Жалбе Срба из Кузмина не чују представници ни српских, ни косовских институција

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Косовска енергетска корпорација врши истраживања о новим налазиштима угља у атару села Кузмин, у Општини Косово Поље и на приватним засејаним њивама. Како сазнајемо, биће ископано 190 рупа дубине 200 метара. Кузминчани нису дали сагласност за улазак на њихове њиве, нико им је није ни тражио, а и поред протеста и жалби и српским и косовским институцијама, ископавања се настављају. Мештани, забринути за своје здравље, безбедност и имовину, кажу да ће бити принуђени и на радикалније мере.

Мештани Кузмина су и после више од 20 година од завршетка оружаних сукоба на Косову, суочени са узурпацијом своје имовине и неовлашћеним упадима на своја имања. Пре неколико месеци, на основу одлуке Владе Косова од јула 2018. године, Косовска енергетска корпорација је почела истраживања за новим налазиштима угља. После ископавања на друштвеном земљишту, сада су почели да то раде и на приватним њивама, не питавши мештане за сагласност, а мештани који су се побунили, наишли су на врло грубу и претећу реакцију радника фирме “Бинди”, која је извођач радова.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Постоји јасна процедура како да се дође до тога (до дозволе за радове -прим. аут.). Најпре се доноси одлука Владе или општине, на ту одлуку грађани имају право приговора у року од 15 дана, након чега се доноси коначна одлука, а уз коначну одлуку и извештај процене о евентуалној штети и начину на који ће она бити надокнађена. Тек након тога се може почети са извођењем радова. У овом случају процедура од почетка није била испоштована”, тврди адвокатица Јована Филиповић, мештанка Кузмина.

Др Стефан Стојковић, кроз чију су се њиву засејану пшеницом радници возили џиповима, из само њима познатих разлога, и уништили добар део усева, додаје да мештани немају ништа против јавног интереса.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Међутим, то се ради на начин на који треба да се ради, дакле да постоји сва неопходна документација, да сви мештани села буду обавештени о томе, да се нормално затражи писана сагласност пре него што се уђе на нечију имовину. Дакле, да се испоштују само основне законске норме, ништа друго ми не тражимо”.

Др Стојковић додаје да је забринут и за здравље људи, јер није урађена процена о утицају радова на животну средину. Прети опасност од пресушивања бунара одакле се мештани села углавном снабдевају водом, али како каже “где има угља, има и сумпорне киселине”, па постоји велика опасност по људско здравље. Такође, машине раде и ноћу и дању и бука је неиздржива, додаје.

Пре неколико дана представници Коосвске енергетске корпорације су мештанима понудили на потпис и бланко сагласност и троје људи је потписало, не знајући шта, надајући се да ће само тако штета причињена на њиховим њивама да буде надокнађена.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“На документу није назначен ни број парцеле, ни тачно име, нема печат институције, нема потписа било какве комисије, председника, било чега”, објашњава адвокатица Јована Филиповић.

И поред најављеног састанка мештана и представника наручиоца посла, до тога још увек није дошло. У Општини Косово Поље, где су мештани предали петицију са захтевом да се обустави даљи ток радова до коначног договора, нису желели да приме ни представнике села, али ни новинаре. Посебно дрзак и непријатан је био општински портпарол, Али Топали, који је адвокатицу Филиповић и др Стојковића, али и новинаре, међу којима и нашу екипу, буквално истерао, прво из хола, а онда и из дворишта општине.

Одлуку о истраживању налазишта угља у атару села Кузмин, донела је Влада Рамуша Харадинаја у јулу 2018. године, али не на приватним поседима.

Кузмин је једино српско село у Општини Косово Поље и у њему живи нешто више од 250 Срба у 100 домаћинстава.
Анђелка Ћуп