Jelena i Saša iz Skoplja se na večnu ljubav zakleli u manastiru Gračanica

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн


U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u manastiru Gračanica, venčao se par iz Makedonije. Jelena Braunović,

U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u manastiru Gračanica, venčao se par iz Makedonije. Jelena Braunović, rođena u Skoplju, poreklom iz Prekobrđa u Crnoj Gori i Saša Bogdanović iz Skoplja, došli su na Kosovo i Metohiju kako bi se zakleli na večnu ljubav. Čin venčanja je obavio paroh prizrenski Jovan Radić, uz sasluženje arhimandrita Ilariona, igumana manastira Draganac i protosinđela Andreja, igumana manastira Crna Reka.

Jelena i Saša su želeli da blagoslov crkve za zajednički život dobiju baš u Gračanici.

„Ovde je započela naša ljubav, tu smo dolazili često, što zbog praznika, što zbog nekih humanitarnih aktivnosti i akcija koje smo imali tu na Kosmetu. Hteli smo da tu našu ljubav, koja je ovde započeta, ovde i ovekovečimo, baš u Gračanici“, sa osmehom objašnjava mladoženja Saša Bogdanović.

This slideshow requires JavaScript.

I Jelenino rođenje, po rečima njenog brata, povezano je sa ovom svetinjom.

„Ja se sećam da smo ovde prvi put došli 1986. godine i kupili smo jednu ikonicu cara Konstantina i carice Jelene i sledeće godine smo dobili Jelenu, moju sestru koja do danas čuva tu ikonicu iz Gračanice i odlučila je danas da obavi svoje venčanje sa svojim suprugom, baš ovde“, ponosan na svoju sestru, priča Milutin Braunović.

Barjaktar, Miloš Stojković, srpsku zastavu je doneo iz Skoplja u Gračanicu, iz jednog u drugi deo stare Srbije, iz jedne u drugu Milutinovu zadužbinu, kaže.

„Pošto mi u Makedoniji nemamo pravo venčavanja u kanonskoj crkvi, u našim hramovima, između ostalog i u hramovima kralja Milutina, na neki način smo primorani da umesto u zadužbinama kralja Milutina u Makedoniji, dolazimo ovde u Gračanicu“, objašnjava Stojković.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Gračanica, Morača, Skoplje, jedan narod, jedna crkva, poručuju Jelenini i Sašini gosti, a problemi koje trenutno ima Srpska pravoslavna crkva i srpski narod su prolazni, misli mladin brat.

„Najbitnije je šta je kamen temeljac te crkve, a kamen temeljac crkve je Hristos. On je glava crkve i taj kamen će ostati nepokolebljiv dok traje sveta i veka, tako da su ti problemi prolazni. Crkva je sve to izdržala i nadjačala i ostaće sve tako do dana Vaskrsenja i potpunog drugog dolaska Hristovog. Bez obzira koliko god bile teške okolnosti, mi se ovde okupljamo u radosti, u nadi i u čvrstoj veri u Hrista Boga“, nadahnuto besedi Milutin Braunović, onako kako je svojstveno Moračanima.

foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Gosti iz Skoplja poručuju da nije pitanje da li će Srbi da sačuvaju svoj identitet i svoje svetinje.

„Možemo i moramo, to je jedna obaveza koju su nam preci, kao što je kralj Milutin, ostavili i njihove svete mošti. Ono što su oni zidali i gradili, mi i moramo čuvati za one koji dolaze posle nas“, naglašava Miloš Stojković, a mladoženja, dok se u tradicionalnoj srpskoj nošnji fotografiše sa gostima dodaje:

„Ima opstanka i borićemo se za to. Svako živo biće treba da se bori za svoja prava, tako da i mi to radimo. Čuvamo tradiciju koju imamo i nadam se da ćemo uspeti u tome, ne samo za nas nego i za buduća pokolenja.“

Istu poruku kao i njen suprug, srećna mlada, umesto pričom, šalje pesmom đakona Ivana Crnogorčevića.

„Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode,
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića,
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice,

Nek’ se srpski barjak vije, od Prizrena do Rumije”, zaorio se umilan Jelenin glas portom manastira Gračanica. Čini se da je odjeknuo dalje i od Morače i od Skoplja.

Anđelka Ćup