Осам година после

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Бриселски дијалог између Београда и Приштине није транспарентан, у разговорима нису заступљене све теме које су важне за живот грађана, али је потребан његов наставак и имплементација свега договореног. Различито тумачење договореног од стране преговарачких страна је кривица Европске уније као посредника, која дозвољава такву реторику, а непостојање консеквенци за неспровођење договора, такође дозвољава да се дијалог користи за стицање унутрашњих политичких поена преговарача, и из Приштине и из Београда. Ипак, најпозитивније је што се дијалог води, потребно је наставити га што пре, али је неопходно спровести у дело све договоре који су у корист бољег живота грађана, што је по речима и представника Београда и представника Приштине, био разлог његовог почетка. Ово је само део закључака учесника телевизијске дебате под називом “Осам година после”, новинарки Јелене Петковић и Сање Соврлић и директора Института за афирмацију међуетничких односа, Фатмира Шехолија. Дебату је организовала Грачаничка омладинска иницијатива у сарадњи са порталом ГрачаницаОнлајн и Комуникацијом за развој друштва, а уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава.

Потписивање споразума о увођењу авио линије између Београда и Приштине, али овај пут уз посредовање Сједињених Америчких Држава, није изненађење за учеснике телевизијске дебате под називом “Осам година после”. То је, како кажу, само још један доказ нетранспарентности разговора у Бриселу, али и знак да се без обзира на вест да су преговори прекинути, он одвијао све време.

Фатмир Шехоли, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Нисам био изненађен овим договором, али искуство нам говори да су се споразуми који су се потписивали у Бриселу веома тешко реализовали на терену, тако да нам остаје да видимо да ли ће се сада овај договор из Берлина имплементирати. У овом случају сам оптимиста у смислу реализације договора јер су у њему учетвовали КФОР, УНМИК, Брисел и Америка, као и наравно званичан Београд и званична Приштина”, рекао је Фатмир Шехоли, додавши да је изненађен тиме што је амбасадор Ричард Гренел овај процес започео и завршио у тренутку када нема косовске владе и додао:

“Мене није изненадио овај договор, али албанску популацију јесте. Међутим, кад нешто потпише Американац, Албанци се са тиме слажу и бланко, немају никакав проблем, с обзиром да верују много Американцима.”

По мишљењу слободне новинарке Јелене Петковић, која живи у Београду, по изјавама српских политичара, чини се да постоји пуно “али”, односно услова који би требало да буду испуњени како би увођење авио линије заживело.

“Што се тиче грађана, односно људи са којима сам причала, њих није баш много дотакла та тема, јер ко ће да се вози авионом? Ако погледамо какве би могле да буду цене, авио линија није баш за обичне грађане. Аутобуси који дванаест пута дневно саобраћају на релацији Београд-Грачаница-Приштина, пуни су и мислим да ти људи не би себи могли да приуште авионску карту”, мисли Петковићева.

Јелена Петковић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

И уредница портала Црно бели свет, Сања Соврлић мисли да дијалог траје све време, али да и грађани и медији немају довољно информација о самом току.

“Познато је да су састанци између албанских и српских политичара врло чести и то организује америчка невладина организација “Центар за инклузивно управљање” у којој раде локалци, и Срби и Албанци. Та организација годинама ради на дијалогу, то је видљиво на њиховом сајту, само треба истражити мало”, тврди уредница портала Црно бели свет.

Грађани и медији, о разговорима у Бриселу, по мишљењу Јелене Петковић, информације добијају парцијално, а не у континуитету и зато немају информације о томе шта се дешава и о чему се разговара.

“Од почетка дијалога, када се заврши нека рунда, изађе представник Београда и каже своје виђење, па онда представник Приштине и каже своје виђење, а на основу саопштења Европске уније које следи, човек не може да закључи да ли је овако или онако. Када се преговарачи врате кућама, мени са ове перспективе изгледа, као да гледају како да изађу из те договорене обавезе, како да избегну то што су се већ договорили”, истиче Јелена Петковић и додаје да медији углавном преносе изјаве преговарача, а ретко ко од медија шаље новинаре на терен, и током самих преговора, али и касније да виде како се реализује споразум.

Сања Соврлић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

И медији имају проблема са извештавањем о постигнутим споразумима у Бриселу, неки немају капацитета, неки нису профилисани и свакодневно су “бомбардовани” информацијама, односно различитим изјавама у вез дијалога и догађаја на Косову, сматрају учесници емисије “Осам година после”. Такође, слажу се да постоје резултати договора у Бриселу, који када би се применили у потпуности, заиста олакшавају живот грађана. Ту мисле на катастарске књиге, признање диплома, слободу кретања.

“Мислим да је добро што Американци преузимају главну реч у разговорима у Бриселу, јер тако неће дати Европској унији могућност да она дозволи да са истог састанка добијамо различите информације”, надовезује се Фатмир Шехоли.

За учеснике емисије “Осам година после”, дијалог између Београда и Приштине ће трајати још дуго, а није тачна информација да се води само технички, већ и технички и политички, односно политички, а говорило се о техничким питањима.

Емисију “Осам година после”, организовала је Грачаничка омладинска иницијатива, уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Приштини.

Анђелка Ћуп