Bez Regionalne deponije na severu

foto: Jelena Simić

Ilegalne deponije višedecenijski su problem, ne samo na severu, već i na celom Kosovu. Da bi se rešio ovaj problem sa odlaganjem otppada, Evropska unija je izdvojla 5,5 miliona evra za izgradnju Regionalne deponije „Savina stena” u mestu Srbovac u opštini Zvečan.

Projekat je trebalo da bude završen u novembru 2018. godine međutim, firma koja je izvodila radove stopirala ih je jer nisu imali kapaciteta da ovaj projekat privedu kraju.

Predviđeno je da površina deponije bude 300mx100m, plus pomoćni objekti, a kapacitet oko 720.000 m3.

Kada bude završena, Regionalna deponija bi trebalo da funkcioniše u okviru kosovskog zakonodavstva. Planirano je da tokom prve dve godine upravljanje deponijom vodi tim izabran od strane Evropske komisije, a potom bi upravljanje deponijom preuzela opština Zvečan.

Iako su više puta lokalni zvaničnici najavljivali završetak izgradnje deponije, ona još nije postala funkcionalna, a otpad se odlaže delom u Južnoj Mitrovici, a delom u Zubinom Potoku, kao i na divljim deponija.

Četiri gradonačelnika severnih opština su 31.maja 2014. sa Evropskom unijom i sa kompanijom koja je vršila preliminarne pripreme za projekat izgradnje sanitarne deponije „Savina stena“ potpisali memorandum o saradnji i od tog dana je nastala “jedna dugoročna borba” sa ispunjavanjem različitih uslova, objašnjava Jelena Đokić, ekspertkinja za zaštitu životne sredine.

foto: Jelena Simić

Brojni problemi javljali su se tokom prvih faza ovog projekta vezano za projektno-tehničku dokumentaciju i eksproprijaciju zemljišta, tvrdi Đokićeva.

„Prvo su to bili uslovi administrativne prirode, zatim tehnički. Prvo je trebalo da se pronađe zemljište za samu deponiju, pa nakon toga je vršena eksproprijacija zemljišta za prilazni put. To je sve uradila opština Zvečan uz velike napore da se ubede meštani Srbovca da zemljište koje je iskorišćeno za prilazni put neže biti iskorišteno i za izgradnju deponije“ dodaje Đokić.

Dodatno su se javili i problemi sa ispunjavanjem infrastrukturnih uslova, koji prodrazumevaju već pomenuti prilazni put, zatim i dovod vode, odvod i kanalizacija nisu predviđene jer je suviše udaljeno od naseljenog mesta. Najnoviji problem čije je rešavanje trajalo dve godine, jeste priključak za struju.

„U principu, za mnoge faze rada, odnosno građevinskih radova, struja nije bila neophodna, ali sada u završnoj fazi radova elektična energija je bila neophodna“ istakla je.

Opština Zvečan je taj projekat, koji je finansiran sredstvima Fonda za razvoj severa privela kraju u novembru 2019. godine, dodaje Đokićeva.

To je projekat Evropske unije i EU je odgovorna i zaslužna za sve faze i za sve delove tog projekta.

„Što se tiče radova, opština Zvečan je krajnji korisnik, te nije učestvovala ni u izboru izvođača, niti upravljanju projektom, niti ima svoje predstavnike u Nadzornom organu“, tvrdi Jelena Đokić.

foto: Jelena Simić


Kako smo saznali, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja poručuju da „ nemaju nadzornih organa na projektu izgradnje Regionalne deponije, te da niko ne monitoriše ovaj projekat ispred MZŽSPP.

Milena Zdravković, zamenica ministra u ovom ministarstvu nije imala zvaničnih informacija, niti od koordinatora projekta, kao ni od odeljenja za upravljanje otpadom.

Takođe je dodala da je pokušala da informacije dobije i od sekretara kao od kosovske Agencije za zaštitu životne sredine, ali ih nije dobila.

Što se tiče inicijative za igradnju deponije na severu Kosova, Dejan Nedeljković iz NVO „Zeleno srce“ koji je i sam bio uključen u implementaciju ideje, ističe „da lokalne samouprave nisu imale ingerenciju za izgradnju deponije, nego da to potpada pod nadležnost kosovskog Ministarstva za zaštitu životne sredine“.

Nedeljković dalje dodaje da je više drugih organizacija i lokalnih samouprava, ali i i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije sa zahtevima išlo u resorno ministarstvo kako bi im detaljnije objasnili na koji način može da dođe do izgradnje deponije.

„Nakon ministarstva, obratili smo se EU za sredstva i Evropska unija je finansirala taj projekat. Projekat je trebalo da bude završen do septembra 2017. godine“, tvrdi Nedeljković.

„Izvođač radova koji je radio prethodne radove nije imao tehničkih mogućnosti da te radove privede kraju zbog nedostatka adekvatne mehanizacije“, dodaje Nedeljković, pa je po njegovim rečima Evropska unija ponovila konkurs i dala posao jednom bugarskom izvođaču“.

foto: Jelena Simić

Nedeljković je nedavno obilazio radove na izgradnje ove deponije:

„Skoro sam obilazio radove i radovi napreduju. Ne zna se kada će radovi biti završeni, ali neće pre leta 2020“.

