Bojan Stamenković uputio pismo Nezavisnoj komisiji za medije u Prištini zbog netačnih informacija u emisiji TV Klan Kosova

манастир Убожац, фото: Бојан Стаменковић

манастир Убожац, фото: Бојан Стаменковић


Posle emisije TV Klan Kosova, u kojoj su manastir Ubožac u selu Močare i crkva Vavedenje Presvete Bogorodice u selu Vaganeš

Posle emisije TV Klan Kosova, u kojoj su manastir Ubožac u selu Močare i crkva Vavedenje Presvete Bogorodice u selu Vaganeš u blizini Kamenice, predstavljeni kao albanski verski objekti, potpredsednik Opštine Kamenica Bojan Stamenković, uputio je pismo Nezavisnoj komisiji za medije u Prištini, u kome traži da ova organizacija reaguje na, kako je rekao “neistinite informacije”, koje ne doprinose međunacionalnoj i međuverskoj saradnji.

U emisiji “Ora 7”, između ostalih, prikazana je i priča fotografa Bujara Gašija, koji tvrdi da je crkva Vavedenje Presvete Bogorodice u selu Vaganeš albanska, kao i da se za manstir Ubožac u selu Močare tvrdi da je albanski, piše Stamenković.

This slideshow requires JavaScript.

“Imajući i u vidu nedavnu istoriju Kosova i da su pomenute etničke zajednice prošle kroz težak period i probleme koji i dalje postoje, a u vezi sa pogledom na istoriju, izražavam svoje razočaranje i zabrinutost zbog načina na koji se ova tema obradila. Obaveza novinara je da prilikom obrade određenih tema uzme u obzir prostorni i vremenski kontekst, a u ovom slučaju postoji veliki jaz koji rezultira povredom velikog dela srpske zajednice koja živi u Kamenici”, piše između ostalog Stamenković.

Potpredsednik Opštine Kamenica je uz pismo priložio i dokument iz katastra koji dokumentuju da su oba objekta, objekti Srpske pravoslavne crkve, a takođe je pozvao Nezavisnu komiisju za medije da reaguje na neistinite informacije, posebno kada su u pitanju osetljive i istorijske teme.


Manastir Ubožac ili Rđavac je nekadašnji srpski pravoslavni manastir, čije se ruševine nalaze u blizini sela Močare, nedaleko od Kosovske Kamenice. Vreme njegovog nastanka nije poznato, a u naučnim krugovima se njegovo podizanje smešta ili u sredinu XIV veka ili u doba otomanske vladavine. Ktitor je prema predanju sv. Jelena Dečanska, međutim podaci postoje za period kada je patrijarh bio Pajsije (1614 – 1647), koji je rođen u ovom delu Pomoravlja. On je manastiru namenio, vratio i zaveštao rukopisne knjige. Sama osnova crkve, kao i njena spoljašnja obrada ukazuju da je reč o spomeniku Moravske škole, nastalog tokom poslednje trećine XIV veka, pod uticajem crkava iz Dušanove zadužbine Svetih Arhangela.

Crkva u Vaganešu je sagrađena 1355.godine za vreme vladavine Dušana Nemanjića, dok je oslikana 1360. u doba vladavine cara Uroša. Crkva je jednobrodna, sa spoljnom pripratom koja potiče iz kasnijeg perioda. Hram je posvećen Svetoj Bogorodici. Kao zadužbinar ovog hrama pominje se lokalni vlastelin Dabiživ sa svojom porodicom, tvrde naučni istorijski krugovi. Nema nikakve sumnje da je Dabiživ srpski vlastelin i ktitor, jer su sačuvana čak tri ktitorova natpisa u hramu gde on pominje svoje ime kao ktitora, kao i imena svoje porodice. On potiče iz vlastelinske porodice, otac mu je te 1355. već bio pokojni, a sam ktitor se pred kraj svog života zamonašio.

Podaci o ova dva objekta postoje i na zvaničnoj stranici Ministarstva kulture Kosova, u kojima se takođe kaže da su ovo spomenici Srpske pravoslavne crkve, dokument 1 i dokument 2.

A.Ć.