Без Регионалне депоније на северу

фото: Јелена Симић

Илегалне депоније вишедеценијски су проблем, не само на северу, већ и на целом Косову. Да би се решио овај проблем са одлагањем отппада, Европска унија је издвојла 5,5 милиона евра за изградњу Регионалне депоније „Савина стена” у месту Србовац у општини Звечан.

Пројекат је требало да буде завршен у новембру 2018. године међутим, фирма која је изводила радове стопирала их је јер нису имали капацитета да овај пројекат приведу крају.

Предвиђено је да површина депоније буде 300мx100м, плус помоћни објекти, а капацитет око 720.000 м3.

Када буде завршена, Регионална депонија би требало да функционише у оквиру косовског законодавства. Планирано је да током прве две године управљање депонијом води тим изабран од стране Европске комисије, а потом би управљање депонијом преузела општина Звечан.

Иако су више пута локални званичници најављивали завршетак изградње депоније, она још није постала функционална, а отпад се одлаже делом у Јужној Митровици, а делом у Зубином Потоку, као и на дивљим депонија.

Четири градоначелника северних општина су 31.маја 2014. са Европском унијом и са компанијом која је вршила прелиминарне припреме за пројекат изградње санитарне депоније „Савина стена“ потписали меморандум о сарадњи и од тог дана је настала “једна дугорочна борба” са испуњавањем различитих услова, објашњава Јелена Ђокић, експерткиња за заштиту животне средине.

фото: Јелена Симић

Бројни проблеми јављали су се током првих фаза овог пројекта везано за пројектно-техничку документацију и експропријацију земљишта, тврди Ђокићева.

„Прво су то били услови административне природе, затим технички. Прво је требало да се пронађе земљиште за саму депонију, па након тога је вршена експропријација земљишта за прилазни пут. То је све урадила општина Звечан уз велике напоре да се убеде мештани Србовца да земљиште које је искоришћено за прилазни пут неже бити искориштено и за изградњу депоније“ додаје Ђокић.

Додатно су се јавили и проблеми са испуњавањем инфраструктурних услова, који продразумевају већ поменути прилазни пут, затим и довод воде, одвод и канализација нису предвиђене јер је сувише удаљено од насељеног места. Најновији проблем чије је решавање трајало две године, јесте прикључак за струју.

„У принципу, за многе фазе рада, односно грађевинских радова, струја није била неопходна, али сада у завршној фази радова електична енергија је била неопходна“ истакла је.

Општина Звечан је тај пројекат, који је финансиран средствима Фонда за развој севера привела крају у новембру 2019. године, додаје Ђокићева.

То је пројекат Европске уније и ЕУ је одговорна и заслужна за све фазе и за све делове тог пројекта.

„Што се тиче радова, општина Звечан је крајњи корисник, те није учествовала ни у избору извођача, нити управљању пројектом, нити има своје представнике у Надзорном органу“, тврди Јелена Ђокић.

фото: Јелена Симић


Како смо сазнали, из Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања поручују да „ немају надзорних органа на пројекту изградње Регионалне депоније, те да нико не мониторише овај пројекат испред МЗЖСПП.

Милена Здравковић, заменица министра у овом министарству није имала званичних информација, нити од координатора пројекта, као ни од одељења за управљање отпадом.

Такође је додала да је покушала да информације добије и од секретара као од косовске Агенције за заштиту животне средине, али их није добила.

Што се тиче иницијативе за иградњу депоније на северу Косова, Дејан Недељковић из НВО „Зелено срце“ који је и сам био укључен у имплементацију идеје, истиче „да локалне самоуправе нису имале ингеренцију за изградњу депоније, него да то потпада под надлежност косовског Министарства за заштиту животне средине“.

Недељковић даље додаје да је више других организација и локалних самоуправа, али и и Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије са захтевима ишло у ресорно министарство како би им детаљније објаснили на који начин може да дође до изградње депоније.

„Након министарства, обратили смо се ЕУ за средства и Европска унија је финансирала тај пројекат. Пројекат је требало да буде завршен до септембра 2017. године“, тврди Недељковић.

„Извођач радова који је радио претходне радове није имао техничких могућности да те радове приведе крају због недостатка адекватне механизације“, додаје Недељковић, па је по његовим речима Европска унија поновила конкурс и дала посао једном бугарском извођачу“.

фото: Јелена Симић

Недељковић је недавно обилазио радове на изградње ове депоније:

„Скоро сам обилазио радове и радови напредују. Не зна се када ће радови бити завршени, али неће пре лета 2020“.

