Дискусија о српској материјалној и нематеријалној културној баштини и „Митови српске историје“ у Српском културном центру у Приштини

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Најлепши део Србије, са немерљиво вредном материјалном и нематеријалном културном баштином, налази се на Косову и Метохији, рекао је данас у Српском културном центру у Приштини историчар Дејан Ристић, аутор књиге „Митови српске историје“. А сва та баштина је несумњиво српска, али и заједничка, европска и светска и мора се чувати, мишљење је Милоша Цилета Митића, такође историчара и шефа уметничког сектора Националног ансамбла „Венац“. Оно што забрињава младог приштинског конзерватора и рестауратора Страхињу Ђорђевића, јесте да важни историјски догађаји у српској историји сада добијају неко друго гледиште и да су митови надвладали науку и чињенице.

Подсећајући на све што се дешавало са српским културним наслеђем на Косову и Метохији, професор Ристић је нагласио да су сви ресурси природни, осим културног наслеђа, које је непресушан, али и необновљив ресурс.

“Оног момента када се нека јединица културног наслеђа уништи на било који начин и из било ког разлога, да ли због елементарне непогоде, сплета околности или свесно, као што се на овом поднебљу радило и што се, нажалост, још увек повремено ради, то се више не може обновити. Уколико неко уништи средњевековни рукопис, он је трајно уништен, не можемо направити нов. Можемо обновити пут, можемо обновити зграду, али не можемо обновити јединицу културног наслеђа“, тврди Ристић.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

По речима Милоша Митића, Срби, али и поједине институције, нису довољно пажљиви када је у питању културно наслеђе, па тако, по његовим речима, на пример данас немамо ниједан оригинални примерак униформе српског војника из Првог светског рата. Такође, Митић сматра да је култура заједничко богатство:

“Култура и културна баштина су богатство свих људи који живе на одређеном простору. Жалосно је што то није средство зближавања, већ средство раздвајања људи, као што се често дешава, посебно на Косову и Метохији”.

Дејан Ристић је у својој књизи “Митови српске историје” представио 20 митова, које је објаснио историјским чињеницама.

“То су митови који су одредили наш национални идентитет, који представљају угаони камен нашег националног идентитета и чијом су се анализом бавили многи наши велики научници током читавог 19., 20. и 21. века. Значај мита и митологије за једну нацију, за једно друштво, за свакога од нас, не треба посебно објашњавати. Посебно у нашој историји, на овом поднебљу, у нашој јужној покрајини, митови, митска традиција, народна традиција и легенде, одиграли су у претходним вековима прворазредну улогу”, рекао је Ристић.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Да ли се на двору Стефана Немање јело златним есцајгом, да ли су звона Нотр Дама одјекивала због победе Срба на Косову Пољу, где је сахрањен деспот Стефан, где су главе кнеза Лазара и Карађорђа, да ли је Марко Краљевић јунак или турски вазал, да ли је Вук Бранковић издајник, да ли је краљица Драга у тренутку убиства била трудна, да ли је Гаврило Принцип написао чувене стихове о „бечким сјенама“, да ли је мајор Гавриловић изговорио чувени борбени поклич, зашто на Титовом гробу нема петокраке, “само је део дилема које је Ристић покушао да расветли”, пишу критичари.

Дискусију о српској материјалној и нематеријалној баштини и промоцију књиге “Митови српске историје”, организовали су Национални ансамбл “Венац” и Српски културни центар у Приштини, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Анђелка Ћуп