MANASTIR GRAČANICA

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Манастир Грачаница

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Манастир Грачаница


Novim autoputem, nakon obilaska Gazimestana, tog krvavog polja srpske  istorije, vrlo brzo stižemo do manastira Gračanica.

Novim autoputem, nakon obilaska Gazimestana, tog krvavog polja srpske  istorije, vrlo brzo stižemo do manastira Gračanica. U ovaj deo Kosova i Metohije dolazim po prvi put nakon rasejanja. Iako stupam na ulice, u bitnom izmenjenog sadržaja, ugledavši zidine manastira opasane bodljikavom žicom i prelepu tešku drvenu kapiju iz dva dela (manja i veća), vraćam se u prošlost.

U sećanje najpre dolazi otac, koji me je doveo u manastir daleke 1977 godine da me uteši nakon saznanja da nisam u grupi od pedeset studenata koji se te godine upisuju na Medicinski fakultet u Prištini.

Tada smo ja i otac podigli dokumenta za upis sa medicinskog faulteta i došli do manastira da nađemo duši lek i pomolimo se Gospodu. U manastir smo ušli sa južne strane crkve, na mala vrata blizu oltara. Bilo mi je potrebno vreme da nađem stub na kojem je potret Simonide iskopanih oči, pred kojom sam dugo stajala izgovarajući u sebi pesmu pesnika Milana Rakića.

Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.
I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskićenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosiš sudbu svoju grubu,
Gledam te tužnu, svečanu i belu;
Ali dirnuti rukom nije smeo
Ni otmeno ti lice, niti usta
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo
Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
I kao zvezde ugašene,koje,
Čoveku ipak šalju svetlost svoju,
I čovek vidi sjaj, oblik, boju,
Dalekih zvezda što već ne postoje.
Tako na mene, sa mračnoga zida,
Na isčađaloj i starinskoj ploči,
Sijaju sada, tužna Simonida-
Tvoje već davno iskopane oči.
Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Manastir Gračanica

Sada, dolaskom u manastir ulazimo grupno u crkvenu portu koja je besprekorno sređena, uredna i tiha a u samu crkvu ulazimo na velika vrata sa zapadne strane. Ima novina. Između prelepih i dobro očuvanih fresaka (za raliku od nekih drugih manastira) ubačeni su reflektori. Moderno doba. Čoveku sada treba jačina veštačkog svetla da uživa u lepoti kolorita, preciznosti, uzvišenosti likova.

Ovom prilikom čekamo kustosa koji bi nam o crkvi ponešto rekao.Za to vreme prilazim oltaru, Bogomajci i izgovaram molitvu, prilazim Hristu i izgovaram Oče naš, moleći se za sve bližnje i sav narod koji se nalazi u Gračanici, na čitavom prostoru Kosova i Metohije.I sada stajem pred stub sa likom kraljice Simonide.Dok gledam u njene iskopane oči, koje i dalje sijaju kao u pesnikovoj rimi, kroz glavu promiču slike kolona i izgona Srba koji se desio između ova dva perioda, (moje mladosti i sada već starosti). Promiču slike novih stradanja srpskih svetinja , kao i mnogo vekova pre.Srpska istorija se nekako ponavlja a iz toga ne izvlačimo pouke.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Manastir Gračanica

No, dolaskom kustosa te slike odložih duboko u sebi i počeh da pomno pratim njegovo kazivanje. Po ko zna koji put čujem iste podatke o nastanku ove naše svetinje ali ponavljanje je majka učenja, pa nije na odmet poslušati ih ponovo:

„Ovaj kulturno-istorijski spomenik predstavlja nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske Pravoslavne Crkve. Manastir je sagradio kralj Milutin 1321. godine i posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice. Nalazi se u selu Gračanica, na udaljenosti od 10 kilometara od Prištine. Zadužbina je, dakle, kralja Milutina, njegove žene Simonide i sina Stefana. Crkva je podignuta na mestu stare vizantijske bazilike iz XI veka, u kojoj je bila stolica Lipljanske eparhije. Period njegove duhovne slave je period XIV i XV veka. U Gračanici je tada živelo stotine monaha koji su razvili veliku duhovnu i umetničku delatnost, a u drugoj četvrtini XVI veka ovde je bilo središte Novobrdskog mitropolita, koji je manastir opskrbio i štamparijom. Usled turskih zuluma manastir je napušten. Posle Drugog svetskog rata, manastir su obnovile monahinje i od tada je ženski manastir. Crkva je sagrađena od tesanog kamena i opeke. Ima pet kubeta i tri apside. Sagrađena je kao građevina u estetskom i građevinsko-arhitektonskom savršenstvu, vrlo skladnih proporcija u kasnovizantijskom stilu. Osnova crkve je upisanog krsta. Spoljna priprata sagrađena je krajem XIV veka u vreme Cara Lazara. U crkvi su po prvi put predstavljene uspravne freske koje prikazuju rodoslov dinastije Nemanjića sa šesnaest portreta, a lik kraljice Simonide, žene kralja Militina poznati slikari Soluna Mihajlo i Eftihije su oslikali u glavnoj crkvi ispod freske Hrista Pantekratora.
Posle rata 1999. godine, u manastir je preneto sedište Episkopa raško-prizrenskog, koji je morao da napusti Prizren. Manastir je postao ne samo duhovno, već i nacionalno i političko središte srpskog naroda ovog kraja.
Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Manastir Gračanica

