Мештани општине Партеш: Изолација није необична, али недостатак информација о непознатом вирусу плаши

фото: ГрачаницаОнлајн

Општина Партеш, која обухвата села Партеш, Доња Будрига и Пасјане, насељена углавном Србима, нема оболелих од COVIDA-19, али страх код мештана је и даље присутан. Непознати вирус за цео свет разлог је страха, али недостатак информација, не само о природи корона вируса, већ и мерама заштите од његовог ширења, уноси додатну збуњеност. Мештани Партеша, као и остали припадници невећинских заједница, ретко су на свом језику могли да добију информацију о стању епидемије и о мерама заштите, углавном због неблаговоременог превода званичних информација. О корона вирусу су се, како су нам рекли, углавном информисали преко медија на српском језику.

Почетак епидемије корона вируса, карантин и изолација, мање и отежано снабдевање основним животним намирницама и лековима, за мештане Партеша је била успомена на неко давно време после оружаног сукоба, али и опомена да се мере стручњака морају поштовати

У опшини Партеш, похвално је да су млади одмах притекли у помоћ својим суграђанима, снабдевајући их храном и лековима, како би припадници ризичних група били што мање изложени опасности од заразе.

„Друштвени живот у Партешу за време короне скоро да је сасвим престао. Било је врло мало људи на улицама, поштовале су се мере забране кретања и окупљања. Овакво стање за нас није било ништа ново, навикли смо да нам је кретење ограничено, али је страх ипак био присутан, само сада из мало другачијих разлога, наравно. Ово заиста нисмо до сада доживели, па смо били уплашени од непознатог и невидљивог непријатеља, односно вируса, а бојали смо се и да не дође до несташице лекова и хране и одсечености од централне Србије, где се многи људи одавде лече“, каже председник хуманитарне организације „Косовско Поморавље“, Никола Васић из Партеша.

фото: ГрачаницаОнлајн

Прекид комуникације међу људима, немогућност да се људи друже и посећују, раздвојеност чланова породице, као и прекид рада школе, посебно је погодио запослене просветне раднике.

“Након проглашења епидемије короне у Партешу, настаје мук и неверица код многих људи, јер нисмо знали ништа о вирусу који хара и односи животе. Забринутост је била присутна код већине, придржавање мера заштите присутно је у домовима код свих мештана, како тада на почетку, тако и данас. Сви смо пратили телевизијски програм и остале медије, како бисмо дошли до важних информација, како би се сачувало здравље. Поштовање мера предострожности које су предложили стручњаци, ми смо све време поштовали. Деца нису ишла у школу и било ми је необично, али најважније је сачувати животе и наши људи су били заиста обазриви”, речи су Слађане Караџић, учитељице.

Никола Васић истиче да су чланови његове организације одмах по проглашењу ванредне ситуације окупиили тим младих људи који су помагали старијима и свима којима је помоћ била неопходна.

„Наша организација, у складу са својим могућностима, пружила је помоћ око набавке и дељења лекова, што је био највећи проблем за људе, јер због ограниченог кретања нису имали начина да до њих дођу. Било је пуно потешкоћа због затварања прелаза према Србији, али смо налазили начине да сви људи добију лекове на време. Такође, у том периоду поделили смо близу три тоне хране, дезинфекционих средстава и заштитних маски, не само у Партешу већ широм Косовског Поморавља“, истиче Васић.

фото: ГрачаницаОнлајн
Страх од невидљивог непријатеља

Страх од заразе је био највећи на почетку пандемије. Друштвених контакта није било, чак није било контакта ни између чланова породица који живе у истом селу, а различитом домаћинству. Људи су се плашили за здравље своје деце. Хуманитарци из Косовског Поморвља кажу да су мало времена проводили са својом породицом, баш управо због тога, да не би којим случајем пренели вирус.

„Наравно да је постојао страх, можда је он и допринео да се нико из нашег тима не зарази. Водили смо рачуна, придржавали се свих мера заштите. Избегавали смо контакт са породицом, јер смо пуно времена проводили у канцеларији где су људи долазили свакодневно. Нисам пуно размишљао у том тренутку, неко је морао да преузме одговорност, радили смо професионално и надам се испунили мисију. Пошто пандемија још увек траје, пратимо ситуацију и спремни смо да поново реагујемо ако за тим буде било потребе“, оптимистично одговара Васић.

Поред страха и новог невидљивог непријатеља становници Партеша, Будриге и Пасјана, имали су и отежан приступ информацијама. Отежано информисање за српску заједњцу највише је погодило старије људе, који немају довољно знања и не комуницарају преко интернета и паметних телефона.

