Грачаница: Промовисан 28. број часописа “Видовдански гласник”

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Какви смо међу корицама овог ’Гласника’, такви смо и у животу, у стварности, у свом креативном и стварајућем тренутку”, казао је главни и одговорни уредник „Видовданског гласника“ Живојин Ракочевић на представљању 28. броја ове публикације у галерији Дома културе у Грачаници.

„Видовдански гласник“ је часопис за књижевност и културу који излази у Грачаници у оквиру Видовданског песничког бденија.

Главни и одговорни уредник часописа Живојин Ракочевић је казао да је “Видовдански гласник” једина редовна публикација која на годишњем нивоу “обрађује различите области нашег културног и духовног живота”.

“Међу корицама овог ’Гласника’ налазе се ове године сасвим релавантни прилози из области књижевности, ликовне уметности, позоришта… Препоручују се изузетни прилози из области историјских наука, тако и из наше савремен историје. Овај `Видовдански гласник` је лице наше креативности и лице свега стварајућег у култури на Косову и Метохији. Какви смо међу његовим корицама, такви смо и у животу, у стварности, у свом креативном и стварајућем тренутку”, казао је Ракочевић.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Он је додао да ова публикација показује да је “наш дух на Косову и Метохији, не само жив, него и креативан, релевантан и може се мерити са осталим деловима наше земље, нашег народа и нашег окружења”.

Песник Жарко Миленковић, који је и извршни уредник часописа казао је да што се књижевних прилога тиче, ’Гласник’, сходно обичају, отвара беседа прошлогодишњег добитника награде “Златни крст Кнеза Лазара” Гојка Ђога.

“Он је ту беседу насловио `Ми и они – или или`. Ту се говори о аспектима наших односа са Албанцима, али и светом. Наравно, ту су и образложења прошлогодишњих награда. Оно што је такође занимљиво јесте један опсежан програмски интервју који отвара ’Гласник’, а то је интервју са песником Гојком Божовићем који смо радили на почетку нашег програма `Култура у доба короне`”, навео је Миленковић.

Историчар Александар Гуџић се осврнуо на историјски аспект у “Видовданском гласнику”. Он је истакао да љубитељи историје у овом часопису могу да пронађу занимљиве текстове “који су умногоме одредили судбину Косова и Метохије коју данас познајемо”, а превасходно се тичу периода од 1878. до 1891. године.

“Имамо у ’Гласнику’ текст о Гњилану и околини, у периоду од Берлинског конгреса до Првог балканског рата, када је и створена демографска већина Албанаца, када су Срби на најбруталнији начин протерани са овог простора. Имамо приказ књиге Весне Зарковић „Косово и Метохија у политици великих сила“, где се она, ослањајући се на резултате истраживања бугарске историчарке Теодоре Толеве, бавила односима Русије и, пре свих, Аустрогуарске која је умногоме својом политиком одредила касније судбину КиМ јер је подржавала албанску страну. Затим, ту је текст о српским средњим школама у Османском царству историчарке Александре Новаков. Имамо и текст историчара Петра Ристановића о демонстрацијама на КиМ”, навео је Гуџић.

У овогодишњием “Видовданском гласнику” има осврта и на политичку ситуацију у Црној Гори, као и пандемију коронавируса која је задесила читаву планету.

Штампање „Видовданског гласника“ помогли су Министраство културе и информисања Владе Републике Србије и Општина Грачаница.

Извор: РТВ Ким