Срби на Косову тешко до своје, а узурпиране имовине

Основни суд, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Узурпација српске имовине на Косову траје скоро две деценије. Према подацима косовске агенције за имовину, нешто преко 40.000, а незванично и више од 70.000 Срба чека да поврати своју узурпирану имовину на Косову. Због тога је отворено више десетина хиљада предмета пред судовима који, како кажу прави власници отете имовине, не раде свој посао доследно и не дају приоритете оваквим процесима, иако су у обавези да то раде. Адвокатица Јована Филиповић истиче да је огроман број случајева узурпиране имовине и да су то углавном фалсификати и да се тешко долази до правде у тим предметима.

„Углавном су у питању фалсификати и људи тешко могу да остваре своја права, због тога што прво морају да се обрате у кривичном поступку у тужилаштво, а онда и суду, затим у парничном поступку. Углавном су то поништаји уговора који су склопљени на основу тих неких, да тако кажем фалсификованих пуномоћја или неке друге документације. Што се тиче моје канцеларије, број предмета је фрапатан. Имамо предмете од 2002. и 2003. године који још увек нису решени. Међутим, проблем је у самом раду суда, у незаинтересованости међународне заједнице и када се све то скупи, дођемо до ситуације каква јесте сада“, казала је Филиповић.

Она додаје да Срби и остало неалбанско становништво на Косову сматрају да су дискиминисани, јер у комуникацији са својим комшијама и пријатељима Албанцима, сазнају да се пред судом њихов предмет заказао у много краћем року, него предмети Срба и других неалбанаца.

Јована Филиповић, адвокатица, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

“Постоји тај неки политички јаз и политичка воља која би требала да буде усмерена ка томе да се и невећинској заједници омогући једнако право на приступ суду, као и свим осталим грађанима Косова”, закључује Филиповић.

Председница удружења жена “Авенија”, Гордана Ђорић, чија је имовина такође узурпирана, истиче да на Косову не постоји владавина права и да се правоснажно извршна решења о ослобађању узурпиране имовине не спроводе.

„Ми смо као организација радили пројекат о узурпираној имовини и том приликом смо дошли до поражавајућих података. У то време је било преко 40.000 предмета у Хабитату, а већ данас колика су моја сазнања негде до 70.000 предмета су од стране наших људи који потражују, да ли надонкнаду за коришћен простор или траже да им се ослободи узурпирана имовина. Тиме можемо да докажемо да и даље судови не раде у корист наше заједнице, напротив, не раде по закону како би требало“, рекла је Ђорић.

Гордана Ђорић чија је имовина узурпирана још 1999. године, повраћај у своје власништво је остварила тек 2013. године, али када је добила решење да јој се исплати надокнада за коришћење узурпираног пословног простора, добила је само једно решење основног суда, међутим, након уложене жалбе од стране туженог, чекала је три године да се огласи Виши суд или Апелациони суд и сада је донешено решење да се уважи жалба туженог и да се предмет врати на поновни поступак.

Гордана Ђорић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Када је узурпирана имовина у питању, нађи људи имају документа и решења која доказују о чему причам. Једноставно не доносе се решења, а то је знак да је судство корумпирано или можда раде по неком политичком налогу да се нашим суграђанима не доносе решења у њихову корист, иако им по закону то припрада, него се предмети одуговлаче до даљег“, истакла је Гордана.

Како би дошли до имовине Срба многи Албанци не бирају средства. Због тога правни тимови који раде на решавању судских спорова, морају да доказују да су Срби прави власници отете непокретности. Ђорићева каже да је чак било и претњи, како од узурпатора, тако и од стране њихових адвоката.

“Нудили су ми чак и надокнаду и да је боље да то прихватим, јер у супротном може да ми се деси нешто ако наставим са процесом. Нисам желела да прихватим њихове понуде, ма колико оне износиле, него сам хтела да ми се врати оно што је моје и не желим да радим ништа што је противзаконито, а нисам их се ни бојала”, истиче Ђорић.

ФОТО: Приватна архива

Седамдесетшестогодишњи Радослав Здравковић из Чаглавице, такође је један од многих који од 2004. покушава да поврати 14 ари плаца на једној од најбољих приштинских локација, где су Албанци чија имена зна, фалсификујући документа, изградили стамбену зграду.

Здравковић за наш портал каже да је превару открио 2000. године и да су чак његову парцелу избрисали из катастра у Приштини, а документа за његову парцелу су фалсификована у суду у Липљану. Он зна ко је то урадио и то је доказао на суду.

„када сам успео да повратим парцелу у катастар, поднео сам тужбу са захтевом да се обустави градња солитера на мојој земљи, међутим из суда су ми тражили 25.000 евра да се градња забрани. Ја нисам имао тај новац и сада се ту налази стамбена зграда. Од 2004. године чекам да се закаже рочиште“, прича Здравковић, који још увек чека да отпочне судски процес.

Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, приватна имовина у власништву Срба и СПЦ на Косову и Метохији чини 15 одсто територије покрајине, 14 одсто је имовина у власништву привредних субјеката регистрованих у централној Србији, док око 30 одсто површине чини државна и друштвена имовина у власништву Србије.

Ана Марковић