Заиграло коло, засвирао кавал у центру Приштине

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Напољу хладно и кишовито, а у Српском културном центру, тик поред цркве Светог Николе у Приштини, весело и по мало сетно. Због епидемиолошке ситуације, без публике, али то није сметало да први професор кавала у Србији, који предаје у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, Милош Николић, представи један од најстаријих музичких инструмената у историји музике, кавал. Николић је често на Косову и Метохији, тренутно држи радионицу свирања на кавалу у Грачаници, а онда наставља исти посао и у Штрпцу, где се како каже и заљубио у кавал.

„Кавал смо вратили тамо где му је место, српској традицији, онако како су га свирали наши преци, па и како су га до скоро свирали свирачи кавала из Сиринићке Жупе, које сам имао срећу да познајем и да разговарам са њима, али и да од њих учим. Мислим да ће радионице кавалског свирања и певања уз кавал одјекнути, пре свега у душама младих људи који су полазници тих радионица и ја већ сада осећам да су они као и ја што сам био на почетку, заљубљени у кавал и да ће наставити да вежбају“, истиће Милош Николић, који је претходно објаснио како се добијају тонови на кавалу и какве све тонове може добар кавалиста да добије на њему.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Свирање на кавалу је релативно тешко, додаје професор Николић, захтева континуитет у свирању и свакодневно вежбање, али осим византијске и традиционалне музике, кавал се све више користи у стварању модерне комерцијалне музике.

А Национални ансамбл „Венац“, по ко зна који пут у Српском културном центру, као своји на своме. Данас их је било мало, из добро познатих епидемиолошких околности, али их је и четворо било довољно да покажу сву лепоту српског кола, уписаног на Унескову светску листу нематеријалне културне баштине. Шеф уметничког сектора „Венца“ Милош Циле Митић, каже да српско коло можемо и морамо сачувати од разних утицаја.

„Мислим да за нематеријану културу има будућности. У једном тренутку смо се ми који се бавимо фолклором уплашили да не знамо куда ћемо, али сада лепо трасирамо пут онога што је презентација нематеријалног наслеђа, затим онога што је савремено стваралаштво инспирисано нематеријалним наслеђем и онда нам предстоји само да радимо“, каже Митић.

фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Српски културни центар, са мало запослених и скромним буџетом, за кратко време је успео да у Приштину врати делић српске културе. Овај пројекат, представљање делића пребогате нематеријалне културе косовскометохијских Срба је посебно значајан. Откуд тема „Нематеријално је богатство“?

„Ову тему смо изабрали јер смо нематеријалну културу сами запоставили на неки начин. Сведоци смо тога да се наша материјлан култура уништава, присваја и фалсификује, док смо за нематеријално богатство сами криви. Некако смо нематеријалну култуту гурнули у страну и занемарили је. Управо из тог разлога, ми смо желели да на то скренемо пажњу“, објашњава менаџер пројекта Тијана Арсић.

Представљањем српског кола и најстаријег музичког инструмента са косовскометохијских простора, кавала, завршен је пројекат под називом „Нематеријално је богатство“, који је спровео Српски културни центар из Приштине, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

А.М.