Prema Nedeljkovićevim rečima, najrealnije je da to bude u jesen ove godine jer je, kako tvrdi, projekat ogroman.

Dodaje da je projektom planiran i reciklažni centar koji bi trebalo da bude ispod same deponije.

Vezano za reciklažni centar, takođe je planirano da se preradi 700 000 kubika tokom 50 godina.

„Planirano je da se deponija nalazi u gornjem vrhu, odakle će, kada se smeće odbaci trakama, da ide u reciklažni centar gde će se smeće i sortirati“, kaže Nedeljković.

Ipak, postavlja se pitanje isplativosti radova i samog reciklažnog centra. Takođe, planirano je da bude zaposleno svega 80 ljudi na poslovima sortiranja otpada.

Sa druge strane, iz Kancelarije Evropske unije na Kosovu, u pisanom odgovoru poručuju da na izgradnji ove deponije radovi napreduju od kraja septembra 2019. godine i da je do sada završeno oko 60% projekta.

Regionalna deponije „Savina stena“ deo je projekata zaštite životne sredine „Infrastrukturni objekat za skladištenje otpada na Kosovu“ koji finansira EU u iznosu od 5, 5 miliona evra. Dodatnu tehničku pomoć za poboljšanje sakupljanja i odlaganja otpada za opštine na severu Kosova pružaju EU i GIZ u vrednosti od 1,2 miliona evra. Preko Razvojnog fonda za eksproprijaciju zemljišta i uspostavljanje priključka za električnu energiju, odvojen je iznos od blizu 415 000 evra, dodaju iz Kancelarije EU na Kosovu.

Podrška koju sprovodi nemački GIZ, tiče se izrade strateških planova za upravljanje otpadom u četiri opštine na severu.

Iz Kancelarije EU ističu da se sa izgradnjom deponije kasnilo zbog odlaganja koja su bila vezana za dugu i složenu eksproprijaciju zemljišta, ali i za uslove lokacije. Iskopavanje tela deponije u kamenitom tlu bilo je mnogo teže nego što je prvobitno predviđeno.

Još jedan razlog zbog čega su radovi kasnili, tvrde da je jednim delom bila i neoodgovornost izvođača, te je iz tog razloga za izvođenje radova sada zadužen treći izvođač.

Na pitanje ko su izvođači radovi , iz EU navode da je „glavni izvođač radova bugarski ¨Building Development Holding LTD¨, ali da su oktobra 2019. godine, radovi dodeljeni trećoj firmi, bugarskoj kompaniji „MINSTROI HOLDING“ AD.“

Iako je rok za završetak radova 30. januar 2020., iz EU dodaju da će radovi biti produženi do kraja aprila 2020., jer je potrebno, po njihovim rečima, uraditi dodatni radovi, iako nisu nagladsili koji radovi su u pitanju.

Ono što je potrebno, jeste da se uporedo sa rešavanjem problema prikupljanja otpada, kreiraju i održivi finansijski instrumenti, navodi se u istraživanju „ Zaštita životne sredine i ekonomski razvoj na Kosovu“, koje je sproveo Institut za teritorijalni i ekonomski razvoj (INTER). Takođe iz Inter-a podsećaju da je dominantan ekonomski faktor u upravljanju otpadom, te da bi poslovanje u ovom sektoru bilo profitabilno, neophodno je sakupiti određenu količinu otpada koja se dalje tretira i prodaje u reciklažne svrhe.

Dok se razmatra situacija na severu Kosova, uočava se problem održivosti i funkcionisanja Regionalne deponije „Savina stena“. Naime, količina otpada koja se sakuplja u tri severne opštine (Leposavić, Zvečan i Severna Mitrovica), nije dovoljne da bi ova deponija bila ekonomski održiva, a da bi se to postiglo, potrebno je da Regionalna deponija opslužuje najmanje 200.000 stanovnika, iako broj stanovnika u tri pomenute opštine ne prelazi 50.000.

Iako su ekološka i socijalna komponenta ispunjene kroz projekat izgradnje Regionalne deponije, postavlja se pitanje kako će biti zadovoljena ekonomska komponenta nakon prestanka finansiranja Evropske unije, jer postoje samo naznake da bi mogla biti obezbeđena finansijska podrška u vidu subvencija od strane lokalnih ili centralnih vlasti na Kosovu, što u smislu održivosti ne predstavlja dugoročno rešenje.

Poslednjih nekoliko godina, na Kosovu je sprovodeno nekoliko projekata tehničke pomoći za jačanje sektora upravljanja otpadom, finansiranih od strane međunarodnih donatora, kao što su EU, Sida, GIZ, ADC i drugi. Projekti su se odnosili na jačanje kapaciteta za rešavanje pitanja deponija komunalnog otpada.

Jelena Simić

„Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Jelena Simic i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a I UNK-a“