Diskusija o srpskoj materijalnoj i nematerijalnoj kulturnoj baštini i „Mitovi srpske istorije“ u Srpskom kulturnom centru u Prištini

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн


Najlepši deo Srbije, sa nemerljivo vrednom materijalnom i nematerijalnom kulturnom baštinom, nalazi se na Kosovu i Metohiji,

Najlepši deo Srbije, sa nemerljivo vrednom materijalnom i nematerijalnom kulturnom baštinom, nalazi se na Kosovu i Metohiji, rekao je danas u Srpskom kulturnom centru u Prištini istoričar Dejan Ristić, autor knjige „Mitovi srpske istorije“. A sva ta baština je nesumnjivo srpska, ali i zajednička, evropska i svetska i mora se čuvati, mišljenje je Miloša Cileta Mitića, takođe istoričara i šefa umetničkog sektora Nacionalnog ansambla „Venac“. Ono što zabrinjava mladog prištinskog konzervatora i restauratora Strahinju Đorđevića, jeste da važni istorijski događaji u srpskoj istoriji sada dobijaju neko drugo gledište i da su mitovi nadvladali nauku i činjenice.

Podsećajući na sve što se dešavalo sa srpskim kulturnim nasleđem na Kosovu i Metohiji, profesor Ristić je naglasio da su svi resursi prirodni, osim kulturnog nasleđa, koje je nepresušan, ali i neobnovljiv resurs.

“Onog momenta kada se neka jedinica kulturnog nasleđa uništi na bilo koji način i iz bilo kog razloga, da li zbog elementarne nepogode, spleta okolnosti ili svesno, kao što se na ovom podneblju radilo i što se, nažalost, još uvek povremeno radi, to se više ne može obnoviti. Ukoliko neko uništi srednjevekovni rukopis, on je trajno uništen, ne možemo napraviti nov. Možemo obnoviti put, možemo obnoviti zgradu, ali ne možemo obnoviti jedinicu kulturnog nasleđa“, tvrdi Ristić.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Po rečima Miloša Mitića, Srbi, ali i pojedine institucije, nisu dovoljno pažljivi kada je u pitanju kulturno nasleđe, pa tako, po njegovim rečima, na primer danas nemamo nijedan originalni primerak uniforme srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata. Takođe, Mitić smatra da je kultura zajedničko bogatstvo:

“Kultura i kulturna baština su bogatstvo svih ljudi koji žive na određenom prostoru. Žalosno je što to nije sredstvo zbližavanja, već sredstvo razdvajanja ljudi, kao što se često dešava, posebno na Kosovu i Metohiji”.

Dejan Ristić je u svojoj knjizi “Mitovi srpske istorije” predstavio 20 mitova, koje je objasnio istorijskim činjenicama.

“To su mitovi koji su odredili naš nacionalni identitet, koji predstavljaju ugaoni kamen našeg nacionalnog identiteta i čijom su se analizom bavili mnogi naši veliki naučnici tokom čitavog 19., 20. i 21. veka. Značaj mita i mitologije za jednu naciju, za jedno društvo, za svakoga od nas, ne treba posebno objašnjavati. Posebno u našoj istoriji, na ovom podneblju, u našoj južnoj pokrajini, mitovi, mitska tradicija, narodna tradicija i legende, odigrali su u prethodnim vekovima prvorazrednu ulogu”, rekao je Ristić.

foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Da li se na dvoru Stefana Nemanje jelo zlatnim escajgom, da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu Polju, gde je sahranjen despot Stefan, gde su glave kneza Lazara i Karađorđa, da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal, da li je Vuk Branković izdajnik, da li je kraljica Draga u trenutku ubistva bila trudna, da li je Gavrilo Princip napisao čuvene stihove o „bečkim sjenama“, da li je major Gavrilović izgovorio čuveni borbeni poklič, zašto na Titovom grobu nema petokrake, “samo je deo dilema koje je Ristić pokušao da rasvetli”, pišu kritičari.

Diskusiju o srpskoj materijalnoj i nematerijalnoj baštini i promociju knjige “Mitovi srpske istorije”, organizovali su Nacionalni ansambl “Venac” i Srpski kulturni centar u Prištini, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Anđelka Ćup