Meštani Raniluga: Korona nas je uplašila, ali i zbližila

фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн

Ранилуг, фото: Маја Живковић, ГрачаницаОнлајн


Kada krenete iz Gnjilana prema Kamenici, sa obe strane magistralnog puta, u plodnoj moravskoj ravnici, protežu se sela opštine Ranilug,

Kada krenete iz Gnjilana prema Kamenici, sa obe strane magistralnog puta, u plodnoj moravskoj ravnici, protežu se sela opštine Ranilug, ukupno 13 sa srpskom većinom i dva naselja u kojima žive Albanci. Plodna zemlja, vredni meštani, nijedan pedalj zemlje ne ostavljaju neobrađenim. Miran kraj, bez međuetničkih sukoba, ljudi žive i sarađuju međusobno. Za vreme epidemije COVIDA-19, kažu, život ljudi na celom svetu se izmenio, pa i meštana opštine Ranilug.

Zbog zabrane kretanja, ali i straha od nepoznatog virusa, od marta meseca, ljudi su se povukli u svoje kuće, posebno u jeku najvećeg broja obolelih. U porodične posete se išlo samo ako se mora, svakodnevno su meštani Raniluga pratili medije kako bi saznali šta se dešava i šta treba da rade kako bi svoje najmilije sačuvali od virusa koji je harao svetom. Stvorena je i mala panika, kažu meštani, jer su svaki zdravstveni problem povezivali sa “koronom”, a i informisanje nije baš bilo na nivou.

Marija Kenić iz Tomanca, samo je jedna od mnogih koju je tokom pandemije korona virusa zadesila prehlada. U vremenu kada je na svim informativnim programima i portalima, kako u zemlji tako i u svetu glavna vest COVID-19, uopšte nije bilo svejedno suočiti se sa naizgled bezazlenim problemom, kaže Marija. Pre pandemije to je bila obična prehlada koju je svako od nas lečio čajevima i nije pridavao važnost, dodaje, ali za vreme virusa korona, ovakav vid sezonske prehlade izazvao je strah unutar cele porodice, ali i okruženja.

foto: Maja Živković, GračanicaOnlajn

“Prehlada koja me je pratila tokom korone dodatno je izazvala strah. Uspaničila sam se i zabrinula za svoje, ali mnogo više za zdravlje moje porodice. Nedelju dana sam imala slične simptome kao osobe koje su bolovale od korone (malaksalost, temperatura, vrtoglavica, bol u grlu), ali zahvaljujući pravovremenom reagovanju naših lekara i njihovim savetima, brzo sam pobedila tu prehladu. Mogu samo da zamislim kako je tek bilo ljudima koji su oboleli od COVIDA-19”, priseća se Marija, kako reče, paklenog iskustva.

Izolacija nas je zbližila

Svakodnevne informacije o broju zaraženih i umrlih, kao u svetu, tako i u Srbiji, ali i na Kosovu u najbližem okruženju, dodatno su uznemiravali građane, zabrinutost je rasla.

“Najteže je svakako bilo saznanje da ljudi umiru, kako u svetu, tako i u Srbiji i na Kosovu, kao i to da će korona harati još dugo. Neprekidno sam se raspitivala za rodbinu i prijatelje”, kaže Marija, savetujući sve ljude da je jedini način da se ova pošast pobedi, poštovanje saveta stručnih ljudi.

Po Marijinom mišljenju, njene komšije su situaciju shvatili krajnje ozbiljno.

“Strah je svakako bio prisutan, kao i želja da pobedimo koronu i da se sve što pre završi. Ljudi su zaista poštovali sva pravila i mere, prateći vreme izlaska, nosili su maske, održavali distancu. Koliko god da je bilo teško i tužno, mislim da smo svi, poštujući ove mere, shvatili koliko je važan život, kako sopstveni, tako i životi drugih. Štiteći sebe, štitili smo i druge, ali smo i shvatili da je život jedan i da bi trebalo da se ne obaziremo na beznačajne stvari”, ističe naša sagovornica.

