregovarali, svađali se javno, a da nisu uspeli da postignu dogovor. Ono što je bitno sa demokratskog stanovišta, jeste da su oni dobili većinu na izborima, da oni zaslužuju i da treba da dobiju tu šansu da vladaju i da pokažu da li su u stanju da učine više nego što je to uradila dosadašnja vlast. Nema još mnogo vremena za eventualni dogovor između ove dve partije, ja mislim da će kraj ove nedelje, odnosno nedelja da bude odlučujući dan za postizanje sporazuma i ako ne dođe do sporazuma, onda se otvara nekoliko varijanti koje neće baš da budu toliko optimističke za celu zemlju”, naglašava Hajdari.

Profesori Aleksandar Đikić i Ismet Hajdari su takođe skeptični da će nova vlada, ako se formira, zaista ispoštovati svoja predizborna obećanja i da će se boriti protiv korupcije i nepotizma, da će obezbediti besplatno školstvo i zdravstvo, kao i ravnopravan status svih građana Kosova. Debatu o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu i njenom uticaju na ekonomski razvoj, život mladih i manjinskih zajednica, kao i o nastavku dijaloga u Briselu, pod nazivom “Kosovo, 100 dana posle izbora”, organizovala je Komunikacija za razvoj društva u okviru projekta Gračanica, društveni klub, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo. Debata je održana u Centru građanske energije u Gračanici.

Ana Marković