„Људима је највише недостајао живот пре короне, да се слободно крећу, друже, поготову младима, који су навикли да буду активни. Што се тиче хране, врло брзо је регулисана несташица, било је свега у нашим продавницама, баш све робе. Међутим, у српским срединама на Косову су недостајале поуздане информације о преношењу вируса, као и које мере престају и када, а које се уводе. То сматрам озбиљним проблемом, јер је необавештеност код људи изазивала додатни страх и панику“, присећа се Васић.

фото: ГрачаницаОнлајн

Учитељица Слађана додаје да је у време пандемије свака информација важна, нажалост, каже да је било и оних непроверених, али да су се Срби из овог краја Косова углавном информисали преко медија, како локалних, тако и оних из централне Србије.

“Нажалост, због језичке баријере, нисмо могли да пратимо медије на албанском, али срећом па је у медијима на српском било објављивано све оно што је доносила и косовска влада”, истиче Слађана.

“Информисали смо се преко медија и преко друштвених мрежа и онда то преносили онима који не користе интернет. Међутим, доста информација смо добијали и од људи од струке, медицинских радника, највише из сеоских амбуланти. Свака информација је била добро дошла”, прича Тања Цветковић, професорка српког језика и књижевности.

Онлајн настава против живе речи

Просветни радници, ученици и родитељи су се са појавом корона вируса сусрели са новим видом наставе, такозваном онлајн наставом. Проблема неколико, недостатак компјутера и такозваних паметних телефона, често лош интернет у селима, али и почетно несналажење, како деце, тако и наставника, а посебно родитеља.

“Отежано функционисање институција, највише се осетило у образовним установама. Начин извођења наставе путем интернет платформи је у примени, али класична настава у школама је незамењљив начин рада када је образовање у питању”, каже професорка Цветковић.

фото: ГрачаницаОнлајн

Наставу на даљину најтеже су прихватили ученици нижих разреда и предшколци. За њих је школа место за дружење, а немогућност да се срећу са другарима и учитељицом за децу је било несхватљиво. Било је потребно доста времена да схвате шта је вирус и да је опасно да се друже са вршњацима, али и родбином. И просветним радницима у школама у општини Партеш, као и широм Косова и региона, било је потребно време да се навикну на нови систем образовања.

“За све просветне раднике је много тежи рад током наставе на даљину, жива реч и понављање градива за време часа има своју предност. Настава на даљину је јако напорна и за ученике и за наставнике из многих разлога. Има и преписивања и деца нису у овим ситуацијама увек самостална у раду. Такође, овакав вид наставе је оптерећење за целу породицу, поготово за ону која броји висе ђака јер се суочавају са недостатаком дигиталних средстава за праћење наставе” истиче учитељица Слађана Караџић која је пола свог живота у образовању. Она додаје и да нису сви родитељи довољно образовани како би деци помагали.

Родитељи током онлајн наставе имали су додатни посао око деце. Оно време које би деца провела у школи са учитељима и професорима, због коронавируса проводе поред ТВ екрана код својих кућа, а родитељи свакодневно док траје настава, ако је реч о деци нижег узраста, морају да им помажу, како би се што боље снашли у потпуно новим условима.

фото: ГрачаницаОнлајн

“Како почне настава ујутру, ја сам са сином поред телевизора, нешто од градива на екрану брзо прође, па се сналазимо, усликамо телефоном, да би дете могло све да стигне да препише. Након тога следи израда домаћих задатака, па брзи одговори у групи на виберу. Ове године ми и ћеркица кренула у предшколско, тако да и са њом морамо да радимо. Баш је тешко… Другачије је када у школи све чују од учитељице, али изгледа да морамо овако да се сналазимо. Са друге стране, вероватно је још теже родитељима са троје и више деце”, мајка двоје деце из Доње Будриге, Марина Живковић.

Ђаци у школама у српским срединама које раде по систему Републике Србије, како је најављено, вратили су се у школске клупе од понедељка 21. септембра, па ће и родитељима и наставницима бити лакше.

Ситуација са коронавирусом у општини Партеш, која броји око 5.000 становника за сада је стабилна, а грађани се и даље придржавају превентивних мера заштите, носе маске и редовно користе дезинфекциона средства, нарочито током посете већим трговинским радњама.


Прича је подржана од стране Мисије ОЕБС-а на Косову. Изражена мишљења и ставови представљају мишљења и ставове самих учесника и аутора и не одражавају нужно ставове ОЕБС-а.
The story is supported by the OSCE Mission in Kosovo. The views and opinions expressed are those of the participants and the author and do not necessarily reflect the views of the OSCE.

Маја Живковић – Анђелка Ћуп