Млади из Грачанице и околине, као и пре, тако и за време епидемије, желе да оду

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Без посла и перспективе, спремни да напусте Косово чим им се учини да је негде боља и сигурнија будућност, у једној реченици је Бојана Маниташевић из НВО „Комуникација за развој друштва“, организације која је радила истраживање о миграцији младих из српске заједнице, описала живот младих у општини Грачаница и Косовском Поморављу. Корона вирус је додатно искомпликовао и отежао живот младима на читавом Косову, каже Маниташевићева, а припадницима невећинских заједница, како сами кажу млади са којима смо разговарали, највише. Локална самоуправа, реновирањем школа, изградњом станова за младе брачне парове и отварањем нових радних места покушава да помогне, тврди председник општине Грачаница Срђан Поповић.

Квалитет живота, ионако лош, погоршан за време епидемије

Истраживање „Тиха миграција младих“ показује да су незадовољавајући квалитет живота, живот скоро па искључиво у руралним срединама, недовољан избор занимања у средњим школама, удаљени универзитетски центри у којима могу да се школују на свом језику, а после завршетка школе недостатак посла у струци и ниска примања, најважнији разлози одласка младих из Грачанице и њене околине са централног Косова.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

“Велики број младих Срба из централног централног дела  Косова, као и из Косовског Поморавља жели да средњошколско, али и високо образовање, због безбедности и квалитетнијих услова живота и школовања настави широм централне Србије, али и у иностранству. Међутим, забрињавајући је податак да више од 32 % анкетираних ученика и студената нема намеру да се по завршетку школовања врати на Косово, уколико се налази на школовању у централној централној Србији или на неком другом месту. Ово су показали подаци истраживања „Тиха миграција младих из српске заједнице“ које су обавиле Мрежа за грађански активизам (МГА) у сарадњи са Комуникацијом за развој друштва (ЦСД) из Грачанице”, тврди Бојана Маниташевић.

„Један од проблема које су млади навели је и непостојање јавног превоза на територији свих општина, чиме су они ускрркаћени да буду друштвено активни и чиме им је ограничена слобода кретања. Други проблем је рад у више смена у свим школама, што за последицу има скраћене часове чиме, како је наглашено, на годишњем ниовунивоу многе наставне јединице остају необрађене. Сви остали проблеми, као што је недостатак града и урбаних активности, недостатак посла и још увек крхка безбедносна ситуација, додатно у младима изазивају жељу за одласком“, каже директор Мреже за грађански активизам, која окупља 14 организација цивилног друштва са подручја Грачанице и њене околинецентралног Косова и Косовског Поморавља, Иван Тодоровић.

Иван Тодоровић, Мрежа за грађански активизам, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн
Дупла изолација

Млади људи из српске заједнице, доба пандемије корона вируса доживљавају као још један вид изолације у којој су, како каже двадесеттрогодишња Зорица Милатовић, одрасли.

„И за време, као и пре епидемије корона вируса, овде је несигурно и нестабилно. За годину дана завршавам Медицинску школу и куда ћу? Морам негде да тражим посао, а овде не верујем да ћу га наћи“, каже Зорица.

Сличног је мишљења и деветнаестогодишњи Гојко Радаковић из Сувог Дола, села у близини Липљана, које припада општини Грачаница.

„Изненадна појава корона вируса није много променила наше животе. Тако је наш живот изгледао и пре короне. У нашем селу не постоје кафићи и дискотеке, позориште, биоскоп, тако да њихово затварање нисмо ни осетили. Најтеже је било ограничено кретање, а ми смо окренути административном центру у Грачаници. До Грачанице нама треба неких 20 минута и да се вратимо исто толико, и нисмо стизали да обавимо све што је требало. Уколико је неко од наших укућана имао и здравствени проблем, било је много проблема, јер нам полиција често није веровала да просто морамо да прекршимо правила“, објашњава Радаковић, додајући да је овде живот монотон и да нема перспективе за младе.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Ненад Крстић из Преоца, који је завршио вишу економску школу, додаје да осим изласка у импровизоване кафиће у селу и дружења са пријатељима, млади одавно немају никаквих активности, а онда им је корона и то узела.

„Док млади свуда у свету излазе у позориште, биоскоп, шетају по граду, код нас је све импровизација. Сада немамо ни оне догађаје у Дому културе, живот се свео на телефон и друштвене мреже“, истиче Крстић.

Корона нас ипак није победила, као ни импровизовани услови живота

Са друге стране, двадесетдвогодишњи Михајло Савић из Ливађа је оптимиста, као и Душан Димић из Грачанице.

„Ми смо ионако затворени у својим селима, само нам је фалио овај вирус, али ја сам некако оптимиста“, каже Савић, док Димић додаје да је и у овим условима свој живот организовао и да време и за време епидемије проводи корисно.

