Коронавирус и борба ЕУ за промену имиџа у региону

Фото ГрачаницаОнлајн: Аугустин Паљокај, дописник из Брисела и стручњак за ЕУ питања
Пише: Augustin Palokaj, Аутор је дописник Кохе диторе и Јутарњег листа из Брисела, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Европска унија се суочава с поруком из песме Битлса “Монеy цан’т буy ме лове” (Новац ми не може купити љубав). Лоша комуникација и лоше одлуке, иако брзо промењене, уз недостатак заједничког става главни су разлози зашто се на Западном Балкану помоћ ЕУ и њен политички утицај не цене довољно, пише у ауторском тексту дописник Кохе диторе и Јутарњег листа из Брисела Аугустин Паљокај.

Службеници Европске уније нису срећни што се помоћ коју ЕУ даје Косову и осталим државама региона не цени довољно. Одавно је ЕУ највећи донатор помоћи на Западном Балкану. Када се томе придодају и државе чланице, и највећи инвеститор. Иако све државе региона, барем декларативно, имају за циљ интеграцију у ЕУ, код свих њих као да постоје пријатељи којима се више верује, који се више воле и којима су више захвални. Статистички подаци који доказују да је помоћ коју пружа Европска унија далеко већа не помажу у промени перцепције.

Криза око коронавируса је вратила перцепцију да други помажу више него Европска унија. Прва је почела Србија чији је председник Александар Вучић критиковао ЕУ што не помаже, а захвалио се “братској Кини” која је одмах упутила помоћ, лично дочекавши ту пошиљку на аеродрому.

Када је убрзо након тога ЕУ одлучила да преусмери средства Србији за помоћ у суочавању с пандемијом, уследиле су критике са Косова – да помажу Србији, а не Косову. Онда је помоћ пружена и Косову, као и свима другима у региону.

Илустрација (Фото europa.rs/Kim)

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел је у расправи пред Одбором за спољну политику Европског парламента споменуо појаву билборда у Београду у којима се захваљује кинеском председнику за помоћ Србији, али није нигде видео сличне којима се захваљују Европској унији.

Од тада се ЕУ поново бори за промену имиџа у региону. Труди се да докаже да она помаже више од свих. У то се свако може уверити, само ако погледа вредност помоћи ЕУ и држава чланица и то упореди с помоћи било које друге државе или организације у свету.

Али, проблем је у лошој комуникацији и лошим одлукама које су брзо промењене, али су оставиле трага. Једна од таквих је била она о забрани извоза медицинске опреме у све државе, укључујући и оне на Западном Балкану. Да је ЕУ при томе била непромишљена довољно говори и пример да су неке државе на почетку забраниле извоз такве робе и у друге државе ЕУ. Обе одлуке су брзо промењене. Не само да се допушта извоз, већ се део опреме бесплатно донира.

Ако је истина да ЕУ помаже више од свих (а истина је), ако је истина да се та помоћ шаље у разним приликама и разним поводима, а не само за суочавање с кризама, ако је за сваку државу региона до сада дато више милијарди евра бесповратне помоћи, повољни кредити Европске инвестиционе банке, зашто онда имиџ ЕУ у државама Западног Балкана није бољи?

Постоје бројни фактори, али главни је да су државе западног Балкана склоне слеђењу наратива ког стварају политичари и медији које они контролишу. Као најбољи пријатељи се не приказују они који највише помажу, него они чија се помоћ може политички искористити. Зато ће и најмања помоћ Русије или Кине у Србији бити много више помињана од било какве помоћи Европске уније или Сједињених Америчких Држава. У Србији се “искреним пријатељима” сматрају само они који нису признали Косово као независну државу. Ако те државе не соле памет око медијских слобода, независности правосуђа, реформи судства и борби против корупције, а то Кина и Русија не чине, онда су још већи пријатељи.

