Када ће почети да се поштује Закон о употреби језика, питање без одговора

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Један од најважнијих закона који се односи на права заједница, Закон о употреби језика који гарантује равноправну употребу албанског и српског језика, и после 14 година од усвајања, не поштује се у већини косовских институција. И поред реакција Кацеларије повереника за језике и Институције Омбудсмана, новинара и представника цивилног друштва, ситуација се мења врло споро.

Нема информација на српском, као да Срби не постоје

За уредницу РТВ КИМ, Зорицу Воргучић, непоштовање Закона о употреби језика изазива осећај понижености, како грађана, тако и новинара на терену

Институт за јавно здравље и Министарство здравља Косова готово све време слали су сва обавештења о броју заражених, о препорукама и о свему ономе што је пратило ову ситуацију искључиво на албанском језику. Тек од недавно, Министарство здравља Косова, и то на инсистирање Канцеларије повереника за језике, почело је да медијским кућама шаље саопштења на српском језику. Слична ситуација је и са другим министарствима, као и са представницима полиције Косова. Дакле, сва обавештења стижу искључиво на албанском језику, као да овде Срби не постоје, као да не постоје редакције на српском језику са којима сарађују и оно што је пресудно у овом моменту, а и свих ових година, јесте та реакција Срба у институцијама, која је и овог пута изостала”, речи су уреднице РТВ КИМ.

Прва седница Владе на којој је усвојен план борбе против корона вируса је одржана 10. марта, а саопштење са седнице није послато медијима на српском језику истог дана, већ са закашњењем од 24 сата. Конференција за медије, тадашњег премијера Аљбина Куртија и министра здравља Арбена Витие, на којој је проглашена ванредна ситуација у здравству на Косову, одржана је 13. марта 2020. године, а превода није било. На наше питање, шта се дешава, министар Витиа је укратко на српском рекао о чему се ради. Саопштење за медије на српском је стигло 24 сата после доношења мера заштите, односно мера против ширења пандемије.

Славиша Младеновић, повереник за језике, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Канцеларија повереника за језике је непрекидно пратила ситуацију и реаговала и на пријаве грађана и новинара, али и самостално, јер је непоштовање Закона о употреби језика, овог пута директно утицало на здравље и животе људи.

Свака нејасноћа у начину на који се спроводе мере које се тичу пандемије, на неки начин ризикују здравље грађана. Уколико делу популације није јасно шта треба да ради и како треба поступити, какве су његове обавезе у пандемији, јер сви смо свесни да је ситуација ванредна и сви смо били спремни да допринесемо да се ситуација реши, али ако нама није јасно шта треба да урадимо, какве су наше обавезе, како да поступимо, онда на неки начин ризикујемо и своје и здравље осталих. Уколико део популације није свестан обавеза да он ризикује здравље читаве популације, онда је проблем огроман“, мисли повереник за језике Славиша Младеновић.

Пандемија показала да је потребно системско решење

Мере Владе Косова и извештаји о епидемији, како за време мандата премијера Куртија, тако и садашњег премијера Авдулаха Хотија, које су се скоро свакодневно мењале и допуњавале, на српском језику су стизали са закашњењем од неколико дана или нису ни слате медијима на српском језику, уколико их нису тражили. На службеним интернет страницама институција, такође, или су информације на српском касниле, или их није ни било.После доласка нове владе премијера Авдулаха Хотија и новог министра здравља Арменда Земаја, превод је био на конференцијама за медије, али су зато саопштења стизала углавном на албанском. На конференцијама које је министар Земај држао у згради владе, превода на српски је било, а ако су конференције биле испрд Инфективне клинике или Института за јавно здравље, новинари који извештавају на српском су морали да се сналазе.

„По мало сам уморна од ове теме и од Закона о употреби језика на Косову. Ми годинама причамо о кршењу тог закона, али се мало тога, нажалост мења, а ми Срби, ми новинари, обични грађани се због тога врло често осећамо пониженим. Нажалост на то понижење све време ћуте представници Срба у косовским институцијама, а они су управо ти који најбоље могу да виде каква је заправо ситуација на терену. Када говоримо о Закону о употреби језика за време ове пандемијске кризе, ми смо тек сада заправо видели колико се тај закон не поштује и то од сране институција које су задужене за бригу о здрављу људи, па и о здрављу Срба који овде живе”, истиче Зорица Воргучић.

Новинарка портала Коссев Милица Андрић додаје да је најважније да се проблем реши системски, а са колико великим проблемима се сусрећу грађани невећинских заједница, као и новинари који извештавају на српском, најбоље је, како каже, показала пандемија.

