Куд се деде Метохија?

Некада хотел “Метохија”, Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Недавно је новинарка јавног сервиса Косова добила другу опомену због коришћења термина „Метохија“ што је протумачено као ширење расне и верске нетрпељивости, као и непримерено понашање унутар РТК. Ово је само једна у низу сличних ситуација у којој реч „Метохија“ деценијама доминантно поларизује Србе и Албанце, а изостанак јавне расправе о томе учинио је да је сам појам постао табу тема и није једина реч која утиче на неразумевања два народа. У жељи да подстакнемо јавну расправу, КоССев ће у наредном периоду објавити серију ауторских текстова о овом питању.

Како пише Петрит Имами у књизи „Срби и Албанци кроз векове“, током Другог светског рата, постојао је сукоб између Албанаца квислинга-националиста и антифашиста. Фадиљ Хоџа као одговор на злоупотребу Призренске лиге из 1878, у листу КПЈ Слобода (1943) најављује: „Народи Косова и Метохије, организоваће конференцију, можда не у Призрену, која ће имати већу важност него она 1878. г. (Имами, 2016: 469)“. Ова, Бујанска конференција, настала као одговор на Другу призренску лигу, касније је у круговима КПЈ највише оспоравана због реченице: „Косово и Дукађин/Метохија је крај који је насељен највећим делом шиптарским народом, а који као и увек, тако и данас – жели да се уједини са Шипнијом(470)“.

Аутономна област Косово и Метохија створена је већ 1945. да би годину дана касније била потврђена и у Уставу. Уставним решењем из 1963. проширене су аутономне надлежности покрајине „Косово и Метохија“. Из званичног назива, појам Метохија се губи тек Уставом СФРЈ из 1974. када се покрајина иако и даље у саставу СР Србије, суштински издиже на ниво равноправне федералне јединице. Са доласком Милошевића на власт, аутономија Косова се своди на овлашћења Устава из 1963. и у званични назив се враћа одредница Метохија. Дерогирање надлежности од већине Албанаца и њихових представника схваћено је као акт укидања аутономије. Касније искуство сукоба и репресије од стране државног апарата довело је до увреженог мишљења код албанске популације да је појам „Метохија“ увредљив јер је „наметнут од стране Милошевића“. Историјски посматрано Метохија је много старији појам, грчког порекла који означава множину за „манастирско имање“.

Недавни напад на новинарку РТК2 поставља питање да ли је употреба одреднице Метохија нужно политички став? Као што је већ истакнуто сам појам не садржи никакво увредљиво значење, а уједно је историјски и географски утемељено његово коришћење. Срби који живе или потичу из Метохије имају пуно право да користе свој географски топоним, као што то чине Албанци из области коју називају „Дукагјинит“. Међутим, статусни спор између Београда и Приштине усложњава интерпретацију и уводи појам у конфликтну раван. „Косово и Метохија“ је у складу са Уставом Србије из 2006. званичан назив покрајине са предвиђеном суштинском аутономијом. С друге стране „Косово“ је назив за независну државу, целокупну територију укључујући и регион Метохију по Уставу који су власти Приштине усвојиле 2008.

У одсуству финалног споразума, употреба једног од два појма у погрешном друштву, средини или медију нас подсећа на Нецтар рекламу „није свеједно“. Антагонизми између Срба и Албанаца рефлектују се на свакодневни живот и данас одређују судбину једне новинарке, а сутра било кога од нас. У Србији се званично помињање Косова уз изостављање Метохије од националних душебрижника тумачи као непријатељски и антипатриотски став. С друге стране, неки од албанских представника често својим међународним пријатељима сугеришу да, упркос стандардизованом називу, на енглеском употребљавају појам „Косова“ јер „Косово има и сувише српски призвук“.

Нити ће неко бити већи Албанац ако свим силама нападне употребу појма Метохија, нити ће бити мањи Србин ако при помињају Косова изостави Метохију. Метохија је неспорно историјски, географски и правно-политички утемељен појам, а негативна осећања која буди његова (не)употреба пропорционална су степену наше спремности на толеранцију и разумевање. Имајмо то у виду пре било каквог епохалног споразума.

Пише: Стефан Сурлић / Извор: Коссев

Стефан Сурлић је асистент на Универзитету у Београду – Факултету политичких наука. Иницијатор је прве академске сарадње Универзитета у Београду и Универзитета у Приштини и један од уредника публикације „Перспективе мултиетничког друштва на Косову“. Подручја његовог академског интересовања укључују упоредну политику, етнички подељена друштва и процесе изградње држава у постконфликтном периоду.