Zaista, u poređenju sa nepoznatim neprijateljem, virusom koji ubija, svi problemi sa kojima se srećemo su beznačajni, smatra i Miloš Ristić iz Drenovca, naglašavajući da je izolacija imala i pozitivne strane, jer su se ljudi bavili poslovima kojima inače ne bi i za koje ne bi imali vremena.

foto: Maja Živković, GračanicaOnlajn

“Život u toku vanrednog stanja se svakako razlikovao od ustaljenog načina života i naterao nas da razmišljamo o tome kako u jednom danu sve može stati. Epidemija nas je, pored straha, naterala da shvatimo da su ustvari sve naše dnevne obaveze i problemi beznačajni i sitni u odnosu na ovo što nam se sada događa. Iskreno, meni je u početku prijala promena, počeo sam da šetam kroz šumu, da uživam u čistom vazduhu, sređivao sam dvorište i radio neke sitne popravke, koje u normalnim okolnostima nisam ni primećivao. Međutim, posle izvesnog vremena javila se potreba za vraćanje ‘normalnom’ načinu života, nedostajali su mi prijatelji, kolege, rođaci”, priča nam Miloš svoje iskustvo tokom vrhunca epidemije.

On kaže da su u periodu kada je bilo dozvoljeno kretanje i okupljanje manje grupe ljud, meštani Drenovca orgaizovali akcije čišćenja puta i ozelenjavali javne površine.

“Mnogi ljudi su tokom pandemije shvatili da se život može izgubiti za tren, tako da je veliki broj onih koji su posle vanrednog stanja doživeli neki vid prosvetljenja, pa se rečenica “život je samo jedan, proživi ga najbolje što možeš” sada sve češće čuje među nama. Ova situacija sa koronom je jedno iskustvo iz kojeg možemo da naučimo da se manje nerviramo oko svakodnevnih i nekih beznačajnih problema”, ističe Miloš.

Zoran Stanković iz Raniluga, i pored problema koje je doneo virus, smatra da je on u neku ruku ojačao porodične i rodbinske, kao i prijateljske veze. Shvatili smo koliko jedni drugima značimo i neodstajemo, dodaje Zoran.

“Nedostajalo nam je druženje sa drugim ljudima, ali smo se u porodici nekako zbližili, jer smo imali više vremena za sitne porodične radosti. COVID-19 nam je pokazao koliko malo vremena provodimo sa porodicom. Jureći za svakodnevnim obavezama, zaboravimo na naše najbliže, tako da smo ovaj period iskorisitili kako bi proveli što više vremena sa decom, sa partnerom”, priča Zoran.

Informisanje preko društvenih mreža, opasnost od dezinformacija

Kosovski mediji na svim jezicima su se maksimalno trudili da ispune svoju obavezu u vreme pandemije. Osim tačnog i brzog informisanja o epidemiološkoj situaciji, broju zaraženih i preminulih, bavili su se i edukacijom građana o do sada nepoznatom virusu. Nažalost, po mišljenju meštana Raniluga koji nemaju lokalne medije, informacije su mnogo brže i češće stizale preko društvenih mreža. Njima su, kako kažu, nedostajale informacije, posebno iz kosovskih centralnih institucija zbog nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika, a na beogradskim medijima je bilo malo informacija sa Kosova. Zoran Stanković kaže da je zbog toga vladala neizvesnost.

 

foto: Maja Živković, GračanicaOnlajn

“Informisao sam se putem društvenih mreža kao i drugi, a što se medija tiče, samo preko medija na srpskom jeziku”, kaže Zoran Stanković iz Raniluga.

Po Stankovićevom mišljenju, nažalost, u srpskim sredinama južno od Ibra, dezinformacije o virusu u srpskim sredinama su se brzo širile, iznošeni su različiti brojevi zaraženih i preminulih, što je izazivalo pometnju i paniku. Sa druge strane, Miloš Ristić iz Drenovca kaže da je informisanje bilo relativno dobro, ali da je postojao drugi problem, a to su različite mere Beograda i Prištine.

“Uglavnom smo se informisali preko internet portala, televizije, kao i preko saopštenja iz opštine. Dešavalo se i da bude nagađanja i dezinformacija, ali danas je ipak lako proveriti informacije, posebno u malim sredinama kakva je naša. Najvažnije je bilo da smo poštovali preporuke, a one su bile dostupne. Ono što nas je bunilo jesu različite mere Beograda i Prištine, pa smo imali osećaj da se nalazimo u duploj izolaciji”, objašnjava Ristić.

Marija Kenić iz Tomanca smatra da je informisanje u opštini Ranilug bilo na nivou i da je svako ko je hteo mogao da ima prave podatke o svemu što ga zanima. Međutim, ona je uglavnom verovala srpskim, kako medijima, tako i nadležnim organima, ali i dodaje da je bilo i dobrih strana što su građani poštovali mere i kosovske i srpske vlade.

