Кадровске промене у Привременим органима општина са КиМ

На последњој седници Владе Србије одржаној 27. фебруара донет је низ кадровских решења у Привременим органима општина на Косову и Метохији за 12 места. Одлуке су се тицале разрешења председника привремених органа и чланова, те именовања нових, а била су и два случаја рокаде, попут Привременог органа за општину Ђаковица, када се досадашњи председник именује за члана, а члан за председника овог тела, или разрешење председника Привременог органа за Суву Реку и његово истовремено именовање на исту функцију за Ораховац. Међу одлукама је и разрешење на лични захтев начелнице пећког округа, Винке Радосављевић, која је недавно у Основном суду у Митровици осуђена условно због коришћења службеног аутомобила косовског Министарства локалне самоуправе у приватне сврхе.

У децембру званично најављен као велики план „Србија 2020 – 2025“ са једном од кључних порука за привремене органе и друге званичнике на КиМ: Резултати у јануару, иначе смене у фебруару, уз најављивање и промена у привременим органима.

„Наша обавеза је да у 2020. години стигнемо до сваке српске породице на КиМ, а стигли смо до веома много, а и још има веома много до којих нисмо стигли и којима је помоћ преко потребна (…) Сви српски представници у привременим органима добили су радну обавезу за празнике и да у данима који следе – обиђу српска домаћинства на Косову и Метохији која су заборавили, која су запоставили и чије проблеме нису решавали и да реше те проблеме, да разговарају са људима, и да раде шта год је могуће. Нико ни од нас, ни од њих није примао плату зато да би седео, чапрас-диванио и причао празне приче“, казао је на самом истеку 2019, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, представљајући план после великог састанка са Српском листом – политичком структуром и руководиоцима институција.

„Ко се не буде тога придржавао, ко не буде на терену у јануару месецу, нема љутиш. На крају јануара месеца, почетком фебруара, биће промена и у привременим органима и на руководећим позицијама у институцијама Републике Србије и у многим другим местима“, поручио је после састанка са овим Србима са Косова, Марко Ђурић.

Каква је рекапитулација за њихов рад код надређених била, није познато, али јесу одлуке у Службеном гласнику.

На седници пред крај фебруара Влада је донела решење о разрешењу досадашње начелнице Пећког управног округа са седиштем у Пећи, Винке Радосављевић.

Како се наводи, Винка Радосављевић разрешена је дужности на лични захтев.

Она је иначе недавно у косовском Основном суду у Митровици, како је потврдио портал „Заклетва за правду“ који прати рад судова, осуђена на шестомесечну условну казну затвора због коришћења службеног аутомобила у приватне сврхе 2018. године када је истовремено вршила и функцију саветнице у Министарству локалне самоуправе у косовској влади.

Остале одлуке тичу се кадровских промена у привременим органима за 11 општина, односно места.

На основу члана 86. став 6. Закона о локалној самоуправи и одлуке о образовању Привременог органа у општинама на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, влада је на истој седници донела решење о разрешењу и именовању председника и чланова Привременог органа општине Гњилане.

Разрешени су Срђан Митровић, председник и чланови Станко Трајковић, Горан Цветковић и Александар Станојевић, док је за председника Привременог органа општине Гњилане именован Саша Милошевић, а за чланове Љубомир Станојковић, Мирјана Симијоновић и Срђан Митровић.

Разрешени су и именовани и председник и чланови Привременог органа општине Обилић, те су тако Ненад Денић, председник и чланови Момчило Стевић и Трајко Јаковљевић разрешени.

Њих су заменили Горан Данчетовић, председник, а за чланове су именовани Милан Михајловић и Предраг Начић.

У Привременом органу општине Ђаковића разрешен је Коста Белошевић, доскорашњи председник и на истој седници именован за члана, док је Миленко Јовановић, доскорашњи члан сада председник Привременог органа ове општине.

Божидар Шарковић разрешен је дужности председника Привременог органа општине Клина, а на ово место именован је Владо Шмигић.

Разрешен је и председник Привременог органа општине Сува Река, Александар Мицић, али је на овој седници владе, Мицић именован за председника Привременог органа општине Ораховац.

Што се тиче општине Косово Поље, дужности члана Привременог органа општине Косово Поље разрешена је Тијана Бојковић, док је на истој седници именован Бобан Станковић за члана Привременог органа ове општине.

И у најсевернијој општини на Косову и Метохији, Лепосавићу, разрешен је члан Привременог органа ове општине, Првослав Антонијевић, а Наташа Настић је на истој седници именована за члана Привременог органа општине Лепосавић.