„Моје друштво и ја време проводимо тренирајући, а након тренинга некада волимо да се опустимо и изађемо у кафић. Током короне, теретане у затвореном простору заменили смо теретанама на отвореном, а кафиће смо заменили дружењем у кућним варијантама. Корона нас није победила, већ нас је учинила јачима и мислим да будућности овде има“, сигуран је Душан Димић, један од најбољих студената Пољопривредног факултета.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

И Дејана Стојановић ништа не препушта случају, како каже. За време пандемије не губи време, књига јој је највећи пријатељ и искористила је изолацију да ради на себи и свом образовању.

„Ипак, да живим у неком граду, другачије бих се организовала. Овако, ово је једини начин да покушам да не мислим на вирус, али и на услове у којима живимо моји пријатељи и ја, углавном у селима и без неке перспективе“, закључује Дејана.

Председник Омладинског савета општине Грачаница Душан Борисављевић позива младе да се укључе у разне активности у Омладинском центру који је отворен у Грачаници.

„Иако општина Грачаница нема довољно буджета да испуни све захтеве младих у нашој општини, градоначелник се са својим тимом труди на све начине да то некако надомести. Недавно је отворен Омладински центар у Грачаници, који има за циљ окупљање младих људи, који ће учинити нешто више за своју и бољу будућност свих младих на Косову. Тренутно Омладински центар спроводи и пројекте на тему активног учешћа младих у процесу доношења одлука, заштите животне средине, а непрекидно радимо и промоције правих вредности“, наглашава активности Омладинског савета Борисављевић и посебно истиче активности младих волонтера при општинском Кризном штабу, који су старијим суграђанима на располагању у време епидемије. Борисављевић позива све младе људе да се укључеу у различите активности, да буду корисни и себи и другима и каже да ће на тај начин њихови животи бити испуњенији и да неће само размишљати о одласку са ових простора.

фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн
Општина Грачаница чини све да задржи младе на својој територији

У општини Грачаница се тренутно гради и Средњошколски центар, локална самоуправа покушава да побољша услове школовања сређујући стручне кабинете, спортске сале и слично, изграђена је спортска хала, а општина даје и грантове невладиним организацијама у којима раде већином млади људи..

„Циљ општине Грачаница јесте да задржи младе на просторима Косова. Омладина је будућност читавог Косова, а ми се максимално трудимо да се млади што више активирају и запосле. Градићемо будућност ако имамо јаку и стабилну омладину, а на нама је да им омогућимо што боље услове за рад“, обећава председник општине Грачаница Срђан Поповић, понављајући да ће јачањем приватног сектора и радом на економском оснаживању, општинска администрација управо младима дати могућност и прилику да својим идејама и креативошћу, односно знањем и залагањем, покрену што више сопствених послова, али и омогуће другима да раде и привређују, што би их, како наглашава, задржало на овом простору. Један од начина да млади опстану јесте и стамбено збрињавање, па ће општина, по речима градоначелника Поповића, део новоизграђених станова доделити младим брачним паровима.

Срђан Поповић, председник Општине Грачаница, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Изградња стамбених јединица је континуирани посао тако да тренутно завршавамо зграду од 36 станова. Намера нам је да следеће године саградимо још на десетине станова, а градимо и обданиште које ће бити прекопута поменуте зграде. Такође, при крају су радови на изградњи средњошколског центра у којем ће бити смештене три школе, а чији је завршетак омела епидемија вируса корона, због чега очекујемо завршетак радова до новембра“, додаје председник општине Грачанице, административног центра којим гравитира око 25.000 становника са подручја централног Косова.

Шта би требало да се догоди па да млади проемене размишљања и одлуче да остану? На првом месту, они наводе побољшање безбедносне ситуације, владавину права, бољи здравствени систем, боље образовање, улагања у мала и средња предузећа и у пољопривреду чиме би се створиле могућености за нова радна места. У решавању ових проблема, оцењују млади, много може да помогне локална самоуправа, која мора да размишља дугорочно и стратешки, да обезбеди нова радна места, али и да охрабри младе и омогући им да у овој средини оснују породице, показује истраживање „Тиха миграција младих“. Међутим, без помоћи централних институција, на локалу се проблем не може решити, додају.

Николија Бојковић – Анђелка Ћуп

Производњу ове приче подржала је Мисија ОЕБС-а на Косову као део серије чланака о новинарству у заједници како би се помогло развоју локалних медија. Изражена мишљења и ставови у њој, укључујући приказане садржаје,  представљају мишљења и ставове самих учесника и аутора и не одражавају нужно ставове ОЕБС-а.