Срби не верују у расветљавање судбине киднапованих и убијених

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Више од 1.300 Срба и других неалбанаца, по подацима породица, киднаповано је и убијено на Косову и Метохији у периоду од 1998. до 2004. године. После двадесет година, решавање судбине несталих биће тема дијалога између Београда и Приштине, али и у Специјалном суду за ратне злочине бивших припадника такозване Ослободилачке војске Косова. Удружење породица киднапованих и несталих на КиМ се јуче огласило саопштењем, у којем се каже да „оптужницама морају бити обухваћени и злочини почињени 1998. године у Клечки, Радоњић језеру, Лапушнику, Ликовцу, Волујку“.

И после две деценије, од 1.300 киднапованих и убијених Срба и других неалбанаца, још се не зна судбина њих 654. Породице су приватним истрагама сакупиле доказе.

„Ја о свом супругу имам податке, не податке, него доказе, и ко га је киднаповао и где је киднапован. До сада, та лица која су извршила злочин ниједном нису саслушани, а камоли да је неко од њих изведен пред лице правде. Један од киднапера мога мужа ради у Косовској полицији, а један у једној организацији УН-а”, каже координаторка Удружења киднапованих и несталих на КиМ, Силвана Маринковић.

Силвана Маринковић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

За откривање починилаца злочина, од 1999. па до данас, били су задужени КФОР, УНМИК, Међународни црвени крст, касније ЕУЛЕКС и косовске институције али, по речима Силване Маринковић, ниједна институција није била заинтересована да расветли судбину несталих Срба, чак су и пријаве нестајале.

„Нема институције где они нису пријављени, не једном него више пута. Ја пријавим и одем после извесног времена да видим докле се дошло са случајем, међутим, тих случајева нема нигде”, тврди Маринковићева.

Син киднапованог и убијеног Миодрага Перића, Небојша, тврди исто.

„Истрага поводом киднаповања, касније и убиства мог оца је вођена од стране истражитеља Унмика и припадника специјалних британских снага. Из једног разговора са једним припадником специјалних снага, дошао сам до сазнања да им је потребно 24 сата да реше случај. Међутим, истрага је одједном прекинута и када сам касније покушавао и преко званичних, али и незваничних састанака, да сазнам шта се десило са случајем, десило се да је фајл нестао, и никаквих података и детаља од тог дана не можемо да добијемо”, додаје Перић.

Небојша Перић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

По мишљењу косовских Срба, косовско друштво и албанска политичка елита, нажалост, броје само своје жртве, које наравно нико не негира.

„Већим делом, ту политичку елиту чине људи који су чинили та злодела или су учествовали у неким злоделима. Косово, тј. читава администрација нажалост функционишу на притисак, односно на захтеве међународне заједнице, пре свега мислим на земље Квинте, посебно на САД. Косовски лидери нису спремни да прихвате било какву одговорност, али оно што је најгоре, чак ни косовско друштво није спремно да се суочи са истином”, истиче Небојша перић који је и дугогодишњи цивилни активиста.

“Иза злочина, иза отмица, иза несреће овог простора, налази се систем који је сада на власти и који перманентно онемугаћава било какву нормалну истрагу“, мисли и новинар и књижевник Живојин Ракочевић, који је то поновио на обележавању 22 године од нестанка новинара Ђура Славуја и Ранка Перенића.

А хоће ли икада бити кажњене убице породица Костић из Оптеруше и Шутаковић из Ђаковице и зашто је побијена породица Баљошевић са тринаестомесечном бебом, као и још 1.300 људи који нису били Албанци? Можда ће одговре дати Специјални суд.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Ја апсолутно не верујем у тај Специјални суд, с обзиром да смо неколико пута имали састанак са њиховим представницима, када нам је речено да апсолутно појединачни случајеви неће да се узму у обзир, већ само групно убијање. Врло мали број њих ће да буде испред Специјалног суда, али ја сам сигурна да неће да имају доказе и врло брзо ће да буду ослобођени”, каже Силвана, док Небојша мисли да породицама киднапованих и убијених остаје само нада.

“После свих несрећа које су нас задесиле 1999., али и пре и после тога, ми чланови породица тих несрећних људи, покушавамо да дођемо до неких података, очекујемо да правда коначно буде задовољена и не остаје нам ништа друго него да се надамо да ће правда кад-тад изаћи на видело”, каже Перић.

Клечка, Ликовц, Лапушник, Батлава, Орлате, Радоњићко језеро, као и Жута кућа у Албанији, само су део локација које би требало истражити. А за већину, ако не за све злочине, по мишљењу Небојше Перића, одговорна је међународна заједница.

“Они су најодговорнији. Најодговорнији су за нечињење, јер су прихватили обавезу Кумановским споразумом, прихватили су обавезу Резолуцијом 1244 СБ Уједињених нација. Нажалост нису извршили те обавезе и нису предузели ништа да реше злочине“,мисли Перић.

„Сву одговорност за злочине почињене 1999., 2000., 2001., 2004.. године на Косову и Метохији сносе генерали КФОР-а и уколико Специјални суд у Хагу за злочине ОВК не подигне оптужнице према вођама терористичке ОВК, неће бити правде за српске жртве“, поручују и из Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ.

Сутра се очекује обелодањивање првих оптужница против бивших припадника такозване ОВК, мада по правилима Специјалног суда, имена могу да се објаве тек када почне суђење.

Анђелка Ћуп