Владика Теодосије над одром митрополита Амфилофија: Нема човека кога митрополит није загрлио својом љубављу

Након јутрошње литургије над одром блаженопочившег митрополита Амфилофија, беседио је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, рекавши да нема човека кога митрополит Амфилохије није загрлио својом љубављу. Сви који живе на Косову и Метохији могу да потврде да је митрополит бринуо о свакоме, васпитавао и учио, рекао је између осталог владика Теодосије, чију беседу преносимо у целости.

Сабрани данас сви овде у овој свештеној обитељи, на данашњи дан Светог апостола јеванђелисте Луке и Светих Петра Првог и Другог Цетињског и сабрани поред одра нашег оца и брата, саслужитеља, учитеља, светога нашег митрополита и архиепископа Амфилохија, можемо да заблагодаримо Богу и да кажемо: слава Богу за све, слава Богу на његовом промислу, слава Богу на његовом дару да смо у нашем времену имали оваквог јерарха, пастира, учитеља и оца, који нас је учио, не само речју, него животом и примером. Његово јеванђеље било је љубав Божја коју је сијао свуда око себе. Ту љубав смо сви осећали целим својим бићем и та љубав је досезала до свих крајева ове земље. Нема народа, нема душе коју он није загрлио својом љубављу, Христовом љубављу. Господ му је даровао оно што је највеће у овом животу, а то је да љуби Христом све, сву твар сваког човека. Бринуо је о свакоме, васпитавао, учио и нарочито ми који долазимо са нашег распетог Косова и Метохије, можемо то да посведочимо. Сестре из манастира Пећке патријаршије са сузама су ми рекле: „Не би нас данас било овде да није било нашег оца, митрополита Амфилохија“.

Не би било ни нас у Дечанима, ни у Грачаници, ни у Призрену, ни у Девичу и по многим другим нашим светињама да није он, жртвујући себе, у најтеже време био са нама. И зато га данас сви молитвено испраћамо из овог пролазног живота у онај непролазни. Данас су све наше молитве са сузама упрте Господу да прими њега у ред светих и да буде близу њега коме је служио цео свој живот. И нисмо изгубили оца архијереја, добили смо светитеља који ће са неба још више да бди, да нас подучава и да нас чува. Једна монахиња из једног манастира на Косову је рекла: „Он је свој подвиг завршио, зато га је Господ позвао“. И ми, оци браћа архијереји, браћо и сестре монаси и монахиње, божји народе, да и ми мислимо на свој живот и на свој подвиг, препуштени вољи Божјој а Господ ће нас водити кроз овај живот. Не треба много да бринемо, само треба да бринемо да љубимо Бога и да љубимо једни друге, а све остало ће Господ уредити. Како је то било са нашим митрополитом, тако ће и са свима нама. Благодарност Богу што смо данас, на данашњи празник, славу овог манастира, Цетињске богословије сабрани. Нико нас други није сабрао него наш добри митрополит његовим молитвама. Данас треба да се више него икад молимо Богу, и за њега и за род наш овде у Црној Гори и у свим српским земљама, за све страдале широм света који страдају на голготи Хрисра ради, да се молимо Господу, да молитвама свим светим из рода нашег, а сада њима прибројаним и нашег митрополита Амфилохија, заштити, да нас укрепи, да нас научи како да ми живимо, како да ми прослављамо Бога, животом својим, речју и делом.

Нека је вечни покој нашем добром оцу и учитељу. Нисмо остали сирочићи, имамо оца на небу и хвала Богу, треба да се радујемо што смо га имали и што ће он данас, тамо где ће имати више слободе пред Господом, нас молитвама да заступа и да нас заштити. Нека је блажен пут где данас иде његова душа, нека је близу патријарха Аврама, близу пророка и боговидца Мојсија, јер како су они некада у свом роду били патријарси, учитељи, судије, вође свога народа, тако смо и ми имали ту благодат и радост, да имамо оваквога вођу душа наших, оваквог патријарха душа наших и оца који нас је обликовао и који нас је извео на пут, показавши како да ходимо његовим путем и да творимо дела која је он чинио Господу. како бисмо се сви спасили и наследили царство небеско.

Амин.