Према Недељковићевим речима, најреалније је да то буде у јесен ове године јер је, како тврди, пројекат огроман.

Додаје да је пројектом планиран и рециклажни центар који би требало да буде испод саме депоније.

Везано за рециклажни центар, такође је планирано да се преради 700 000 кубика током 50 година.

„Планирано је да се депонија налази у горњем врху, одакле ће, када се смеће одбаци тракама, да иде у рециклажни центар где ће се смеће и сортирати“, каже Недељковић.

Ипак, поставља се питање исплативости радова и самог рециклажног центра. Такође, планирано је да буде запослено свега 80 људи на пословима сортирања отпада.

Са друге стране, из Канцеларије Европске уније на Косову, у писаном одговору поручују да на изградњи ове депоније радови напредују од краја септембра 2019. године и да је до сада завршено око 60% пројекта.

Регионална депоније „Савина стена“ део је пројеката заштите животне средине „Инфраструктурни објекат за складиштење отпада на Косову“ који финансира ЕУ у износу од 5, 5 милиона евра. Додатну техничку помоц́ за побољшање сакупљања и одлагања отпада за општине на северу Косова пружају ЕУ и ГИЗ у вредности од 1,2 милиона евра. Преко Развојног фонда за експропријацију земљишта и успостављање прикључка за електричну енергију, одвојен је износ од близу 415 000 евра, додају из Канцеларије ЕУ на Косову.

Подршка коју спроводи немачки ГИЗ, тиче се израде стратешких планова за управљање отпадом у четири општине на северу.

Из Канцеларије ЕУ истичу да се са изградњом депоније каснило због одлагања која су била везана за дугу и сложену експропријацију земљишта, али и за услове локације. Ископавање тела депоније у каменитом тлу било је много теже него што је првобитно предвиђено.

Још један разлог због чега су радови каснили, тврде да је једним делом била и неоодговорност извођача, те је из тог разлога за извођење радова сада задужен трец́и извођач.

На питање ко су извођачи радови , из ЕУ наводе да је „главни извођач радова бугарски ¨Буилдинг Девелопмент Холдинг ЛТД¨, али да су октобра 2019. године, радови додељени трец́ој фирми, бугарској компанији „МИНСТРОИ ХОЛДИНГ“ АД.“

Иако је рок за завршетак радова 30. јануар 2020., из ЕУ додају да ће радови бити продужени до краја априла 2020., јер је потребно, по њиховим речима, урадити додатни радови, иако нису нагладсили који радови су у питању.

Оно што је потребно, јесте да се упоредо са решавањем проблема прикупљања отпада, креирају и одрживи финансијски инструменти, наводи се у истраживању „ Заштита животне средине и економски развој на Косову“, које је спровео Институт за територијални и економски развој (ИНТЕР). Такође из Интер-а подсећају да је доминантан економски фактор у управљању отпадом, те да би пословање у овом сектору било профитабилно, неопходно је сакупити одређену количину отпада која се даље третира и продаје у рециклажне сврхе.

Док се разматра ситуација на северу Косова, уочава се проблем одрживости и функционисања Регионалне депоније „Савина стена“. Наиме, количина отпада која се сакупља у три северне општине (Лепосавић, Звечан и Северна Митровица), није довољне да би ова депонија била економски одржива, а да би се то постигло, потребно је да Регионална депонија опслужује најмање 200.000 становника, иако број становника у три поменуте општине не прелази 50.000.

Иако су еколошка и социјална компонента испуњене кроз пројекат изградње Регионалне депоније, поставља се питање како ће бити задовољена економска компонента након престанка финансирања Европске уније, јер постоје само назнаке да би могла бити обезбеђена финансијска подршка у виду субвенција од стране локалних или централних власти на Косову, што у смислу одрживости не представља дугорочно решење.

Последњих неколико година, на Косову је спроводено неколико пројеката техничке помоћи за јачање сектора управљања отпадом, финансираних од стране међународних донатора, као што су ЕУ, Сида, ГИЗ, АДЦ и други. Пројекти су се односили на јачање капацитета за решавање питања депонија комуналног отпада.

Јелена Симић

„Ова публикација је израђена уз помоћ Европске уније. Садржај ове публикације је искључива одговорност Јелена Симиц и ни на који начин се не може сматрати као став Европске уније или БИРН-а И УНК-а“