Милица Андрић Ракић, портал Коссев, ГрачаницаОнлајн

Пандемија нам је показала колико је битно да се систематизује процес превођења најбитнијих саопштења Владе на српски језик, а да се не приступа том процесу ад хок, односно само овако у екстремним ситуацијама, јер када сте већ у ванредној ситуацији просто нема довољно времена ни за реаговање за основне ствари, а камоли за то што косовске институције сматрају додатним обавезама, а то је нажалост превод на српски језик, иако су обавезни да превода буде увек. Дакле, такав ад хок приступ поштовању Закона о употреби језика и поштовању српског језика, управо је показао колико је то опасно и колико би битно било да косовске институције напокон после свих ових година, много озбиљније приступе том проблему”, истиче Милица Андрић.

Скупштина Косова у сазиву којим председава Вјоса Османи, од свог конституисања, од преко стотину, послала је саопштење на српском језику само четири пута, исто толико пута и обавештења о заказаним седницама, и то на почетку рада. На свим конференцијама за медије на којима говори председница Скупштине, превода на српски језик нема. Информације на српском које се објављују на сајту највишег законодавнсог тела касне по два и више дана, а превод на српски језик је лош.

“Професорима српског језика и књижевности не можете објаснити шта пише у тим саопштењима, тако да је и то велики проблем. Сада у доба короне, када су људи у страху, када не знају како ће проћи они и њихови најмилији, заиста је невероватно да неко нема осећај да има обавезу да те грађане обавести о свему што се дешава. За мене је ово дискриминација и то најгоре врсте. Просто се преко ње не може прећи”, каже новинар Живојин Ракочевић и напомиње да је у овим околностима просто невероватно да се тако важан закон не поштује, што понавља, угрожава директно животе људи.

Институције не прихватају помоћ а жале се на недостатак капацитета

Министарство унутрашњих послова такође свакодневнмо шаље мејлове медијима, обавештавајући их о активностима званичника овог министарства, али и о предузимању мера за спречавање ширења корона вируса, међутим, од почетка епидемије, од преко 70 саопштења, само три су била и на српском језику, док се на сајту вести ажурирају. Институције се углавном правдају недостатком капацитета, тј. недостатком преводилаца и лектора. Због тога су организације цивилног друштва покушале да помогну.

Иван Тодоровић, Мрежа за грађански активизам, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Ми смо покушали као организација да помогнемо, односно покренули смо једну инцијативу у сарадњи са Повереником за језике, па смо направили јавни позив, позвали смо предводиоце и лекторе да се укључе, како би били на услузи тим институцијама које не објављују вести и информације на српском језику. Канцеларија Повереника је подржала ту акцију, направљен је тим од неких 12-13 људи који су били у сваком тренутку спремни да се укључе и да се вести објаве, односно да се свака информација објави на српском језику, међутим тај тим никад није био искоришћен од стране било које институције”, каже директор Мреже за грађански активизам Иван Тодоровић, сумњајући у добру вољу представника институција.

„Просто после свих ових година можемо да кажемо да је само у питању немар и просто незаинтересованост већинске заједнице на Косову да се позабави тиме, односно мислим да они гледају на Закон о употреби језика, на обавезу поштовања српског језика, као на нешто што није обавезно, као рецимо на ствар која неће направити много штете ако се не поштује, а уствари прави огромне штете”, додаје Тодоровић, тврдећи да је међу грађанима српске заједнице, због неинформисаности, настала паника, јер нису знали како да се понашају и шта да раде у ванредним околностима.

И Комуникација за развој друштва, невладина организација која се десетак година бави проблемом Закона о употреби језика, покушала је у време пандемије да помогне.

И као ЦСД и као део Мреже за грађански активизам, пуно смо радили на терену у току пандемије, а посебно смо акценат ставили на помоћ у пружању информација грађанима. На неки начин смо формирали један механизам који је побољшао квалитет комуникације, с обзиром да су до грађана стизале информације које су биле прилично нејасне, у неким случајевима тоттално нејасне. Ту је била наша улога, ми смо били ти који су контактирали институције, који смо захтевали да информације добијамо на српском језику, да добијамо тачне информације из правих извора, а касније их прослеђивали грађанима”, каже директор НВО “ЦСД”, Иван Николић.

Из Министарства културе Косова новинарима никада није послат ниједан мејл на српском језику, а сајт је на српском последњи пут ажуриран у јулу месецу ове године, док су у Министарству финансија потпуно заборавили на Закон о употреби језика. Министартсво економије на сајту има делимични превод активности, али медијима се саопштења и позиви на догађаје које организује ово министарство не шаљу на српском језику. Сајт Министартсва за европске интеграције је на српском језику ажуриран априла месеца ове године, а на сајту министарства пољопривреде са ажурирањем сајта на српски језик се касни пет дана, а саопштења за медије се ретко шаљу, осим када је додела одређених субвенција. Тада саопштење стиже на оба језика, међутим са лошим квалитетом превода на српски језик.Из Министарства образовања не стижу информације на српском језику, а позиви на конференције за медије, актуелног министра искључиво су на албанском језику.

Нема политичке воље за поштовање Закона о употреби језика

За представнике српског цивилног сектора и новинаре, једино објашњење за оволику немарност институција када је у питању непоштовање Закона о употреби језика, јесте недостатак политичке воље.

