И после 19 година нема криваца за злочин у Ливадицама

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Већ 19 година породице 12 жртава и четрдесет троје који су прежвели злочин у Ливадицама, када је аутобус Ниш-експреса дигнут у ваздух, чека правду. Још увек нема осуђених за подметање експлозива на путу између административног прелаза Мердаре и Приштине, а Еулекс је случај затворио због недостатка доказа. Парастос страдалима у Лапљем Селу, уз присуство преживелих, породица и пријатеља страдалих, служио је локални парох Бојан Крстић.

У аутобусу који се кретао из Ниша за Приштину, погинули су: Небојша, Снежана и двогодишњи Данило Цокић, Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Ненад Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

“Скоро сам размишљала и мислим да правда као реч не постоји ни у њиховом закону, нити у њиховим главама. Када све вас видим и нас на гробу, једино што ме држи јесте нада, да ми као људи, као Срби, нећемо да дозволимо да они забораве на оно што су урадили, да нећемо да дозволимо да се наша патња тек тако баци под тепих. Колико год они негирају оно што се десило и колико год се то њима чинило мало или неважно, нама је сваки дан исти. Моје данас се не разликује од оног јуче и неће да се разликује од оног сутра. И никада, докле год има некога ко ће да потеже то питање, ко ће да се бори за права оних који су одавно погинули, још пре 19 година, мислим да ће наша правда кад тад да буде задовољена. Свако моје свитање почиње са сестриним именом на уснама, тако да се то неће променти“, са сузама у очима, потресно прича Јелена Стојановић, сестра погинуле Мирјане Драговић, која је срећом преживела ужасну несрећу.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

И градоначелник Грачанице Срђан Поповић је био у једном од аутобуса, који је ишао иза аутобуса који је налетео на експлозив.

“Наша је обавеза да се сећамо и да обележавамо и да инсистрамо код свих институција које се баве решавањем злочина, а нажалост до сада се ниједан злочин над Србима није решио, да те злочине реше. Ми не смемо да одустанемо од правде и од истине. Сви већ, као на длану, виде да је истина и правда на нашој страни, да се ниједан од злочина на Косову и Метохји, није решио. Ово је један од најмонструознијих злочина и веома је тешко из године у годину понављати, а да се са друге стране ништа не дешава поводом овога. Нажалост, сви злочинци могу данас да виде да на Косову и Метохији злочин може да прође некажњено и оно што је најгоре, то их може охрабрити да и у будућности злочин могу да понове”, истакао је Поповић.

Парастосу у Лапљем Селу је присуствовао и председник Одбора за помоћ Косову и Метохији из Републике Српске, Милорад Алров.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Нажалост у свим српским срединама, у српским православним црквама, како на Косову и Метохији, тако и у Републици Српској, бројимо жртве, постављамо табле са именима. Овде их је пуно, а у Републици Српској и превише, на десетине хиљада имена за која одржавамо и овај помен. Овај злочин од пре 19 година, који нас је окупио, за који нико никада није одговарао и не знам ни да ли ће одговарати, као и за многе у Републици Српској, неписано је правило, да за Србе које је неко убио, као и ових 12 људи који су мирно седели у аутобусу, нико неће ни одговарати, а убијени су само зато што су Срби”, рекао је Алров, позвавши Србе на јединство, како би сачували оно што је њихово и подсетивши да је Дрина “обична река која тече кроз српску земљу”, а не граница раздвајања.

Песнички час после парастоса, посвећен жртвама стравичног злочина у Ливадицама, организовала је Културно просветна заједница Косова и Метохје.

Због сумње да су починили злочин, 19. марта 2001., ухапшена су четворица Албанаца, осумњичени за напад, тројица припадника тадашњег Косовског заштитног корпуса, пуковник Цељ Гаши, официр Авди Бехљуљи и Јусуф Вели, и касније главноосумњичени Фљорим Ејупи који није био припадник КЗК, али је имао криминални досије у Немачкој. Пресудом суда под надлежношћу Унмика, 2008. године је Фљорм Ејупи био осуђен на 40 година затвора, међутим, 2009. године, Апелациони суд га ослобађа кривице.

Еулекс је случај Ливадице затворио 2013. године због недостатка доказа.

Анђелка Ћуп