Међународни дан несталих обележен у Грачаници

Међународни дан несталих особа обележен је у Грачаници вишедневном изложбом слика „Отета истина“, а данас су представници породица киднапованих и убијених Срба са Косова и Метохије, положили цвеће на спомен инсталацију Миссинг испред грачаничког Дома културе.

Око 1.700 Срба и других неалбанаца,нестало је на Косову и Метохији,у периоду од 1998. до 2004. После више од две деценије, породице не знају где су њихови најмилији.

„Два дана је много трагати за чланом своје породице, а не 21 годину. 21 годину обележавамо данашњи дан, Међународни дан киднапованих и несталих. 21 годину ми живимо са тугом и болом, 21 година неизвесности. То је за све нас најтеже. Јако је тешко када гледаш да 21 годину починиоци ових злочина слободно шетају. Нико ништа није урадио да се расветли судбина несталих. 21 годину свакодневно се обраћамо институцијама како би се питање несталих решило. Никада нису били заинтересовани да нам изађу у сусрет”, рекла је после полагања цвећа несталима и убијенима, координаторка Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ, Силвана Маринковић.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Од како су почели разговори у Бриселу ми, породице несталих, мислимо да проблем киднапованих и убијених треба да буде једна од тема тих разговора. Нажалост, тек се сада о томе разговара, али нема конкретног резултата. А све док се не реши питање киднапованих, неће и не може доћи до помирења“, мисли координатор истог удружења Милорад Трифуновић, чији је брат отет 1998. године.

Срби су отимани у кућама, на њивама, у продавници, на улици, а још увек се у мртвачници у Приштини налази скоро 400 неидентификованих тела. Остаје нада да ће се достојно сахранити барем посмртни остаци мученика.

Негован Маврић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Ја сам имао, да кажем ту срећу, да сам пронашао посмртне остатке свога брата. Сахранио сам га онако како доликује, по нашим обичајима, али знам колико људи још не може да хришћански сахрани своје чланове породица и због тога ми је жао. Знам само да се и у Ораховцу, као и свуда на Косову и Метохији, у 80% случајева зна ко су злочинци“, сигуран је Негован Маврић из Велике Хоче, чији је брат киднапован у једној ораховачкој продавници.

Киднаповања и убиства су су се догађала и пре оружаног сукоба, али се прави лов на Србе догодио после доласка међународне војне и цивилне мисије. За Јасмину Живковић, чији је отац киднапован у школи у Урошевцу, потпуно је јасно ко је кривац.

Јасмина Живковић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„За мене је за неоткривање починилаца злочина највише крива међународна заједница која је дошла да осигура безбедност за све а то није урадила, исто онолико колико су криви и починиоци злочина“, каже Јасмина.

На Косову и Метохији је још увек неразјашњена судбина 1.643 лица, од тога 567 Срба и осталих неалбанаца. Од дијалога између Београда и Приштине и отварања архива такозване ОВК, породице очекују одговор на питање, КО СУ ЗЛОЧИНЦИ?

А.Ћ.