Владика Теодосије: Ми хришћани, више од других треба да будемо обазриви и одговони

епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Парстос поводом шеснаестогодишњице мартовског погрома, у манастиру Грачаница је служио епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије рашко-призренске. После парастоса, владика Теодосије је у пригодној беседи истакао да је за опстанак Срба на Косову и Метохији потребна нада и вера у Бога.

Беседа владике Теодосија

„Тог 17.марта страдали су људи зато што су Срби, зато што су православне вере. Ми се данас молитвама сећамо свих њих после 16 година од мартовског погрома, када су наши непријатељи и злочинци, оно што нису успели да ураде 1998. и 1999. године и касније, покушали 2004. године, а то је да протерају, да униште и спале све оно што је српско на овим просторима. Хвала Богу, у томе нису успели, као што и многи пре тога на овим просторима нису успели до краја у својим намерама, али је нанета бол, нанета је рана нашем бићу, свима нама који живе на овим просторима. Ми се сећамо са тугом тих дана, али и са вером и надом у Бога, да је Господ са нама и да Господ никада неће дозволити да нестанемо са ових простора. Тридесет пет цркава је оштећено и уништено, 4.000 православних Срба протерано са својих огњишта, из својих домова, 935 кућа спаљено и опустошено. Велики број нас живи на овим просторима, али Бог се појавио, не у моћи и у сили, већ Божја благодат делује тамо где верни страдају и када смо ми немоћни. Зато смо наше порушене светиње великим делом обновили, а исто тако они који опстају на овим просторима, опстају са вером и надом у Бога.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Наш пут је пут крста. Господ је страдао и рекао је нама да ћемо и ми поднети многе невоље у овом животу, зато што не припадамо овом свету. Ми живимо у овоме свету, али нисмо од овога света и ми имамо наду у вечни живот, у бољи живот, у оно што је Господ припремио онима који су му верни и који њему служе. Са том вером и надом, ми живимо на Косову и Метохији и живе наше светиње, толико пута нападане, толико пута спаљиване које су бивале и оштећене и оскрнављене, али ми смо их поново обнављали, посвећивали и оно што освећује највише те светиње, јесте света литургија и молитва коју вршимо у њима. Ту где је двоје, троје сабрано у Христово име, ту је и Господ сам присутан, а где је Господ присутан, присутна је и сила Божја. И сила Божја је надвладала све наше непријатеље и ми се управо зато надамо и уздамо у Бога.

И ово данашње време, када су многи у паници и осећају извесну опасност од разних болести, када је у свету проглашена пандемија и када се људи с правом брину за свој живот, треба да имамо веру на првом месту, јер вера ће нам помоћи да учинимо и оно што је немогуће обичном човеку. Много пута смо се у то уверили и зато са вером, са оптимизмом ходимо кроз овај живот, бивајући свакако одговорни, јер и ми припадамо друштву, припадамо заједници, држимо се свих правила која се налажу свима, па и нама који смо хришћани. Ми више од других треба да будемо обазриви, треба да будемо одговорни и опрезни, али не треба да будемо у страху, не треба да будемо у паници, јер верујемо у Господа који освећује собом све и сва и Господ чини оно што обични људи не могу учинити, нарочито ко му приступа са вером и љубављу. Нарочито у ове дане поста наша вера треба да буде још јача и да приступамо Господу, да се причешћујемо телом и крвљу Господа нашега, а ту где је светиња Божја присутна, ништа нечисто и болесно, ништа смртно не може да опстане и да на том месту постоји.

Још једном, нек је покој души свима пострадалима и упокојенима, а Господ да нам да снаге, храбрости и вере да и ми живимо часно, побожно и онако како су живели наши преци, да се удостојимо њихове славе и вечнога живота у царству небеском. Амин.

А.Ћ.