Дарко Димитријевић, Радио Гораждевац, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Када је у питању право на употребу другог службеног језика, мислим да је превасходно од пресудне важности политичка воља. Многи од запослених у институцијама, иако знају тај службени језик, не желе да га говоре. Много пута се деси да грађани оду у институције и обрате се на српском, па буду у непријатној ситуацији. Имамо ситуацију да та политичка воља утиче не само на право на сопствени језик, него то право утиче и на многа друга права. Ја могу да поменем само пример из Пећи, Министарства унутрашњих послова, на шалтеру где се издаје возачка дозвола, тамо радник одлично говори српски језик и разуме га у потпуности, али многи грађани имају примедбе, изражавају жаљење на то што је он јако нељубазан и не жели да се обраћа на српском”, каже уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић.

И за Ивана Николића из Грачанице, за поштовање Закона о употреби језика је пресудна политичка воља.

Мислим да је примарни проблем недостатак политчке воље да се тај проблем реши. Ми се питањем језика бавимо већ дуги низ година и до сада смо спровели најмањје десетак пројеката на ту тему, радили низ истраживања, направили пуно корисних алата, приручника, wеб апликација, апликација за мобилне телефоне које убрзавају процес жалби и заједно са Канцеларијом повереника стварно чинили озбиљне напоре да се овај проблем умањи, ако не тотално реши, али када се све то некако сумира и после толико година рада на терену и са људима, нарочито са институцијама, ја бих то упростио буквално у једну реченицу, недостатак политичке воље”, каже директор НВО “Комуникација за развој друштва”, Иван Николић.

Косовска полиција такође свакодневно шаље двадесетчетворочасовни извештај о инцидентима и хапшењима, као и о саобраћајним удесима, али и о казнама и контролама које спроводи за време трајања мера у циљу спречавања ширења корона вируса. Све до 27. септембра извештај је био искључиво на албанском, од када почиње да стиже и на српском језику.

Иван Николић, НВО “Комуникација за развој друштва”, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн
После више од шест месеци, информације о епидемиолошкој ситуацији на српском

Редовно извештавање на српском језику од стране Института за јавно здравље, на српском језику је почело да стиже такође од 27. септембра, дакле шест и по месеци после почетка епидемије. Ажурирање сајта на српском језику касни пет дана, а Министарство здравља, најважније министарство у времену пандемије, на свом сајту нема информација на српском језику.

Информације о епидемиолошкој ситуацији, као и о мерама уведеним од стране Владе Косова, на српском језику су од стране Министарства здравља, од почетка епидемије послате медијима осам пута и то сваки пут на интервенцију или новинара, или повереника за језике, или цивилног сектора.

Позиви за конференције за медије актуелног министра здравља Арменда Земаја, шаљу се искључиво на албанском језику, док превода на конференцијама за медије има уколико је конференција у министарству или згради владе, а нема, уколико је испред Института за јавно здравље или Инфективне клинике. На wеб страници Националног института за јавно здравље, који функционише у оквиру Министарства здравља, не постоји страница на српском језику, као на још једном сајту, који је у оквиру Министарства здравља отворен је у циљу информисања грађана о ЦОВИДУ-19, kosova.health/sr. Информације на српском језику су биле само на почетку епидемије.

Канцеларија повереника за језике улаже максималне напоре да у сарадњи, и са институцијама и цивилним сектором, новинарима и међународним организацијама, реши проблем око употребе оба службена језика. Канцеларија има мали број запослених и врло скроман буџет за решавање овако великог проблема, али повереник за језике Славиша Младеновић каже да то није много важно.

Наш буџет у принципу не би требало да буде битан по овом питању, јер он треба само да обезбеди функционисање канцеларије, док све остале институције треба да имају довољне буџете за питање језика, за омогућавање превода, за довољно особља за функционисање институције, за све програме и системе који омогућавају функционисање у једној администрацији, тако да ту тек постоји проблем. Наш буџет јесте мали, али је он поготову мали у институцијама које би закон требало да спроведу, а мали је из тог разлога што у самим институцијама не постоји довољна свест о тој обавези и не постоји жеља да се за то питање обезбеди већи буџети. Увек је видљивија инфраструктура, увек су видљивије и интересантније капиталне инвестиције, за то се траже буџети, док су језици стављени по страни“, каже Младеновић закључујући да је главни проблем недостатак политичке воље и да је неопходно овом проблему прићи озбиљније и системски, односно омогућити образовање потребних кадрова и обезбедити средстава за њих.

Анђелка Ћуп

Производњу ове приче подржала је Мисија ОЕБС-а на Косову као део серије чланака о новинарству у заједници како би се помогло развоју локалних медија. Изражена мишљења и ставови у њој представљају мишљења и ставове самих учесника и аутора и не одражавају нужно ставове ОЕБС-а.