“Uglavnom smo se informisali putem medija i fejsbuk stranica, kako srpske opštine Kosovska Kamenica, tako i opštine Gnjilane. Češće je bilo pravih informacija i upravo zbog tih tačnih informacija, stanovništvo je shvatilo ozbiljnost situacije. Što se tiče informacija iz Beograda i Prištine, one su nam pomogle da se pripremimo za ono što sledi, jer u periodu kada su Beograd i Priština bili žarišta zaraze, kod nas nije bilo zaraženih”, kaže Marija.

Nabavka namirnica u početku otežana

Kupovina osnovnih životnih namirnica nakon proglašenog vanrednog stanja je bila otežana, jer se odmah povećala potražnja za mlekom, brašnom, šećerom i zejitinom, tako da su rafovi u prodavnicama na početku proglašene epidemije, bili prazni.

foto: Maja Živković, GračanicaOnlajn

“U početku je bilo problema oko snabdevanja namirnicama, jer su osnovne namirnice usled straha građana da će ostati bez istih bile razgrabljene, ali je kasnije snabedavanje išlo svojim normalnim tokom. Umesto svakodnevnog odlaska u nabavku, išli smo jednom nedeljno”, kaže Zoran Stanković, naglasivši da je kasnije bilo dovoljno lekova i hrane zahvaljujući Kriznom štabu opštine Ranilug i opštinskog Omladinskog Saveta.

“Ukoliko uzmemo u obzir da je još uvek bila na snazi zabrana uvoza robe iz centralne Srbije na Kosovo, a dobar deo namirnica, mleko, meso i suhomesnate proizvode kupujem u Vranju, u početku nije bilo lako. Bilo je nemoguće otići u nabavku tamo. Ipak, ljudi su uspeli i to da prevaziđu, te je u nekim prodavnicama uskoro bilo moguće kupiti većinu namirnica”, dodaje Miloš Ristić.

Nastava na daljinu, kad se mora, nije teško

Odmah po proglašenju epidemije, deca su prestala da idu u školu, što je dodatno, i uznemirilo građane, ali ih i nateralo da prihvate jedan novi vid obrazovanja.

“Nastava na daljinu je krenula bez pripreme nastavnika i učenika, kao i roditelja, ali su se ubrzo snašli i oni od kojih se najmanje očekivalo, recimo stariji nastavnici i roditelji koji nisu visoko obrazovani. Međutim, i pored toga, smatram da je neposredan kontakt u učionici, odlazak u školu i druženje sa drugarima najzdraviji način za odrastanje i učenje, a nastava na daljinu možda više kao dodatni vid, eventualno”, kaže Miloš Ristić, koji je profesor engleskog jezika i ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom.

I njegova koleginica Marija Kenić ima slično mišljenje o školovanju na daljinu.

 

foto: Maja Živković, GračanicaOnlajn

“Nisam roditelj, ali sam profesor i bilo je zaista naporno, kako deci, tako i nama profesorima, ali smo uspeli da pronađemo rešenje i da se prilagodimo i upravo taj stalni rad nam je pomogao da se uvežbamo, i mi i deca”, poručuje Marija.

Međutim, naš sagovornik Zoran Stanković smatra da je nastava na daljinu dobar korak ka početku ere digitalnog obrazovanja.

“Nastava na daljinu je iznuđeno rešenje, ali se pokazalo kao efikasno u trenutnoj situaciji, u procesu digitalnog obrazovanja ne samo dece, već i nastavnika. Ovime se pokrenuo proces usavršavanja dece i nastavnika u sferi digitalne tehnologije, što istovremeno predstavlja budućnost obrazovanja na globalnom nivou”, kaže Zoran.

Epidemiloška situacija u opštini Ranilug je trenutno stabilna, a meštani poštuju sve odluke u cilju sprečavanja širenja epidemije. Đaci su se vratili u školske klupe, takođe uz poštovanje svih zaštitinih mera. Škole se redovno dezinfikuju, nastavnici i učenici nose maske, sede na sigurnoj udaljenosti, a redovno je i merenje temperature, kažu naši sagovornici.

Maja Živković – Anđelka Ćup

Proizvodnju ove priče podržala je Misija OEBS-a na Kosovu kao deo serije članaka o novinarstvu u zajednici kako bi se pomoglo razvoju lokalnih medija. Izražena mišljenja i stavovi u njoj predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika i autora i ne odražavaju nužno stavove OEBS-a.