КОСТТ члан ЕНТСО-Е – добра или лоша вест?

Пише: Драгиша Мијачић, директор ИнТЕР-а координатор РГ НКЕУ за Поглавље 35

Енергетика је један од највећих изазова у процесу нормализације односа између Београда и Приштине, а сарадњу у овом сектору карактеришу међусобне оптужбе око права на имовину, трговину енергијом и питање накнада за трансмисију електричне енергије. Камен спотицања свакако представља и питање управљања енергетским постројењима на северу Косова, као и питање плаћања рачуна за коришћење електричне енергије у општинама са српском већином на северу Косова.

Односи између две стране додатно су се искомпликовали тужбом коју је Косовски оператер преносног система (КОСТТ) поднео против Србије код Европске мреже оператора преносних система за електричну енергију (ЕНТСО-Е) везано за исплату ренте за коришћење електричне мреже на простору Косова, као и одлуком Министарског савета ЕНТСО-Е којом се уважавају ставови КОСТТ-а и налаже се Србији да исплати одштету Косову по овом основу. Нажалост, о овој одлуци и последицама њене примене се врло мало се зна и говори у јавности у Србији.

На основу Споразума о енергетици потписаног септембра 2013. године у оквиру Бриселског дијалога, две стране су постигле договор да Србија активно ради на пријему КОСТТ-а у ЕНТСО-Е. Ова обавеза је потврђена и у Закључцима о реализацији Споразума о енергетици које су заједнички потписали представници Србије и Косова у августу 2015. Обавезе Србије у заговарању пријема Косова у ЕНТСО-Е су део прелазних мерила Поглавља 35. Чланством КОСТТ-а у ЕНТСО-Е се испуњавају услови из Споразума о енергетици и Поглавља 35, чиме се и смањује притисак на Србију по овом питању.

Споразум о енергетици такође подразумева оснивање компаније ЕлектроСевер на Косову која ће вршити дистрибуцију и наплату електричне енергије корисницима на северу Косова. Након пуно проблема ова компанија је коначно регистрована при косовској агенцији за привредне регистре у новембру 2018, али до данас она и даље није оперативна.

Србија је условљавала чланство КОСТТ-а у ЕНТСО-Е са оснивањем и функционисањем предузећа ЕлектроСевер. Међутим, према тумачењу Европске комисије, Споразум о енергетици између Србије и Косова одвојено посматра питање чланства КОСТТ-а у ЕНТСО-Е и питање регистрације предузећа ЕлектроСевер, и међу њима не постоји узрочно-последична веза.

Како би постала чланица ЕНТСО-Е, КОСТТ је иступио из регулаторног подручја СММ који су сачињавале Србија, Косово, Црна Гора и Северна Македонија а којом је управљала Електромрежа Србије (ЕМС), и потписао је споразум са Оператором преносног система (ОСТ) из Албаније о формирању новог регулаторног блока Косово-Албанија. Споразум о формирању овог блока је потписан 2. децембра 2019. године. Овим су се стекли услови за пријем КОСТТ-а у ЕНТСО-Е, што је и постигнуто 20. априла 2020. године.

Формирањем новог регулаторног блока Косово-Албанија и пријемом у ЕНТСО-Е КОСТТ-у је такође омогућена трговина електричном енергијом независно од ЕМС-а. Чланством КОСТТ-а у ЕНТСО-Е се такође отвара могућност за функционисање новог 400кВ далековода између Косова и Албаније који је изграђен још 2016. године а који до данас није пуштен у рад.

Србија је свакако била упозната са намерама КОСТТ-а и ОСТ-а у формирању новог блока, али кроз изјаве званичника и увидом у званичне извештаје ЕНТСО-Е стиче се утисак да је заузела став конструктивне тишине којом није желела снажно да иступи против споразума али ни да подржи његово формирање. Благе осуде у изјавама државних службеника које би се повремено појавиле у српским медијима више су имале за циљ да комуницирају са домаћом јавношћу него да пошаљу поруку косовским и међународним званичницима.

Чланством КОСТТ-а у ЕНТСО-Е није решено питање власништва над електроенергетским постројењима и мрежом на Косову, које је и даље отворено. У званичним документима Секретаријата ЕНТСО-Е постоји препорука Косову и Србији да ово питање реше међународном арбитражом. Оно такође може бити предмет преговора у оквиру будућег Споразума о свеобухватној нормализацији Косова и Србије.

Остаје да се види како ће пријем КОСТТ-а у ЕНТСО-Е утицати на примену осталих одредби Споразума о енергетици, нарочито делова везаних за функционисање предузећа ЕлектроСевер али и управљање хидроелектраном „Газиводе“. Такође се отвара питање даљег снабдевања електричном енергијом општина на северу Косова, које је до сада реализовано директно из Србије преко трафостанице Валач која се налази у близини Звечана. Ово су веома осетљива питања како у односима између Београда и Приштине тако и у односима српских општина на северу Косова и Владе Косова. Једнострани потези на решавању ових питања могу представљати безбедносни ризик на северу Косова и негативно утицати на већ поремећен процес преговора о Споразуму о свеобухватној нормализацији односа између Србије и Косова.


Текст је написан у оквиру иницијативе Косовске фондација за отворено друштво – КФОС „Отворено о …“ Мишљења, ставови и закључци или препоруке припадају ауторима и не изражавају неопходно ставове Црно белог света, нити Косовске фондације за отворено друштво.