Osam godina posle

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Briselski dijalog između Beograda i Prištine nije transparentan, u razgovorima nisu zastupljene sve teme koje su važne za život građana, ali je potreban njegov nastavak i implementacija svega dogovorenog. Različito tumačenje dogovorenog od strane pregovaračkih strana je krivica Evropske unije kao posrednika, koja dozvoljava takvu retoriku, a nepostojanje konsekvenci za nesprovođenje dogovora, takođe dozvoljava da se dijalog koristi za sticanje unutrašnjih političkih poena pregovarača, i iz Prištine i iz Beograda. Ipak, najpozitivnije je što se dijalog vodi, potrebno je nastaviti ga što pre, ali je neophodno sprovesti u delo sve dogovore koji su u korist boljeg života građana, što je po rečima i predstavnika Beograda i predstavnika Prištine, bio razlog njegovog početka. Ovo je samo deo zaključaka učesnika televizijske debate pod nazivom “Osam godina posle”, novinarki Jelene Petković i Sanje Sovrlić i direktora Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, Fatmira Šeholija. Debatu je organizovala Gračanička omladinska inicijativa u saradnji sa portalom GračanicaOnlajn i Komunikacijom za razvoj društva, a uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

Potpisivanje sporazuma o uvođenju avio linije između Beograda i Prištine, ali ovaj put uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, nije iznenađenje za učesnike televizijske debate pod nazivom “Osam godina posle”. To je, kako kažu, samo još jedan dokaz netransparentnosti razgovora u Briselu, ali i znak da se bez obzira na vest da su pregovori prekinuti, on odvijao sve vreme.

Fatmir Šeholi, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

“Nisam bio iznenađen ovim dogovorom, ali iskustvo nam govori da su se sporazumi koji su se potpisivali u Briselu veoma teško realizovali na terenu, tako da nam ostaje da vidimo da li će se sada ovaj dogovor iz Berlina implementirati. U ovom slučaju sam optimista u smislu realizacije dogovora jer su u njemu učetvovali KFOR, UNMIK, Brisel i Amerika, kao i naravno zvaničan Beograd i zvanična Priština”, rekao je Fatmir Šeholi, dodavši da je iznenađen time što je ambasador Ričard Grenel ovaj proces započeo i završio u trenutku kada nema kosovske vlade i dodao:

“Mene nije iznenadio ovaj dogovor, ali albansku populaciju jeste. Međutim, kad nešto potpiše Amerikanac, Albanci se sa time slažu i blanko, nemaju nikakav problem, s obzirom da veruju mnogo Amerikancima.”

Po mišljenju slobodne novinarke Jelene Petković, koja živi u Beogradu, po izjavama srpskih političara, čini se da postoji puno “ali”, odnosno uslova koji bi trebalo da budu ispunjeni kako bi uvođenje avio linije zaživelo.

“Što se tiče građana, odnosno ljudi sa kojima sam pričala, njih nije baš mnogo dotakla ta tema, jer ko će da se vozi avionom? Ako pogledamo kakve bi mogle da budu cene, avio linija nije baš za obične građane. Autobusi koji dvanaest puta dnevno saobraćaju na relaciji Beograd-Gračanica-Priština, puni su i mislim da ti ljudi ne bi sebi mogli da priušte avionsku kartu”, misli Petkovićeva.

Jelena Petković, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

I urednica portala Crno beli svet, Sanja Sovrlić misli da dijalog traje sve vreme, ali da i građani i mediji nemaju dovoljno informacija o samom toku.

“Poznato je da su sastanci između albanskih i srpskih političara vrlo česti i to organizuje američka nevladina organizacija “Centar za inkluzivno upravljanje” u kojoj rade lokalci, i Srbi i Albanci. Ta organizacija godinama radi na dijalogu, to je vidljivo na njihovom sajtu, samo treba istražiti malo”, tvrdi urednica portala Crno beli svet.

Građani i mediji, o razgovorima u Briselu, po mišljenju Jelene Petković, informacije dobijaju parcijalno, a ne u kontinuitetu i zato nemaju informacije o tome šta se dešava i o čemu se razgovara.

“Od početka dijaloga, kada se završi neka runda, izađe predstavnik Beograda i kaže svoje viđenje, pa onda predstavnik Prištine i kaže svoje viđenje, a na osnovu saopštenja Evropske unije koje sledi, čovek ne može da zaključi da li je ovako ili onako. Kada se pregovarači vrate kućama, meni sa ove perspektive izgleda, kao da gledaju kako da izađu iz te dogovorene obaveze, kako da izbegnu to što su se već dogovorili”, ističe Jelena Petković i dodaje da mediji uglavnom prenose izjave pregovarača, a retko ko od medija šalje novinare na teren, i tokom samih pregovora, ali i kasnije da vide kako se realizuje sporazum.

Sanja Sovrlić, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

I mediji imaju problema sa izveštavanjem o postignutim sporazumima u Briselu, neki nemaju kapaciteta, neki nisu profilisani i svakodnevno su “bombardovani” informacijama, odnosno različitim izjavama u vez dijaloga i događaja na Kosovu, smatraju učesnici emisije “Osam godina posle”. Takođe, slažu se da postoje rezultati dogovora u Briselu, koji kada bi se primenili u potpunosti, zaista olakšavaju život građana. Tu misle na katastarske knjige, priznanje diploma, slobodu kretanja.

“Mislim da je dobro što Amerikanci preuzimaju glavnu reč u razgovorima u Briselu, jer tako neće dati Evropskoj uniji mogućnost da ona dozvoli da sa istog sastanka dobijamo različite informacije”, nadovezuje se Fatmir Šeholi.

Za učesnike emisije “Osam godina posle”, dijalog između Beograda i Prištine će trajati još dugo, a nije tačna informacija da se vodi samo tehnički, već i tehnički i politički, odnosno politički, a govorilo se o tehničkim pitanjima.

Emisiju “Osam godina posle”, organizovala je Gračanička omladinska inicijativa, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.

Anđelka Ćup