Pokazujući modernim snopom svetla koje je usmeravao prema svakoj freski pojedinačno i podrobno, kustos je pričao o bojama, o tehnici majstora, ukazujući da unutrašnja arhitektura stremi u visinu, u oštrim kontrastima svetlosti i senki, zahtevajući da postavljamo pitanja o svemu što nas interesuje.

Ovaj manastir je poznat i po tome što se u njemu čuvaju mošti Svetog Stefana novog ikonobranitelja, a po predanju kralj Milutin je zaspao pred bitku na reci Gračanki i u snu mu se javio Anđeo Gospod rekavši mu da će pobediti i da iz zahvalnosti Gospodu Bogu za pomoć koja mu je pružena, sagradi crkvu čiji će mu se oblik prikazati kasnije. Probudivši se, na nebu je ugledao beli oblak koji je imao oblik crkve. Po pobedi, pozvao je najbolje manastirske graditelje (po predanju to su tri brata sa Kosova – Đorđe, Dobrosav i Nikola) i naredio podizanje “nebeske crkve”. Na manastiru je do sada urađeno više slikarskih i konzervatorskih radova i nalazi se na spisku Uneskove svetske baštine kao srednjovekovni spomenik na Kosovu i Metohiji.

Nažalost, završi kustos, ime arhitekte ovog zdanja istorija ne pamti, ali pojedini istoričari umetnosti smatraju Nikolu za protomajstora koji je crkvu osmislio, ali to nije sa sigurnošću utvrđeno.

Tvorac je Gospod Bog, pomislih ja u sebi. Zar ovu crkvu nije prikazao na nebu i zar je nije očuvao kroz ove vekove?

Na izlasku iz crkve u glavi odzvanjaju stihovi Desanke Maksimović:

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko Bogorodice Mileševe i Sopoćana
da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,
da ti vrane ne hodaju po papreti.

Gračanica jeste od kamena, i na nebesima jeste najpre prikazana, ali ja je kao jabuku nosim u grudima i njoj se vraćam. Tako je jedino možemo očuvati , da nas ovde bude što više i što češće.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Manastir Gračanica

Zapalih i sveću za pokoj očeve  duše i zahvalnost što je prvim dolaskom u ovaj manastir baš na dan kada sam doživela prvi poraz u životu učinio da umirim svoju tugu i pomolim se Gospodu i Bogomajci koji su mi ucrtali put kojim idem i na kojem sledim očeve reči“ što god radiš u životu nastoj da sačuvaš svoj obraz“.

Po napuštanju manastirske porte, objašnjavamo svojim gostima( koji su ovog puta sa nama a koji su  na prostor Kosova i Metohije došli prvi put u svom životu) da je Gračanica, sada kulturni i duhovni centar srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, da se stanovništvo tu leči, jer i ovde postoji zdravstvena ustanova, pored Kliničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, da je tu i Dom kulture, u kojem se tradicionalno održavaju Vidovdanske svečanosti, da su mnogi Srbi iz Prištine tu našli utočište kada su proterani iz svojih domova 1999. godine, da je tu izmešteno i Srpsko narodno pozorište iz Prištine, koje uspešno radi, da se u Gračanici svakog 28.juna održavaju tradicionalni pesnički susreti u čast Vidovdana.

Vi koji niste videli Gračanicu kad god pogledate u nebesa tamo je potražite i poželite da vas Gospodnji putevi do nje što pre  odvedu.

Nada Hadži-Perić
(Nada Hadži-Perić je književnica i sudija Apelacionog suda, a zajedno sa mužem Branislavom pomaže obnovu srpskih svetinja na Kosovu.)