На основу Закона о локалној самоуправи и Одлуке о образовању Привременог органа у граду Приштини и општинама Ново Брдо и Пећ, на територији Аутономне покрајине Косова и Метохије, Влада је донела решење којим се разрешава Ранко Јовановић дужности члана Привременог органа општине Ново Брдо, а на исто место именује Милица Јовановић.

Мирослав Ђорђевић разрешен је дужности члана Привременог органа општине Штрпце, а именован за члана Привременог органа општине Штрпце је Бранислав Николић, иначе посланик у актуелном сазиву косовске скупштине.

Именовања и разрешења нису заобишла ни Привремени орган општине Дечани, тако је дужности разрешен члан Привременог органа општине Дечани, Зоран Ђурђевић, а за члана Привременог органа општине Дечани именован Горан Лазић.

Привремени општински органи постоје већ 7 година након што је Влада Србије претходно распустила скупштине, упркос одлукама Уставног суда

Скупштине општина на КиМ, у оквиру система Републике Србије, распуштене су 2013. године одлуком Владе Србије, и то након што су само годину дана пре – после тадашњих локалних избора одржаних 6. маја, оне и формиране. По њиховом распуштању, опет одлуком Владе Србије, формирани су привремени органи.

Одлука о распуштању општина на Северу Косова донета је пред одржавање локалних избора у оквиру система „Републике Косово“, који су тада де факто одржани по први пут у том делу Косова. Иако је према Закону о локалној самоуправи Србије председник Скупштине морао у року од два месеца од дана распуштања ових општина да распише изборе за одборнике, како би се конституисала нова јединица локалне самоуправе, то се није догодило.

Улогу локалних самоуправа у систему Републике Србије, тако су на терену преузели привремени органи, којих би требало да има 29, који функционишу истовремено уз општине у косовском систему. Штавише, нису (били) ретки случајеви где је председник привременог органа, на пример, истовремено и одборник, или заменик градоначелника у општини по косовском систему.

У међувремену, Уставни суд Србије је одлуку о распуштању СО Подујево, Ђаковица, Сува Река, Дечани, Призрен, Урошевац и Клина („Службени гласник РС”, број 42/10) и формирању привремених органа 3. априла 2014, прогласио неуставном и незаконитом.

У оквиру процеса Унутрашњег дијалога о Косову и Метохији који никада није добио званични епилог, неставши такође са јавне политичко-медијске агенде, на округлом столу у Нишу у фебруару 2018, министар локалне самоуправе Бранко Ружић, казао је да јачањем сарадње општина јача и осећај сигурности Срба на КиМ.

„Србија данас свој утицај на Косову и Метохији реализује и кроз 29 привремених општинских органа чијим очувањем одржавамо уставно-правни поредак Републике Србије,“ рекао је Ружић и додао да су „привремени органи значајни и за егзистенцију неколико хиљада српских породица у покрајини“.

„Тиме показујемо да 150.000 наших сународника на Косову имају подршку и заштиту, завређују пажњу и живот достојан 21. века,“ казао је овај званичник СПС и српске владе пре две године.

Пред крај прошле године, Влада Србије је такође донела низ кадровских решења којима је функционере Српске листе, али и нестраначке личности, тада именовала на једну или више позиција у српском систему. Већина именованих из Српске листе већ обавља функције и у косовском систему. Преко 20 функционера Српске листе и појединаца добило је том приликом функције и у српском систему, највише у саветима факултета Универзитета у Косовској Митровици.

Јуче је председница скупштине, Маја Гојковић, свечано потписала одлуку Народне скупштине о расписивању локалних избора у већини општина у Србији. Гојковић је нагласила да се одлука о расписивању избора не односи на скупштине градова Зајечара, Бора и Београда и скупштине општина Косјерић, Лучани, Аранђеловац, Неготин, Мајданпек, Мионица, Медвеђа, Прешево, Кула, Дољевац, Кладово и Смедеревска Паланка, у којима су одржани ванредни избори у периоду од 2017. до 2019. године. Међутим, председница скупштине није помињала општине и градове на КиМ где од 2013. године парламентарне и председничке изборе Републике Србије организује ОЕБС, тачније, организује – „прикупљање гласова“, док се локални уопште не одржавају.

Непосредно након што је Гојковић потписала одлуку о расписивању локалних избора, председник Србије, Александар Вучић, расписао је и парламентарне изборе у Србији за исти датум – 26. април, најављујући претходно једну од најдужих кампања.

Извор: КоССев