Европска унија увек нешто тражи. Барем је то утисак. Тражи да Србија и Косово нормализирају односе, тражи борбу против корупције, тражи поштовање права медија, тражи неке реформе. Тако се ствара утисак да стално притиска, што се претвара у неповерење.

С друге стране, на Косову се увек више верује Сједињеним Америчким Државама. Додуше, љубав према САД-у на Косову не иде на штету љубави према ЕУ јер становништво Косова има најизраженији про ЕУ став у региону. Али, чак и ако становници Косова у 93 одсто воле ЕУ, воле Америку 1 посто више. То се у Бриселу види као мањак довољне љубави од стране Косоваца.

На Косову је становништво изразито разочарано Европском унијом, пре свега зато што ЕУ још увек није омогућила либерализацију виза за грађане Косова. Виде у томе неправду, дискриминацију у односу на остале државе региона. Али, разочарење се није претворило у противљење ЕУ. Подсећа то на мазохизам, што им је ЕУ даља, што им више затвара врата, то је жеља за интеграцијом и љубави према ЕУ већа. Косово није уопште формално на путу према интеграцији у ЕУ, али има највећи проценат подршке за то међу становништвом. У Србији је то знатно мање, иако Србија има и визну либерализацију и одавно је почела преговоре о чланству.

Европска унија се суочава с поруком из познате песме Битлса “Монеy цан’т буy ме лове” (Новац ми не може купити љубав).

Такав имиџ није заслужен јер ЕУ заиста помаже региону. Сада ту помоћ посебно треба ценити јер је и сама Европска унија погођена кризом коронавируса и то знатно знатно више него било која држава региона. Рецимо, у Белгији је до сада од коронавируса умрло више од 7.000 људи, највише на свету по глави становника. Број незапослених у државама ЕУ је вишемилионски. Солидарност и међу државама Европске уније је поновно на испиту. Продубљене су поделе на тему стварања заједничких фондова за опоравак економије. Дакле, неће бити довољно новца за државе чланице Еуропске уније. И у тој ситуацији ЕУ свеједно успе да мисли и на Косово и на друге државе региона, даје и планира наставак помоћи.

С друге стране, све што ЕУ тражи од држава региона су нужне реформе да би напредовале на путу према интеграцији у ЕУ. Та интеграција није на позив ЕУ, већ је избор тих самих држава. Дакле, није ствар у неком притиску, већ помоћи, јер ће те реформе на крају бити у корист грађана.

Можда се помоћ Европске уније не цени довољно јер се она узима здраво за готово. Како ЕУ стално помаже, онда се подразумева да та помоћ треба да дође, да је заправо ЕУ дужна да помогне и да треба да буде захвална што ми такву помоћ примамо и ако не помогне једном, или ако закасни, онда заслужује критике. А они који с времена на време помажу, они се пуно више цене.

Помоћ коју је Европска унија дала за развој северног дела Косова је велика. Додуше, резултати се баш не виде јер није сигурно како је тај новац уложен. Али, Срби из тог дела Косова, вероватно, више као савезника и некога ко им помаже виде Русију него ЕУ. Ту се ради о предности политичке над конкретном помоћи.

Косово, Србија, Македонија и друге државе Западног Балкана нису једино место где се помоћ ЕУ и инвестиције не претварају у политички утицај. Иначе, улога ЕУ у свету је, у политичком смислу, далеко испод економске моћи и хуманитарне и развојне помоћи коју даје. Један од разлога за то је и политичка неодлучност Европске уније. Јер када нема става, или када нема заједничког става, онда је тешко имати и утицај. У таквим условима, ЕУ ће увек бити ту да плати, да даје финансијску помоћ, али без неког великог политичког утицаја који би био слика финансијске помоћи.


Текст је написан у оквиру иницијативе Косовске фондација за отворено друштво – КФОС „Отворено са…“, у склопу пројекта под радним називом ОПЕН. Мишљења, ставови и закључци или препоруке припадају аутору и не изражавају неопходно ставове Косовске фондације за отворено друштво ни РТВ Ким.

Извор: РТВ КиМ